“Pošto živimo u društvu spektakla, onda moramo da tražimo alternativu teroru ekrana; u tom smislu je pozorište dragoceno ukoliko ga ne doživljavaš samo kao vizuelnu umetnost. Upravo zbog ekranskog terora treba se boriti za izgovorenu, živu reč”
Dok proslavljamo Novu godinu, neko spava na kartonu, pokriven ćebetom toliko tankim da se sklupčava uza zid. Dok proslavljamo Božić, neko je gladan i ne može da dođe do doktora jer nema dokumenta. Bolestan je i izgubljen, nije dobio podršku kada je trebalo, a nema je ni danas. Sistem žmuri na osobe u situaciji beskućništva. A kako je njima u ovim danima
Mi smo naše intenzivne estetske reakcije. Da, mi se povezujemo s ljudima, ideologijama, idejama, karijerama, ali nas istovremeno najintenzivnije i najintimnije definiše onaj oblik lepote koji nam izaziva najjaču tahikardiju
Na mnogim fakultetima u Srbiji ostale su „praznične straže“ studenata u blokadi. „Vreme“ se raspitalo šta očekivati posle praznika
Predstavljaju se kao „spasioci moderne muškosti“ i prodaju onlajn kurseve koji obećavaju brzo bogaćenje. Muškarci čiji se biznis zasniva na mržnji prema ženama
Ostavićemo pušenje, bavićemo se sportom, biće nam zdravija ishrana. Svake godine imamo velike planove i dobre namere – od januara. Evo kako da nešto od toga zaista i ostvarimo
„Mladost je drugačija, kreće se u drugim ravnima od roditelja. Zanimljivo je kakve će rasprave biti unutar porodica tokom praznika“, kaže Žarko Korać o protestima u intervjuu za „Vreme“
Uskoro će biti objavljena knjiga Puriša povodom sto godina od rođenja velikog reditelja. Izdavač je Kulturni centar Čačak. Tekst koji sledi je odlomak iz te knjige
Bio je ovo čvrst meč s nekoliko vrhunskih partija, a Gukeš je postao svetski prvak u poslednjoj, četrnaestoj partiji meča posle jednog od najvećih previda u istoriji mečeva za prvaka sveta
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
Trebalo bi ovo da bude neko vreme darivanja, vreme praštanja, na kraju krajeva, i vreme odmora koji je prosečnom građaninu preko potreban. Umesto toga, mladi ljudi izašli su na ulice, blokirani su fakulteti, nezadovoljni su prosvetari, poljoprivrednici, glumci, advokati…
“Kao i svaka druga gerila, i ova porođajna nastala je kao odgovor na masovnu opresiju. Naime, žena koja se porađa u ovdašnjim bolničkim uslovima izložena je dvostrukom nasilju. Jedno nasilje je kulturalno, a drugo je nasilje medicinske tehnologije”, kaže za “Vreme” prof. dr Vuk Stambolović
Sve što treba da znate o ljudskom doživljaju zime skriva se u nekim romanskim jezicima gde reč za zimu (italijansko inverno, francusko l’hiver) deluje kao da je izvedena iz latinskog infernus što znači pakao (italijanski inferno, francuski enfer). To što možda volite da usred zime odete na skijanje samo znači da pripadate klasi razmaženih koji mogu sebi da priušte potpuno neprirodno iskustvo (hotel, žičara, tuširanje toplom vodom, centralno grejanje…). U prirodi, gde su naši preci do nedavno živeli, zima je (bila) surova i opasna, a ne samo dosadna
U blokadi su beogradski, novosadski, niški i kragujevački univerzitet, a podršku studentima daju kolege iz regiona i inostranstva
Mentalno zdravlje omogućava svakome da uživa u životu i nosi se s dobrim i lošim danima. Za dete, ono ima još dublji značaj i neophodno ga je negovati kod kuće i u školi
Svi smo dovoljno povodljivi da na neprekidnu izloženost tuđoj neskromnosti i sami počnemo tako da se ponašamo. Ovo je posebno prisutno u životima pripadnika generacije koju nazivamo ‘digital natives’. Neutemeljeni u osnovnoj tekovini zapadne civilizacije – čitanju knjiga – i neprekidno izloženi osobama koje se bore za njihov “lajk” ili njihov novac, oni odrastu bez svesti da drugačiji pristupi životu uopšte postoje, pa im je sve takmičenje i samopromocija
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
„Vreme“ je pisalo o slučaju strašnog seksualnog nasilja u školi u Sokobanji. Kuda sa učenikom kada je osnovno obrazovanje obavezno?
