Dok u Srbiji traju protesti zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti u Sarajevu izlaze na ulice kako bi se borili za pravdu za žrtve prošlogodišnjih poplava u Bosni i Hercegovini. Za katastrofu u kojoj je stradalo 27 ljudi niko nije odgovarao
Studentski protesti u Sarajevu, zakazani za ponedeljak (10. februar), izraz su nezadovoljstva zbog „izostanka odgovornosti“ nadležnih institucija nakon poplava i klizišta koja su prošle godine pogodile severnu Hercegovinu i delove srednje Bosne.
Usled katastrofe, živote je izgubilo 27 ljudi, a najviše žrtava (19) bilo je iz Donje Jablanice, piše Dojče vele (DW).
Organizatori protesta, uključujući neformalne grupe poput „Pravda za stradale u Jablanici“ i „Hoćel’ ta promjena“, naglašavaju da nadležne institucije nisu preduzele konkretne korake ka utvrđivanju odgovornosti za ovu tragediju.
Amir Čaušević, student Univerziteta „Džemal Bijedić“, ističe da su studenti Mostara pokazali solidarnost od prvog dana nesreće i sada traže pravdu. „Bili smo na terenu, volontirali smo, pomagali ljudima, a sada je logično da podržimo proteste“, rekao je Čaušević za Avaz.
Sistemski problemi i društveni kontekst
Među ključnim zahtevima protesta su hitno pokretanje istraga, podizanje optužnica protiv odgovornih, revizija kamenoloma i drugih ekološki opasnih projekata, te transparentnost u raspodeli pomoći.
Poplave u Jablanici nisu bile izolovan slučaj. Još 2014. godine u BiH su poplave odnele 21 život.
Kamenolomi, ilegalna seča šuma i nekontrolisana gradnja na bujičnim rekama predstavljaju hronične probleme u BiH, a nedostatak zakona o šumama u Federaciji BiH i Hercegovačko-neretvanskom kantonu dodatno doprinosi ekološkim katastrofama.
Imran Pašalić, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Sarajevu, poručuje: „Pozvali smo sve studente i studentkinje da se pridruže protestima. Ovde se ne traži samo pravda za stradale, već i odgovornost institucija koje su zakazale u zaštiti građana.“
Foto: Armin Durgut/AP Photo/picture allianceSrpski studenti (ovde u maršu na Novi Sad) inspirišu i druge u regionu
Odjeci srpskih protesta
Jedno od najpotresnijih svedočanstava dolazi od Hanadi Maslo iz Donje Jablanice, koja je u poplavama izgubila bebu u osmom mesecu trudnoće.
„Nismo dobili nikakvu pomoć. Četiri meseca posle, situacija je ista. Nula bodova“, izjavila je Maslo za N1.
Adi Selman, aktivista „Karton revolucije“, veruje da su ljudi u BiH spremni da svoje nezadovoljstvo izraze u vidu protesta.
„Studentske demonstracije u Srbiji primer su koji ohrabruje. Verujemo da je konačno došao trenutak da i naši građani postanu svesni svojih prava i moći i da će se organizovano suprotstavljati nepravdi“, kaže Selman za DW.
Studentske demonstracije u Srbiji imaju odjeka u regionu, uglavnom kao izraz podrške.
Početkom februara u Hrvatskoj upriličeni su skupovi u Zagrebu, Splitu i Osijeku gde su građani odali počast stradalima u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom sadu.
Skupova je bilo i u BiH. Studenti i učenici okupili su se u subotu (8. februar) u Banjaluci. Izrazili su podršku studentima u Srbiji koji mesecima protestuju zahtevajući političku i krivičnu odgovornost za tragediju u Novom Sadu u kojoj je stradalo 15 osoba.
U BiH je sve „komplikovanije“
Banjalučki psiholog Srđan Puhalo smatra da u BiH postoji mnogo razloga za nezadovoljstvo građana, ali da je problem u organizaciji protesta koji bi okupili širu društvenu podršku.
