Srpski vozači navikli su na vožnju u magli, sa malom vidljivošću, pa su donekle spremni da reaguju na vreme kada se prašinska oluja pojavi na putevima. Stručnjaci ipak upozoravaju da država još uvek ne prepoznaje prašinske oluje kao rizik, nema razvijene sisteme praćenja i uzbunjivanja koji bi u godinama koje dolaze mogli da postanu neophodni
“Mislim da nije dobro rešenje neizlazak na beogradske i izlazak na izbore u drugim mestima. To bi doprinelo padu poverenja u političke stranke, u institucionalnu borbu, u formu organizovanja koja kaže – organizovali smo se oko osnovnih postulata, a to je učešće na izborima i osvajanje vlasti na izborima. To bi vodilo i još jačem talasu populističkih pokreta koji bi onda koketirali sa različitim vaninstitucionalnim delovanjem. Sve ovo bi stvorilo još veći društveni haos. Posle ovoliko godina vlasti Srpske napredne stranke, naše društvo je sluđeno”
Nakon pada temperature za oko 20 stepeni kardiolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije Predrag Mitrović za “Vreme”kaže da takve nagle promene vremenskih prilika mogu da izazovu šlog ili smetnje na srcu, te da zbog njih ima sve više metereopata
Ko je juče otišao u Dubai da uživa u luksuznom kiču i razuzdanoj arhitekturu po toplom i sunčanom vremenu, doživeo je vremensku kataklizmu: Ujedinjene Saudijske Emirate zasula je neviđena kiša i zaustavila čitavu zemlju
Obilne kiše zahvatile su inače sušno Arabijsko poluostrvo. U Omanu ima poginulih i traga se za nestalima, dok je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima naloženo zatvaranje škola i rad od kuće
Zakonom u Srbiji predviđeni su redovni lekarski pregledi za starije vozače, kao i obavezna obnova vozačke dozvole nakon 65. rođendana. Iako vlada stereotip da stariji vozači donose nevolje u saobraćaju, predviđene su rigorozne provere njihovih vozačkih sposobnosti. Otvara se pitanje u kojoj meri je potrebno kontrolisati starije vozače i je li ta kontrola adekvatna
Taksisti više ne mogu i neće da doživljavaju svakodnevna razočaranja na ulici, kaže za „Vreme” Sava Jovanović iz Udruženja taksista Bunt-Sloga. Objašnjava da postoji „siva zona” od koje neko ima debelu korist, a taksisti koji poštuju sva pravila doživljavaju poraz
Iz fokusa javnosti polako nestaje slučaj nestanka i ubistva dvogodišnje devojčice Danke Ilić. Bledi interesovanje, ali i poverenje u institucije, kaže za “Vreme” narodna poslanica i pukovnica u penziji Slavica Radovanović
Nedostatak ozbiljne štete, pored Netanjahuovog razgovora sa Bajdenom, doveo do toga da Izrael odustane od kontranapada, prenose tamošnji mediji, dok iz Ministarstva odbrane poručuju da Iran mora platiti cenu za svoju agresiju
Situacija na ulicama je alarmantna, s obzirom na rastući broj nelegalnih prevoznika koji značajno narušavaju bezbednost i kvalitet prevoza, poručuju iz Udruženja nezavisnih taksista Beograda, uz najavu potencijalnih protesta
Pancirni prsluk i kamuflažni motivi na odeći sugerišu neposrednu ratnu opasnost. U ovakvom outfitu, kao da tek što meci ne počnu da joj fijuću oko glave, reporterka britanskog „Telegrafa“ istražuje da li Aleksandar Vučić i njegov „prijatelj“ Vladimir Putin planiraju da napadnu Kosovo i pretvore ga „u novu Ukrajinu“
Tragedija mosta “Frensis Skot Ki” otkriva šta može da čeka one koji prelaze put od fizičkih radnika – sada obično iz Latinske Amerike – koji obavljaju teške i rizične poslove na saobraćajnicama do trenutka kada, vozeći velika američka kola, budu gledali na putevima one koji rade ono od čega su oni sami počeli
