TV manijak
Pet godina “Na kafi sa psihologom”
Da li je eutanazija zbog iscrpljujuće depresije konačan poraz medicine i psihoterapije, vrsta predaje pred gubitkom smisla života i osećaja suvišnosti toliko čestim u savremenom svetu
Da li je eutanazija zbog iscrpljujuće depresije konačan poraz medicine i psihoterapije, vrsta predaje pred gubitkom smisla života i osećaja suvišnosti toliko čestim u savremenom svetu
Na svakih 100.000 stanovnika u Srbiji dolazi manje od dva psihologa. Svaka treća osoba ima psihičke smetnje
Povodom masovnog ubistva koje se desilo u osnovnoj školi “Vladislav Ribinikar”, gde je tragično nastradalo osmoro dece i čuvar na dužnosti, specijalista školske psihologije Biljana Lajović govorila je za portal “Vremena” o tome kako zajedno sa mladima da sagledamo trenutnu situaciju i shvatimo razmere tragedije iz svih perspektiva
Veoma je važno da se nakon traumatičnog događaja deci ograniči pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – može da izazove sekundarnu traumu
Uz vest o tragičnom ishodu jednog lokalnog fudbalskog derbija u Indoneziji, podsećamo čitaoce na tuce sličnih događaja tokom kojih je navijačka euforija pretvarala sportske praznike u tragediju
Pošto je kraj godine vreme kada se sumiraju utisci, pokušaću da sistematizujem brojna i veoma snažna iskustva koja sam stekao tokom susreta uz kafu sa psiholozima, psihijatrima i ostalim stručnjacima koji se bave mentalnim zdravljem. Takođe, jednako značajne uvide stekli smo slušajući lične iskaze naših gostiju, ali i učesnika tribina, ljudi iz publike
"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"
Izgleda da se neka deca rađaju osetljivija od druge (mada ne nužno istovremeno i inteligentnija ili talentovanija). Svet koji ih okružuje ostavlja u njima dublji trag, njihovi su utisci intenzivniji, suze im lako izmamljuju i lepota i bol, svejedno da li sopstvena ili tuđa, snovi su im burni, strahovi i privrženosti jednako jaki. Gde većina ostaje ravnodušna, njihovi, metaforički govoreći, nervni završeci nisu pokriveni dovoljno debelom kožom, pa ne samo da su im čulna iskustva izoštrena, već je veza između njih i osećanja izrazito bliska: hladnoća i strah deluju nerazlučivo, kao i toplota i ponos ili zaljubljenost i ukus soli na jeziku
Stanovnici Srbije već više od decenije odgovore za brojne tragedije kroz koje društvo prolazi traže na ulici, usled ćutanja vlasti i institucija. Ta potraga je, čini se ponekad, beznadežna, a sagovornici „Vremena” kažu, jer je bez jasnog cilja
Malo je psiholoških svojstava tako intrigantnih kao što je stvaralaštvo. Pitanja su brojna i izuzetno uzbudljiva – otkud potiče, od čega zavisi, može li se uvežbati, da li je (uvek) povezano s ludilom... Ako nam pođe za rukom da napravimo nešto originalno, smatramo to svojim, često ga tako i nazivamo, ponosni što smo u tako nečem uspeli. A ako to isto uspe nekome drugom, lako možemo osetiti zavist. Nešto nas kod stvaralaštva mnogo “golica”