Presuda Pelikou
Psihologija silovatelja: Nasilje, dominacija i toksična muškost
Mnogi naučnici su pokušali da odgonetnu zašto muškarci siluju, ali odgovor uopšte nije jednostavan
TV manijak
Pet godina “Na kafi sa psihologom”
Da li je eutanazija zbog iscrpljujuće depresije konačan poraz medicine i psihoterapije, vrsta predaje pred gubitkom smisla života i osećaja suvišnosti toliko čestim u savremenom svetu
Zdravstvo
U celoj Srbiji u domovima zdravlja samo 123 psihologa
Na svakih 100.000 stanovnika u Srbiji dolazi manje od dva psihologa. Svaka treća osoba ima psihičke smetnje
Društvo
Specijalista školske psihologije Biljana Lajović: Kao odrasli smo opasno zabrljali
Povodom masovnog ubistva koje se desilo u osnovnoj školi “Vladislav Ribinikar”, gde je tragično nastradalo osmoro dece i čuvar na dužnosti, specijalista školske psihologije Biljana Lajović govorila je za portal “Vremena” o tome kako zajedno sa mladima da sagledamo trenutnu situaciju i shvatimo razmere tragedije iz svih perspektiva
Mentalno zdravlje
Saveti psihologa: Kako pomoći deci nakon masovnih pucnjava?
Veoma je važno da se nakon traumatičnog događaja deci ograniči pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – može da izazove sekundarnu traumu
Hronika katastrofa na fudbalskim stadionima
Psihologija gomile i najvažnija sporedna stvar na svetu
Uz vest o tragičnom ishodu jednog lokalnog fudbalskog derbija u Indoneziji, podsećamo čitaoce na tuce sličnih događaja tokom kojih je navijačka euforija pretvarala sportske praznike u tragediju
Lične impresije
Na kafi sa psihologom
Pošto je kraj godine vreme kada se sumiraju utisci, pokušaću da sistematizujem brojna i veoma snažna iskustva koja sam stekao tokom susreta uz kafu sa psiholozima, psihijatrima i ostalim stručnjacima koji se bave mentalnim zdravljem. Takođe, jednako značajne uvide stekli smo slušajući lične iskaze naših gostiju, ali i učesnika tribina, ljudi iz publike
Intervju – Milovan Marčetić, pisac
Psihologija vlasti i smisao poretka
"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"
Strip
Psihologija hohštaplera
Unutrašnji glas
Nežnost, opna oko krhkosti
Ljudima, a možda i svim sisarima, nežnost je nužna za preživljavanje. Gravitacija neće usporiti i beton neće omekšati samo zato što ja padam; pohlepa se neće smanjiti i ratovi neće prestati samo zato što neka deca plaču za svojim očevima ili zbog gladi. Mi moramo svet da učinimo podnošljivim jedni za druge, da ga omekšamo, obuzdamo, ukrotimo, ponekad i da na sebe primimo udarac izvorno namenjen nekome koga volimo
Psihologija rada
Otkaz u duši: Kad idemo na posao kao zombi
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Psihologija
Život pod rafalom loših vesti
Sa medija i pogotovo društvenih mreža čeka nas baražna paljba loših vesti. Kako ne potonuti u njih, a ipak znati šta se dešava oko nas
Unutrašnji glas
Ljubav prema strancu
Kriminalci, korumpirani i njihovi glasnogovornici moraju biti izvedeni pred sudove i s tim ne sme biti trulih kompromisa. Ali, kuda će “otići” ostali neistomišljenici? Neprijateljstvo prema njima, etikete i podrugljivi nadimci koji se odnose na svakog pripadnika grupe, nedostatak istinskog dijaloga, moglo bi samo da vodi nastavku društvenog razdora i sabotiranju demokratskog razvoja zemlje
Navigator
Sumarizacija života
Iz studentskog protesta u građansku neposlušnost
Teturanje Golijata iz Ćacilenda
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Studentska i građanska okupljanja
Promena se već dogodila
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Unutrašnji glas
Ljubav prema sebi
Zdrava ljubav prema sebi morala bi da bude nešto umereno. Nikad nije ekstatična, kao što zaljubljenost ili rodoljublje mogu biti, nije idealizujuća poput ljubavi između roditelja i dece, često vam uopšte nije u vidokrugu. Tamo gde je ima neuporedivo je više u temeljima nego na fasadi, više u kostima i zglobovima nego na trepavicama i usnama. Nije da ponosa ne može biti, ali on je po pravilu uvremenjen, realističan i kratkotrajan. Ipak, od svih oblika ljubavi, ovaj bi mogao najviše da se podrazumeva i najmanje ističe
Izbor posla
Zašto (pre)često menjamo profesiju?