Kao primer navodi upravo prošlogodišnje poplave, ističući da to nije samo posledica prirodne katastrofe, već i ljudskog nemara i potencijalne korupcije.
„Razloga za nezadovoljstvo imamo koliko hoćete, ali BiH je mnogo komplikovanija od Srbije i Hrvatske, pa je teško organizovati jedinstven protest“, kazao je Puhalo za televizijsku platformu lista Oslobođenje. Prema njegovim rečima, etničke podele koje održavaju političke elite dodatno otežavaju solidarnost među građanima.
Ističe da u BiH nije jasno ni protiv koje vlasti bi se protestovalo, s obzirom na složenost političkog sistema: „Imamo deset kantona, dva entiteta, Distrikt Brčko i nivo Bosne i Hercegovine – koga bi tu trebalo skinuti s vlasti?“
Iako se „etnonacionalisti“ decenijama trude da onemoguće zajedničku građansku neposlušnost ili javno izražavanje nezadovoljstva, Adi Selman veruje da toj praksi ipak dolazi kraj.
„Etnonacionalizam je u povlačenju, jer su mladi postali svesni da nas tri nacionalističke grupe i maskirani ‘liberali’ trideset godina dele i varaju kako bi nas lakše pokrali“, kaže Selman.
Foto: Dragan Maksimović/DWDonja Jablanica nakon uništenja
Studenti „pokretačka snaga promena“
Zato će, kako ističe, protest u Sarajevu u ponedeljak biti „protest svih građana BiH“.
„Došlo je vreme da se svi mi, građani BiH, bez obzira na to kako se zvali i odakle dolazili, organizirano suprotstavimo nepravdi i da se izborimo za opstanak i budućnost na ovim prostorima“, zaključuje Selman.
On je ubeđen da studenti u BiH mogu biti „pokretačka snaga promena“. „To je već dokazano putem interneta i ‘digitalnog aktivizma’, a sada je vreme da se sve preseli i na ulice naših gradova“, ističe sagovornik DW.
„Činjenica je da tri meseca nakon tragedije u Jablanici, Buturović Polju Fojnici i drugim delovima BiH institucije nisu uradile apsolutno ništa na krivičnoj odgovornosti“, kaže Selman.
Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona navodi da su predistražne radnje u toku, ali do sada niko nije pozvan na informativni razgovor, prenose mediji.
Studenti i građani zato izlaze na ulice s jasnim zahtevom – odgovornost i pravda za žrtve.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Razvoj preciznog unutrašnjeg sluha zahteva da u sebi izgradimo osećaj sigurnog i bezbednog prostora unutar kojeg, zahvaljujući poverenju u sebe, možemo da se igramo i istražujemo sopstvene unutrašnje glasove. Ali šta sad to znači? To znači da nakon što upoznate svoje najgore strane možete imati dovoljno stabilno samopoštovanje i uverenje da možda mnogo toga sebi nećete oprostiti, ali nikad nećete sebe ni odbaciti
Ne smemo da prećutkujemo sopstvene greške. Moramo da pokažemo da nismo isti kao oni koji su bliski režimu. Zato sam istupio javno, iako su me mnogi odgovarali od toga. Imao sam odgovornost jer znam sve detalje. Bilo mi je jasno da sve što ja znam zna i režim, te da će to da upotrebi u bolnom momentu. Da sam ćutao bio bih saučesnik. Postalo mi je jasno da kada imaš veći uticaj, imaš i veću odgovornost
Visokotehnološki projekti se doživljavaju kao napredak ‒ zato pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike, ali se često koristi i u populističke svrhe. Sa druge strane, u Srbiji su odluke o razvoju nauke i industrije donosili nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes
Regionalna lekarska komora Vojvodine želi da pruži pomoć svakom lekaru „čije se profesionalno postupanje pokušava dovesti u pitanje iz vanstručnih razloga“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
