Strah od starijih vozača: Rigorozne provere i brojne predrasude

Velika zastupljenost starijih vozača u saobraćaju je mač sa dve oštrice. Stariji vozači donose iskustvo i opreznost na cestu, često vozeći sporije i pažljivije, što može smanjiti rizik od nesreća. Međutim, s vremenom se kod njih mogu pojaviti fizički i mentalni izazovi poput smanjene brzine reakcije i problema s vidom, što može znatno uticati na njihovu sposobnost sigurne vožnje.

„Imam 76 godina a vozim i dalje, i to bezbedno, a počeo sam još u ranim dvadesetim“, kaže za „Vreme“  profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

Kaže da su stariji građani koji žele da još uvek budu za volanom u Srbiji uglavnom bezbedni i sposobni vozači, s obzirom na to su u obavezi da odlaze na redovne lekarske kontrole na kojima se porveravaju njihove sposobnosti, refleksi i čula vida i sluha.

„Kod nas se posvećuje ozbiljna pažnja starijim vozačima . Ukoliko lekar na pregledu uoči da postoji neki zdravstveni problem koji može dovesti pacijenta do nebezbedne vožnje, mora o tome da obavesti MUP, koji je onda u obavezi da tom građaninu suspenduje vozačku dozvolu. Prilikom ovih pregleda lekari moraju biti jako rigorozni“, objašnjava Vujanić.

Rigorozne kontrole posle 65. rođendana

Dodaje da lekarske preglede nalaže i procedura obnove vozačke dozvole za sve vozače koji navrše 65 godina starosti. Nakon toga vozaču automatski više ne važi vozačka dozvola, a njeno trajanje smanjuje se sa 10 na 5 godina.

Na ovaj način zakon primorava starije vozače da češće kontrolišu svoje zdravstveno stanje i tako se osiguraju da svojom vožnjom nikoga ne ugrožavaju.

Profesor Vujačić napominje da je kontrola još rigoroznija kada su u pitanju vozači Gradskog prevoza i taksisti, koji su u obavezi da odlaze na redovni lekarski pregled na svakih 6 meseci.

Većina zemalja Evropske Unije predviđa redovne testove vožnje za starije vozače, u nekima to pravilo važi već nakon 50-te godine.

Zbog toga je u Evropskoj Uniji česta praksa da stariji građani ponovo pohađaju časove vožnje i tako „obnove gradivo“. Međutim, ukoliko se ustanovi da osoba više nije sposobna da vozi, instruktori vožnje im ne mogu zabraniti da voze, već su ovlašćeni samo da daju preporuke.

Začarani krug deficita vozača

Što se tiče javnog gradskog prevoza, evropski zakoni su i tu striktniji.

Radnici gradskog prevoza u Nemačkog po zakonu gube pravo da se ovim poslom bave čim napune 60 godina. Ovakav vid ograničenja nije uveden u Srbiji, a profesor Vujačić kaže da za sada i nije neophodan, jer nema drastičnijeg skoka u broju saobraćajnih nesreća koje izazivaju stariji vozači.

„U zapadnim zemljama zbog ovog ograničenja postoji drugi problem. Zbog tako striktnih ograničenja, dolazi do veoma malog broja vozača, pa mnogo ljudi odavde odlazi, na primer, u Nemačku kako bi se bavilo ovim poslom. To dovodi do situacije da ni u Srbiji nema dovoljno vozača, pa u našem gradskom prevozu ima mnogo zaposlenih stranih državljana“, kaže Vujanić.

Dodaje da zakon sa ovim problemom izlazi na kraj tako što je uvedena nova izmena po kojoj više nije potrebno napuniti 21 godinu kako bi se došlo do dozvole za C kategoriju i manje autobuse do 16 putnika. Sada se ta dozvola može dobiti sa navršenih 18 godina.

Izazivaju manje nesreća, ali su češće krivci

Iako ne postoje tačni statistički podaci o tome koliki procenat saobraćajnih nesreća u Srbiji izazivaju stariji vozači, brojna istraživanja iz drugih zemalja ukazuju na to da, iako taj broj nije značajno veliki, kada do nesreće dođe, krivci su u najvećoj meri upravo stariji.

Prema podacima Statističkog zavoda za 2022. godinu, 77.700 osoba starijih od 65 godina učestvovalo je u saobraćajnim nesrećama u Nemačkoj sa povređenim osobama. To je 15 odsto svih učesnika u nesrećama.

Udeo starijih osoba u populaciji Nemačke iznosi 22 posto.

No, druga statistika pokazuje gotovo suprotno: ako su vozači stariji od 75 godina uključeni u nesreću, oni su u 77 odsto slučajeva glavni krivci. I čak češće nego vozači početnici u dobi od 18 do 20 godina.