Pobunjeni akademci poručuju da imaju iste zahteve kao i kolege sa ostalih fakulteta, a to su skidanje tajnosti sa dokumenata o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, kao i kažnjavanje odgovornih
Svako od nas živ je samo zato što je prema njemu neko bio izuzetno dobar. Ali, nije stvar samo u zahvalnosti i uzvraćanju. Svi smo mi ovde ne samo zahvaljujući drugima, već i za druge; srž ljudskog bića jeste uzajamnost, razmena i dobrota; svet je već ionako tvrd, ako nam i srca budu otvrdla, postaće nepodnošljiv. Bez stalne uzajamne razmene dobrote, ne može biti ničega ni u spoljnom svetu, ni u nama
Hrabrost je osećanje duboke utemeljenosti u sebi, u sopstvenim vrednostima i odlukama, da čovek prestane unutar sebe da oseća strahove, sumnje i oklevanje. Ta usredsređenost je tako duboka da nam ne pada na pamet da je se odreknemo, ni pod unutrašnjim ni pod spojnim pritiscima. Mada posmatrač može osećati divljenje, inspiraciju ili zavist, za aktera čin hrabrosti ne nosi nikakvo posebno osećanje, on jednostavno proističe iz sklada sa sopstvenim vrednostima
Dok aktivisti i opozicija pod sloganom „Krvave su vam ruke” organizuju proteste zbog pogibije 15 ljudi u Novom Sadu, Gradski sekreterijat za kulturu je raspisao tender za zimske čarolije: novogodišnje koncerte, dečje manifestacije, postavljanje rasvete u Beogradu
Izgleda da se neka deca rađaju osetljivija od druge (mada ne nužno istovremeno i inteligentnija ili talentovanija). Svet koji ih okružuje ostavlja u njima dublji trag, njihovi su utisci intenzivniji, suze im lako izmamljuju i lepota i bol, svejedno da li sopstvena ili tuđa, snovi su im burni, strahovi i privrženosti jednako jaki. Gde većina ostaje ravnodušna, njihovi, metaforički govoreći, nervni završeci nisu pokriveni dovoljno debelom kožom, pa ne samo da su im čulna iskustva izoštrena, već je veza između njih i osećanja izrazito bliska: hladnoća i strah deluju nerazlučivo, kao i toplota i ponos ili zaljubljenost i ukus soli na jeziku
Stanovnici Srbije već više od decenije odgovore za brojne tragedije kroz koje društvo prolazi traže na ulici, usled ćutanja vlasti i institucija. Ta potraga je, čini se ponekad, beznadežna, a sagovornici „Vremena” kažu, jer je bez jasnog cilja
Malo je psiholoških svojstava tako intrigantnih kao što je stvaralaštvo. Pitanja su brojna i izuzetno uzbudljiva – otkud potiče, od čega zavisi, može li se uvežbati, da li je (uvek) povezano s ludilom... Ako nam pođe za rukom da napravimo nešto originalno, smatramo to svojim, često ga tako i nazivamo, ponosni što smo u tako nečem uspeli. A ako to isto uspe nekome drugom, lako možemo osetiti zavist. Nešto nas kod stvaralaštva mnogo “golica”
U periodu uoči beogradskog Prajda, desničarskim kanalima komunikacije širile su se brojne poruke mržnje upućene LGBTQ+ populaciji, utvrdilo je “Vreme” prilikom monitoringa društvenih mreža. O ulozi društvenih mreža, ali i ulozi političara u osnaživanju te mržnje, kao i o tome može li se i kako ona iskoreniti, za “Vreme” govori psiholog Vladimir Mihić
Svi smo potreseni pogibijama koje su se dogodile u Novom Sadu. Razlog zbog koga je do njih došlo jeste nedostatak kontrolnih mehanizama i nezavisnih institucija, odnosno nužni rezultat toga u vidu neograničene korupcije i negativne selekcije. Oni direktno odgovorni nisu podneli ostavke i objašnjavaju da s tim “događajem” nemaju ništa. Oni samo pokušavaju da dobiju na vremenu, ne bi li se i na ovu strahotu zaboravilo, znajući da su sve institucije već obesmislili i da nema nikoga ko bi mogao da ih privede pravdi, kao što ga nijednom dosad nije bilo
