Pod američkim sankcijama 398 lica i kompanija sa Zapadnog Balkana

Ubedljivo najviše sankcija odnosi se na Bosnu i Hercegovinu (BiH) – 177, a slede Srbija (80), Kosovo (60), Severna Makedonija (46), Albanija (23) i Crna Gora (11). Jedna kaznena mera odnosi se na osobu iz Hrvatske, prenosi Glas Amerike (VOA).

Glas Amerike napravio je prvu pretraživu bazu podataka koja obuhvata sve sankcije Kancelarije za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije SAD (OFAC) i sankcije koje je Stejt department izrekao u periodu od 2017. do 2024. godine.

„Sankcije su jedan od najvažnijih alata spoljne politike SAD“, kaže za Glas Amerike Ričard Nefju, ekspert za sankcije koji je donedavno bio koordinator Stejt departmenta za globalnu borbu protiv korupcije.
„One nam daju mogućnost da se bavimo neprijateljskim akterima i da vršimo pritisak na one za koje želimo da donesu određenu političku odluku.“

Dva talasa sankcija

Džon Smit, bivši direktor OFAC-a, kaže da je primarni cilj američkih sankcija „da se spreče i zaustave određene zabrinjavajuće aktivnosti i da pojedinci promene svoje ponašanje“. Dodaje da je važno napomenuti da većina američkih sankcija, uključujući i one za Zapadni Balkan, nisu usmerene na čitave države već na pojedince i organizacije.

SAD su sankcije za Zapadni Balkan uglavnom izricale u dva vremenska perioda. Između 2001. i 2004. godine uvođene su zbog ratnih zločina, destabilizacije zemalja i ugrožavanja mira poslije raspada Jugoslavije. Nakon dužeg perioda sa po tek nekoliko sankcija godišnje, te spoljnopolitičke mjere ponovo su postale aktuelne od 2021. godine, a uglavnom se odnose na korupciju, ugrožavanje mira i stabilnosti, te na invaziju Rusije na Ukrajinu.

U prethodne četiri godine su sankcionisani brojni visoki zvaničnici kao što su predsednik Republike Srpske u BiH Milorad Dodik, ministri u Vladi Srbije Aleksandar Vulin i Nenad Popović, bivši premijer Sjeverne Makedonije Nikola Gruevski, nekadašnji predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, te bivši premijer Federacije BiH Fadil Novalić.

Sankcije Dodiku

Većinu sankcija u bazi Glasa Amerike izrekao je OFAC – 341 i one su razvrstane po različitim listama. Najbrojnija je lista „Balkans“ sa 152 osobe i 16 kompanija i organizacija. Između ostalih, na njoj se nalaze ratni zločinci Radovan Karadžić, Veselin Šljivančanin, Milan Martić i Ratko Mladić, članovi porodice Slobodana Miloševića, ali i organizacije kao što su Četnički ravnogorski pokret i Oslobodilačka vojska Kosova.

Sve sankcije na listi „Balkans“ – osim Miloradu Dodiku – izrečene su u periodu 2001-2004.

Dodik je prvi put sankcionisan u januaru 2017. zbog opstrukcije Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Tada su kao razlozi navedeni podrivanje institucija BiH, rad na kreiranju paralelnih institucija u RS, koruptivne aktivnosti, te etno-nacionalistička retorika.

Na konferenciji za medije 23. januara 2025. Dodik je izjavio da su se sankcije SAD pokazale kao neuspešne i besmislene. Ipak, dešavanja iz proteklih 12 mjeseci ne idu u potpunosti u prilog toj tvrdnji.

Otkako su američke vlasti u martu 2024. upozorile banke u BiH da ne bi trebalo da posluju sa sankcionisanim osobama i kompanijama, banke su im počele zatvarati račune. Jedna od posledica je da zvaničnici, pa ni Dodik, više nisu mogli da primaju plate.

U pokušaju zaobilaženja kaznenih mera, u RS su otvarane nove firme sa drugačijim imenom i sličnom ili istom vlasničkom strukturom kao kod onih pod sankcijama. Međutim, američke vlasti su aktivno otkrivale takve pokušaje i uvodile nove sankcije.