Država ulaže još 10 miliona evra za izgradnju autobuske stanice na Novom Beogradu. Rokovi i budžeti su probijani 8-9 puta, tako da ona predstavlja naš Skadar na Bojani, kaže za “Vreme” Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu
Vlasnici električnih trotineta obavezni su, prema izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, da registruju svoja vozila do 15. juna. Mnogi od njih, međutim, vide ovaj proces kao nepotrebnu komplikaciju jer, kaže za „Vreme“ član Novosadske inicijative za bicikliste Marko Trifković, “život već demantuje Zakon”
Novi električni kamioni koštaju više od 300.000 evra, a dizelaši mugu da se kupe za oko 100.000 evra. Prema podacima Saveznog udruženja za drumski prevoz tereta i logistike (BGL), svakoga dana na nemačkim putevima protutnji 800.000 kamiona. Među njima je krajem prošle godine bilo samo 475 vozila na električni pogon
Sa sve većom izgradnjom stambenih blokova u Beogradu raste i broj automobila, a mesta za parkiranje ponestaje. Problem se proteže od centra grada do periferije, a stanari novobeogradskog Bloka 38 rešili su da se aktivno uključe u pronalaženje rešenja
Za jedan kamion policija je uočila 29 prekršaja. Za samo nedelju dana, otkriveno je skoro 8.000 prekšaja vozača kamiona i autobusa, ponajviše za prekoračenje vremena vožnje, rečeno je iz Uprave saobraćajne policije
Samo do 19. aprila traje javni uvid za projekat kojim se predviđa sečenje 81 stabla kestena i platana u parku kod hotela Bristol kako bi se izgradila podzemna garaža za potrebe Beograda na vodi
Mali odziv Srba na popisu stanovništva. „Bio sam sa nekim kolegama juče na severu i tamo je slaba spremnost stanovništva za registraciju“, rekao je Kastrati, vršilac dužnosti direktora Agencije za statistiku u Prištini
Prošle godine 52 odsto potrošača na svetu pazarilo je nešto u prodavnici polovne odeće, a predviđa se da će naredne godine polovna garderoba zauzimati udeo od čak 10 odsto na ukupnom tržištu odeće
Dok Grad Beograd, u čijoj nadležnosti je bio Muzej automobila, nije pokazao interesovanje za rešenje problema, Vlada Srbija imala je više sluha, te je prihvatila stare i retke automobile pod svoje okrilje
U Boru su uhapšena dvojica radnika lokalnog „Vodovoda“ jer se sumnja da su službenim „fiatom“ usmrtili dvogodišnju Danku Ilić, samo sedam minuta od prijavljenog vremena nestanka. Telo su potom bacili na deponiju. Terete se za teško ubistvo
Gde je telo? Zbog čega tužilaštvo tereti dvojicu radnika Vodovoda za „teško ubistvo“? Hoće li iko kazniti medije zbog sramotnog izveštavanja? „Vreme“ donosi pet pitanja na koja još nemamo odgovor
Prema saopštenju MUP-a, deluje da zbog smrti Danke Ilić vozač može da se tereti za ugrožavanje saobraćaja sa težom posledicom uz veoma otežavajuću okolnost da je telo prikrivano, kaže za „Vreme“ advokat Marko Pantić. Ali, ne isključuje da se pod pritiskom javnosti podigne i optužnica za ubistvo
U pitanju je opasna pojava, koja lako može izazvati saobraćajne udese, posebno na magistralnim i međugradskim putevima. Ali dok domaći mediji naglašavaju kako je ova pojava „apokaliptična” ili kako izaziva „haos”, propušta se jedna važna stvar. Stručnjaci naglašavaju da prašinska oluja u Vojvodini uopšte nije iznenađujuća pojava. Uostalom, ovakva oluja bila je zabeležena i prošle godine, isto na severu Vojvodine, samo nešto ranije, krajem marta. Usled klimatskih promena i povezanih procesa koji izazivaju degradaciju zemljišta, prašinske oluje postaju nova realnost na ovom podneblju, a posebno u širem regionu Panonske nizije. I dok srpski vozači makar imaju iskustvo vožnje u magli, sa malom vidljivošću, pa su donekle spremni da reaguju na vreme kada se ovaj fenomen pojavi