Voz je krenuo iz Pjongjanga 17. juna, a osam dana mu je trebalo da stigne na Jaroslavsku stanicu u Moskvi
Putnički voz koji je krenuo iz Pjongjanga stigao je u Moskvu, označavajući tako ponovno otvaranje najduže direktne železničke linije na svetu između glavnih gradova Severne Koreje i Rusije nakon petogodišnje obustave zbog pandemije kovida-19.
Voz je krenuo iz Pjongjanga 17. juna, a osam dana mu je trebalo da stigne na Jaroslavsku stanicu u Moskvi, prenosi RIA Novosti.
Železnička linija između dve prestonice bila je obustavljena od februara 2020. godine.
Ruta Pjongjang-Moskva, duga preko 10.000 kilometara, poznata je kao najduža direktna železnička linija na svetu.
Vozovi će saobraćati dva puta mesečno, a karte će biti u prodaji oko 60 dana pre polaska, navodi agencija.
Foto: Vladimir Smirnov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APKim Džong Un i Vladimir Putin
Koji je značaj ove železničke linije?
Reč je o jedinoj direktnoj železničkoj vezi Severne Koreje sa spoljnim svetom, preko koje se odvija ograničen, ali strateški važan promet robe i putnika između dve zemlje. Linija prolazi preko graničnog mosta na reci Tumen, kod stanice Hasan, i nastavlja ka ruskom Dalekom istoku.
U poslednjih godinu dana, usled sve dublje izolacije Severne Koreje i rastuće saradnje sa Rusijom, intenziviran je železnički saobraćaj – kako u vidu humanitarne i tehničke pomoći, tako i vojno-industrijske razmene, prema navodima zapadnih izvora.
Povratak redovnih linija tumači se i kao pokušaj Pjongjanga da učvrsti savez sa Moskvom, u trenutku kada oba režima trpe međunarodne sankcije i traže alternative zapadnom poretku.
Zastarela infrastruktura
Iako su vozovi retki, a infrastruktura zastarela, ova linija danas ima i simbolički i politički i logistički značaj za oba režima.
Nakon decenija izolacije i povremenih zatvaranja granica, uključujući stroge pandemijske mere Pjongjanga, obnavljanje železničkog saobraćaja predstavlja signal o intenziviranju rusko-severnokorejskih odnosa.
Rusija, pod sveobuhvatnim sankcijama Zapada zbog rata u Ukrajini, sve češće sarađuje sa državama koje dele njenu anti-zapadnu orijentaciju.
Sa druge strane, Severna Koreja koristi tu saradnju da bi ojačala svoj ekonomski i bezbednosni položaj, ali i da bi pokazala kako nije potpuno odsečena od međunarodnih tokova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dogovoru o izmenama Ustava Crne Gore prethodio je sporazum vlasti i opozicije, postignut uz posredovanje ambasadora Evropske unije u Podgorici Johana Satlera
Tramp je u obraćanju naciji ponovo govorio o navodno pokradenim predsedničkim izborima iz 2020. godine i podacima 220 miliona birača, za šta je optužio Kinu
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
