Predsednik Vladimir Putin imenovao je svog "naslednika" – prvog potpredsednika vlade i predsednika saveta direktora Gasproma Dimitrija Medvedeva, za koga se procenjuje da će, iako dolazi iz firme pred kojom "drhti" cela Evropa, ipak sprovoditi "liberalni" kurs politike Ruske Federacije
Kako smo stražarno sprovedeni u Aranđelovac i iz Aranđelovca, uz prigodnu salvu uvreda i pretnji, i "ko stoji iza toga"
Odnosi Srbije i Rusije su se poslednjih godina dobro razvijali u nekoliko ključnih sektora, a najaktuelniji je taj što se politika Rusije na Balkanu podudara s težnjom Srbije da sačuva svoju državnu celovitost
Izbori su svojevrsno testiranje budućeg kursa države: da li će Ruska Federacija biti "putinovska" ili "jako putinovska"
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da trenutno postoji pet potencijalnih "naslednika" na njegovo predsedničko mesto. Jedan od njih mogao bi biti novoimenovani premijer Ruske Federacije Viktor Zubkov
Mihajlo Marković, akademik, u intervjuu za Pravdu
Šta se može očekivati od susreta početkom jula? Velikih pomaka u Mejnu teško da će biti. Niti velikih krahova. A ni dubokog i dugotrajnog zagledanja u oči, ogledalo duše. Zagledaće se u krakove jastoga, razmeniti mišljenja i naći način da se nesporazumi prikažu manjim nego što jesu, neki će dogovor oko nečega već pasti. Ali za dugotrajni, pravi oporavak odnosa valja sačekati i druge lidere, a i bolje okolnosti
Hapšenje četiri ruska oficira izazvalo je mali "hladni rat" između gigantske Rusije i sićušne, raskomadane Gruzije
Uprkos pomalo hladnoratovskoj retorici, ostaje utisak o povećanom samopouzdanju Rusije
Najnovija raspodela visokih funkcija izazvala je lavinu komentara o mogućem nasledniku ruskog predsednika u Kremlju
Staljin, Gulag – cena koju je najviše platio sam ruski narod – pakt Ribbentrop–Molotov, Katinska šuma, sovjetska okupacija baltičkih država... to, i mnogo čega još drugog, poglavlja su koja ovog 9. maja nisu na dnevnom redu. Na dnevnom redu je nešto sasvim drugo: odavanje počasti za blizu 27 miliona sovjetskih žrtava, vojnika Rajanoviča koji su ostavili svoje kosti na stanicama "križnoga puta", ili "crvenozvjezdanog puta" svejedno, od Volge do Berlina
U periodu koji je obeležen usporavanjem ekonomskih reformi, suđenjem Mihailu Hodorkovskom i protestima zbog ukidanja povlastica penzionerima, predsednikova popularnost prvi put je dovodena u pitanje
Nacionalnim problamima trebalo bi da se bavi novostvoreno Ministarstvo za pitanja regionalne i nacionalne politike. Osim toga, Putin je najavio i stvaranje novog, antikriznog sistema uprave koji će moći da se nosi s problemima terorizma i ostalih pretnji po stabilnost Rusije, zajedno sa službama bezbednosti kojima je naloženo da pojačaju saradnju, naročito na međunarodnom nivou, u borbi protiv terorizma
I predsednik i vlada moraju da se suoče s činjenicom da nisu u stanju da se efikasno suprotstave terorizmu
Sada, kada se situacija u Čečeniji u velikoj meri stabilizovala, teroristi pokušavaju da destabilizuju okolne republike i tako još jednom pokrenu sukob i pokažu da još uvek imaju snage da ugroze ove ruske oblasti
Velik deo posla predsednik je obavio još na parlamentarnim izborima u decembru prošle godine, kada je Ujedinjena Rusija, koja ga podržava, osvojila dvotrećinsku većinu
Ukoliko bi Ujedinjena Rusija dobila apsolutnu većinu glasova, predsednik Putin bi kontrolisao i zakonodavnu i izvršnu vlast, od čega desničarske stranke otvoreno zaziru. Oligarhija, njihovi glavni finansijeri, sa uhapšenim Hordokovskim na čelu (koji je i sam imao političkih ambicija), kao i sa njegovim saveznicima Berezovskim, Gusinskim i ostalima, nastoji svim snagama da spreči Putinovo preuzimanje vlasti
Postoji nagoveštaj da je vreme u kome su ruski predsednik i oligarhija bili saveznici u borbi protiv komunista prošlo. Oligarhija, koja je, ako se posmatra iz tog ugla, odigrala pozitivnu ulogu u ranom postkomunističkom periodu u Rusiji, sada je počela da smeta i da koči reforme, u želji da zadrži postojeće stanje
Vladimir Putin je, kao prvi ruski predsednik koji se direktno obratio nemačkom parlamentu, u Bundestagu na tečnom nemačkom rekao da se "konačno mora jasno reći da je hladni rat završen" i da valja potražiti nove načine saradnje i suživota
“Vučićeva ‘vladavina’ (a sramota je uopšte u tim kategorijama govoriti u XXI veku) serija je državnih udara niskog intenziteta”, kaže Srđan Milošević, “koji su normalizovali jednu potpuno antiustavnu nenormalnost, a to je da predsednik Republike vlada i upravlja kao neki poglavica, a ne predsednik parlamentarne republike. Da li će promeniti Ustav ili će smišljati neku drugu podlost ‒ sasvim je irelevantno. Mi se suočavamo sa decenijskom dominacijom jednog tipa koji je monopolisao po ugledu najznačajniju državnu funkciju, antiustavno podredio sebi svaku drugu i jednostavno orgija po ustavnom sistemu ove zemlje. To se ne može drugačije nazvati"
Od prošle nedelje, savremena ratna istoriografija, posebno ona bliskoistočna, bogatija je za novi idiom – Dvanaestodnevni rat koji su vodili Izrael i Iran od 13. do 24. juna tekuće godine, a koji je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da naprasno “okonča” o letnjem solsticiju, zamahnuvši Ponoćnim čekićem i “potpuno satrvši iranski nuklearni program”, kako se i sam odmah pohvalio
Nemačka i čitava Evropska unija pomno posmatraju društveno-političku situaciju u našoj zemlji. Deluje da Vučić uskoro može da ostane bez podrške zapada
Nekoliko evropskih zemalja planira da postavi minska polja na granici sa Rusijom i Belorusijom. Cilj im je da tako zaštite istočno krilo NATO od mogućeg ruskog napada. Ali, to ima ozbiljne posledice.
Voz je krenuo iz Pjongjanga 17. juna, a osam dana mu je trebalo da stigne na Jaroslavsku stanicu u Moskvi
Američki predsednik Donald Tramp, koji je obećavao da će okončati ratove svojih prethodnika, poslao je nosače aviona, razarače i bombardere preko sedam mora, koji su bacali bombe od 13.600 kila na iranske bunkere 90 metara ispod zemlje, uvukavši Ameriku u rat sa Iranom. Nakratko je ispunio ratni cilj Izraela – koji je dosad ubio 17 iranskih atomskih naučnika – pa brzo proglasio misiju okončanom i isposlovao primirje, dok su odjekivale poslednje salve, nadati se, kratkog rata
Rat između Izraela i Irana ulazi u drugu nedelju. Donalda Tramp vaga da li da SAD vojno interveniše, evropski zvaničnici pregovaraju sa iranskim šefom diplomatija, a Srbija evakuiše svoje državljane
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