na vojvođanskim putevima, naša država još uvek ne prepoznaje prašinske oluje kao hazard, i nema dovoljno razvijene sisteme praćenja i uzbunjivanja, koji bi u godinama koje dolaze mogli da postanu neophodni. Kako nastaje prašinska oluja? Prašinske oluje čine čestice manje od peska – kao što im i ime kaže – one nastaju naglo, i teško ih je precizno predvideti, ali su uslovi u kojima nastaju i te kako poznati. Kao što je to bilo i 16. aprila, prašinske oluje nastaju zajedno sa „običnim” olujama: hladan, težak vazduh nastane u olujnim oblacima, spusti se do zemlje i napravi olujni vetar sa jakim frontom blizu tla. Kada se ovakav fenomen desi na „pravom” mestu, on podigne i prašinu i postaje jako opasan. Nama je u ovom trenutku najvažnija tema upravo to – pravo mesto. Naime, zemljište koje je najbolji izvor prašine za ovakve oluje i nisu pustinje ili peščare, već zemljišta sa aluvijalnim depozitima, kao što je Vojvodina, koja je nekada bila deo Panonskog mora. Ali ako je ovo zemljište idealni izvor prašine, zašto su prašinske oluje ipak novina na ovim prostorima, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama koje se makar delom nalaze u Panonskoj niziji, kao što su Mađarska ili Slovačka? Odgovor je pre svega u klimatskim promenama. Pored toga što izazivaju promene u temperaturama i učestalosti ekstremnih pojava, klimatske promene dovode i do degradacije zemljišta, odnosno do opadanja njegovog kvaliteta, gde je grubo rečeno jedan od oblika i – isušivanje. Naravno, veliku ulogu u nastajanju ovakvih oluja imaju i neprilagođene poljoprivredne prakse, koje dovode do toga da je zemljište izloženo i više podložno eroziji. Napušteno zemljište stvara opasnost Uzrok nastanka prašinskih oluja je degradacija zemljišta i njegovo isušivanje, za šta su krive pre svega klimatske promene. U periodu pre prašinskih oluja 16. aprila nismo imali samo više nedelja vrućina, već i sušu. Po monitoringu suše RHMZ, period februar-mart je u najvećem delu Vojvodine u domenu jake i ekstremne suše, pojačane visokim temperaturama i daljim nedostatkom padavina. Sušni uslovi nastavili su se bili i u aprilu, pa primera radi, tokom druge nedelje aprila padavine nisu bile zabeležene nigde na teritoriji zemlje: Suše su nekada bile pojava koja se javljala jednom po deceniji na ovim prostorima, ali ih je između 2011. i 2020. bilo zabeleženo pet – drugim rečima, umesto jednom u deset godina, što je nekada bila normala, suše su se u proseku javljale svake druge godine. Nije ovo jedini način na koji klimatske promene dovode do pojave prašinskih oluja; u pitanju je kompleksna kombinacija faktora, gde u Srbiji važnu ulogu igraju i napuštena poljoprivredna zemljišta, kojih u Vojvodini ima veliki broj. Prema poslednjem poljoprivrednom popisu, čije rezultate je Republički zavod za statistiku počeo da objavljuje u januaru ove godine, površina tzv. korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini opala je za 6,3% u odnosu na 2018. godinu. Neka zemljišta su prenamenjena, ali mnoga su jednostavno ostavljena da propadaju pored magistralnih i međugradskih puteva širom Srbije – čime, kao što možemo videti, kada se pogode uslovi, postaju hazard za bezbednost u saobraćaju. Moguća zaštita Moguće je boriti se protiv prašinskih oluja. Pre svega je neophodan precizan sistem praćenja i upozoravanja, koji uključuje detaljne informacije o osobinama i stanju lokalnog zemljišta i unapređenje prognostičkih sistema. Međutim, zbog njihove nagle i nepredvidive prirode, kao i činjenice da nastaju „ispod” običnih oluja, zbog čega ih je teško pratiti iz satelita, mogućnosti za ranu najavu