Lista želja sastavljena pred upis u srednju školu može nam se kasnije obiti o glavu. Ipak, postoje ljudi koji nikada nisu sigurni da su izabrali pravo zanimanje, te ga menjaju više puta
Protesti u Srbiji i odmor
Da li je sramota ići na letovanje dok studenti protestuju?
Sezona godišnjih odmora je počela, a sezona protesta u Srbiji nije završena. Studenti za Vidovdan zovu sugrađane u Beograd. Da li je sramota da se ide na letovanje dok se neko drugi na ulicama bori za pravdu, pogotovo kada režim preti odmazdom
Unutrašnji glas
Ratovi se nikad ne završavaju
Traume nikada ne prolaze same od sebe, uvek zahtevaju ogroman trud. Ako ih zapostavimo, one dremaju, tinjaju, žuljaju, gnjave – možda nikad neće eksplodirati, ali u svakom trenutku mogu da eksplodiraju. Kad nisu samo individualne već pogađaju velike grupe, ti rizici su neuporedivo veći
Duh vremena: Josif Brodski (3)
“Kakvu biografiju pišu našem Riđem!”
Život i priključenija američkog državljanina i ruskog pesnika i Jevrejina, rođenog pre 85 godina, nesvršenog osnovca, metalskog šegrta, pomoćnika patologa i geologa, pesnika koji je bio žrtva ideološkog zaokreta i političko-literarnih intriga, dva puta mu se sudilo, dva puta smeštan u ludnicu, pokušao samoubistvo zbog ljubavi, za parazitizam osuđen na pet godina progonstva uz društveno-koristan rad, koji jedan traktorista na kolhozu Danilovski nije cenio, kao ni pesmu o tome, u selu Norenskoj uživao poštovanje kao prognanik koji se uzdigao, “dobrovoljno” dobio vizu bez prava na povratak i susret s roditeljima, ostvario univerzitetsku karijeru, dobio Nobelovu nagradu, bio pesnička pop zvezda, volele ga žene, voleo mačke, mnogo pušio, u 56. umro – i po drugi put sahranjen u Veneciji, ipak malo dalje od Ezre Paunda
Feljton: Kosovska ideologija
Kolektivno junaštvo i sveštena istorija
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Unutrašnji glas
Moć muzike
Među psihoanalitičarima je postala popularna teorija o dejstvu muzike koja se oslanja na ideju o paralelizmu kretanja. Muzika je, naime, definisana kao pravilno kretanje od jednog tona ka sledećem, a osećanja su definisana kao procesi koji troše energiju, zato i predstavljaju kretanje u našem unutrašnjem svetu. Otud je muzika shvaćena kao spoljno ogledalo naših unutrašnjih procesa, kao put da osećanja iznesemo, vidimo izvan sebe i pounutrimo, te da ih sa velikim grupama ljudi zajednički iskusimo
Intervju: Prof. Tanasije Marinković, Pravni fakultet u Beogradu
Osveta Univerzitetu je dokaz Vučićevog pada
“Mislim da je pogrešno ignorisati Vučića, praviti se da je već pao i da je izgubio svaku pamet. Kod njega se prepliću racionalno i iracionalno. I jedno i drugo je jako, i zato se svi odgovorni delovi društva moraju ujediniti i organizovati da bi se on smenio na zakonit i demokratski način. Taj pristup nije u suprotnosti s parolom ‘Nisi nadležan’. Ponosan sam na srpske studente koji su imali dovoljno znanja ili, bolje reći, osećaja da shvate koliko njega, malignog narcisa, taj stav pogađa”
Vlast i njena retorika
Strašilo je u ogledalu
Stigla je nova direktiva Vođe – pobunjene studente i građane proglasiti fašistima i nacistima. I esenesovci čine to s puno entuzijazma. Ipak, postoje dva ozbiljna problema. Prvi je što su pobunjeni srpski studenti i građani pojava koja je od fašizma daleko onoliko koliko se to uopšte može biti. Drugi je što upravo SNS u dobroj meri neguje mnoge odlike fašizma
Unutrašnji glas
Podseti me šta to beše – rodoljublje
Rodoljublje se jasno prepoznaje u spremnosti da se borimo i damo život za slobodu svoje domovine i ne dozvolimo da nam bude nametnuta promena granica, zakona, ljudskih prava, slobode, jezika i vrednosti. Lepo zvuči, ali nije tako jednostavno