Gorica Dodik je 18. januara 2025. na mreži Eks objavila da zatvara restoran Agape jer su mu računi ugašeni, zbog čega zaposlenicima nije moguće isplaćivati plate. Kompanija Agape je sankcionisana u oktobru 2023, a OFAC je u decembru 2024. na listu stavio i kompaniju Best Service navodeći da je „registrovana na istoj adresi kao i Agape, te kao i Agape posluje u sektoru restoranskih i prehrambenih usluga u RS.“

Sankcije Stejt departmenta

Osim lista „Balkans“ i „EO-14033“, najveći broj onih sa Zapadnog Balkana koje je sankcionisao OFAC se nalazi na listama „GLOMAG“ (52) i „Russia-EO 14024“ (18).

GLOMAG sankcije uvode se zbog ugrožavanja ljudskih prava, korupcije i kriminala.
U decembru 2021. godine, sankcionisan je Zvonko Veselinović, za kojeg je Sekretarijat za finansije naveo da je lider organizovane kriminalne grupe i „jedna od najozloglašenijih korumpiranih ličnosti na Kosovu“.
Na istu listu je tada uvršten i Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, protiv kojeg su kosovske vlasti 2024. podigle optužnicu za terorizam i ugrožavanje ustavnog poretka Kosova, zbog napada na policiju u Banjskoj.

Sankcije sa liste „Russia-EO 14024“ izricane su zbog ruske invazije na Ukrajinu i podrške štetnim aktivnostima Rusije protiv SAD i njenih partnera, uključujući pomoć ruskoj vojnoj industriji i kršenje međunarodnog prava.

Najzvučnije ime na toj listi je Naftna industrija Srbije (NIS), uvrštena 10. januara 2025. godine, kao podružnica ruskog Gaspromnjefta. Iz NIS-a su početkom februara od OFAC-a zatražili odlaganje sankcija na 90 dana.

Ponekad sankcije paralelno uvode i OFAC i Stejt department, kao u slučajevima bivšeg direktora Obaveštajno-sigurnosne agencije BiH Osmana Mehmedagića, ili bivšeg direktora tajne službe Severne Makedonije Saše Mijalkova.

Za razliku od mera OFAC-a koje se primarno odnose na zabranu ekonomskih i finansijskih aktivnosti i blokiranje imovine, Stejt department sankcionisanim zvaničnicima i članovima njihovih porodica zabranjuje ulazak u SAD, na osnovu Člana 7031(c) Zakona o raspodeli budžeta za Stejt department.

Koliko su sankcije efikasne?

Pri uvođenju sankcija, u obrazloženjima se kao posljedice najčešće navode zabrana ulaska u SAD, blokiranje imovine i poslova u SAD, kao i zabrana poslovanja sa američkih firmama i državljanima.

Imajući u vidu da sankcionisani sa Zapadnog Balkana najčešće nemaju imovinu ili finansijske interese u SAD, a da u velikom broju slučajeva nastavljaju učestvovati u javnom životu, kandidovati se i dobijati hiljade glasova na izborima, te obavljati važne funkcije, u javnosti se često postavlja pitanje efikasnosti sankcija.

Ruđero Skaturo, viši analitičar Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, jedan je od autora izveštaja o efikasnosti sankcija na Zapadnom Balkanu, objavljenog u decembru 2024. Za Glas Amerike navodi da uticaj sankcija nije isti u svim zemljama.

Na primer, kaže Skaturo, u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji je bilo situacija da su se vladajući političari i stranke distancirali od sankcionisanih pojedinaca, kako bi zaštitili vlastitu reputaciju.

„Suprotno tome, u zemljama kao što su BiH i Srbija, definitivno smo identifikovali potpuno drugačije scenarije, gde su pojednici napredovali do visokih ministarskih pozicija i važnijih uloga nego što su imali kada su bili sankcionisani“, dodaje Skaturo, uz napomenu da to doprinosi percepciji da američke sankcije imaju ograničenu efikasnost.

Aleksandar Vulin uvršten je na listu OFAC-a „EO 14033“ u julu 2023, kada je bio šef Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), zbog „umešanosti u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalnih operacija u vezi sa narkoticima i zloupotrebe javne funkcije“. U novembru je podneo ostavku, navodeći da je reč o ustupku kako SAD i Evropska unija (EU) ne bi ucenjivale Srbiju. Ipak, u aprilu 2024. je postao potpredsednik Vlade Srbije.

Sagovornici Glasa Amerike navode da bi jedna od posledica američkih sankcija trebala da bude i reakcija lokalnih institucija, koje bi potencijalno sprovodile istrage o navodima iz obrazloženja sankcija. U praksi, to se retko dešava.

Izvor: Glas Amerike