i upozorenja na prašinske oluje su nekada ograničene samo na specijalne prognoze transporta prašine, koje su još uvek u domenu naučnog razvoja čak i na globalnom nivou. Koliko smo nespremni na problem prašinskih oluja možda i najbolje oslikava činjenica da nama nedostaje čak i adekvatna terminologija. Naime, ovog 16. aprila, možda i prvi put se u srpskim medijima odomaćio termin „prašinska oluja” (dust storm) – koliko prošle godine, stručnjaci u Srbiji su morali da naglašavaju da se one kolokvijalno zovu peščane oluje, ali da u pitanju nisu peščane oluje jer one ne prenose pesak. Zapravo, razliku u ova dva termina prave samo oblasti koje imaju iskustvo u borbi sa peščanim olujama i olujama prašine, što je u sušim i polusušnim oblastima sveta. Dobra je vest da se tako brzo odomaćio termin „prašinska oluja”, koji se već ranije koristio u hrvatskim medijima, ali je takođe i indikativno da su taj termin preneli mediji, a ne npr. država ili državne agencije. U oblasti nauke, „oluje prašine” prepoznavali su samo oni koji se bave istraživanjem zemljišta i degradacije. Promene koje doživljavamo zahtevaju od nas da se adaptiramo, a to uključuje i adaptaciju rečnika, kako bismo te promene mogli da, za početak, uopšte prepoznamo, definišemo, procenimo rizike i uključimo u sistem upozoravanja. Na smanjenje rizika od prašinskih oluja mogli bismo da utičemo i smanjivanjem izvorišnih oblasti čestica, na primer sadnjom tzv. pokrovnih useva, to jest useva koji se uzgajaju van glavne sezone. Oni ne služe samo „pokrivanju“ zemljišta i zaštiti od erozije vetrom, već se koriste i za poboljšanje kvaliteta zemljišta, očuvanje vlage i zaštitu od štetočina. U zavisnosti od „glavne“ kulture koja se uzgaja, to mogu biti detelina, grašak, lucerka, heljda… Ovakvi projekti sadnje bili bi odličan primer adaptacije, a posebno zato što pokazuju važnost struke i poznavanja pravih uzroka: bez adekvatnog znanja o uslovima koji dovode do ovog fenomena, ne bismo mogli ni da pretpostavimo da bi sadnja na zemljištima u blizini puteva mogla da bude faktor bezbednosti u saobraćaju. A u uslovima u kojima iznenadne oluje drastično smanjuju vidljivost, ovakve akcije mogu u budućnosti spasiti živote. Problem na nivou UN-a Problem nije samo u Srbiji. Na nivou Ujedinjenih nacija, Konvencija za borbu protiv dezertifikacije je 2022. objavila vodič za procenu rizika od peščanih i prašinskih oluja, ali zemlje kao što je Srbija (ili Mađarska), koje se ne nalaze u sušnim ili polusušnim područjima, još uvek nisu prepoznate kao mesta povećanog rizika od prašinskih oluja. Trenutno je u izradi i Vodič za upravljanje prašinskim i peščanim olujama, koje izrađuju UNCCD, FAO, WMO, a koji bi trebalo da pruži podršku svim zemljama da implementiraju ovakve opasnosti u svoje rizike i da planiraju aktivnosti za smanjenje rizika. Koliko će biti uspešni u tome videće se do kraja godine, nakon konferencije UNCCD u Saudijskoj Arabiji, kada se očekuje prvo predstavljanje ovog uputstva. Međutim, ne moramo da čekamo da se neka pojava ustali kako bismo se sa njom suočili. Do pre nekoliko godina, prašinske oluje u Srbiji bile su stvar procena i predviđanja, analiza i razumevanja pogodnih uslova; javnost nije bila opremljena ni sa adekvatnom rečju kojom bi ih nazvala. Danas imamo drugi slučaj prašinske oluje u isto toliko godina. Prašinske oluje neće nestati same od sebe, i usled klimatskih promena, one lako mogu postati i učestalije u budućnosti. Sada je vreme da naučimo, da se pripremimo i adaptiramo na ovu budućnost.', 'pageDate': '2024-04-18 12:07:44', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
