Ideja onlajn sastanaka toliko nam se dopala da se oni organizuju u nizovima, pa čak i više sastanaka u isto vreme. Ovo drugo je potpuno nelogično, zar ne? Osim ako ne koristite AI kompanjona. Njihov zadatak je da prate sastanak umesto vas, da pamte sve što je izrečeno i izvlače vam ono najbitnije
Od svih “novih normalnosti” kojima su nas plašili tokom pandemije jedina koja se ozbiljno zapatila su onlajn sastanci, uvrstite tu slobodno i onlajn časove. Čak ni rad na daljinu nije postao “normalnost” već mogućnost. Neke tehnološki vrlo napredne firme su ga odbacile, čak i zabranile, smatrajući da šteti radnoj disciplini, etici i lojalnosti. Uprkos tvrdnjama zaposlenih da su kod kuće produktivniji. Zbog toga je to sve češća tema na razgovorima za posao, mogućnost rada od kuće neki stavljaju ispred visine plate.
Ali, da se vratimo na onlajn sastanak. Prilika da bez velikog troška i planiranja okupite grupu ljudi koji se nalaze na različitim lokacijama, pa i na različitim stranama sveta dopala se svima. Toliko nam se dopala da se onlajn sastanci organizuju u nizovima, pa čak i više sastanaka u isto vreme. Ovo drugo je potpuno nelogično, zar ne? Osim ako ne koristite AI kompanjona.
Ovi kompanjoni postali su nezaobilazni dodatak aplikacijama za komuniciranje preko kojih sastančimo i razgovaramo, neki su integrisani, neke instalirate sami, krajnje jednostavno. Njihov zadatak je da prate sastanak umesto vas, da pamte sve što je izrečeno i izvlače vam ono najbitnije. Bolji primerci će vam navesti i kakvo je bilo raspoloženje, da li je bilo povišenih tonova ili dosta smeha, naravno, pod uslovom da mogu da prepoznaju cinizam što zna da bude izazov i živom čoveku. Zum je već integrisao AI Companion, kao i Gugl (Duet AI) i Majkrosoft (Copilot), pored njih najpopulaniji su Otter.ai i Fathom.
Kompanjon koristi vaš avatar i, na neki način, obezbeđuje vaše prisustvo na sastanku. Ono što (još uvek) ne može je da aktivno učestvuje umesto vas, mada se razvija u tom pravcu. Nije nemoguće da buduće verzije na sebe preuzmu obaveze koje same mogu da ispune, recimo, da naprave neki izveštaj ili softver za koji vi niste neophodni, ali vam se računa odgovornost.
Ako treba da ukažemo na pozitivne strane, onda je to, pre svega, hvatanje beleški. Kompanjon to efikasno radi čak i ako vi ne stižete mada nam psihologija govori da ručno pisanje beleški ostavlja dublji trag u našem mozgu. Druga korist je potvrda prisustva na sastanku na kojem smo samo brojno stanje, recimo, kada menadžment treba da saopšti neke bitne odluke u vreme koje nam iz bilo kog razloga ne odgovara. Naravno, neko će pitati zašto jednostavno ne pošalju cirkularni mejl, ali poruka nije uvek dobra alternativa direktnom obraćanju. Slično važi i za onlajn nastavu mada se tu obično traži da prisustvo potvrdite uključenom kamerom (ni to nije nerešiv problem već sada).
S druge strane, pokazalo se da mnogi zaziru od sastanaka na kojima botovi sve beleže. Pravilo je da ukoliko se sastanak snima, organizator to svima najavi i tek onda uključi snimanje. U slučaju kompanjona, svaki učesnik može da sačuva sve što je izneseno, te neki zahtevaju da se upotreba ove tehnologije takođe naznači. Što je delimično obesmišljava. Ako se zna da niste prisutni, a trebalo bi da budete, onda niste ostvarili svoj cilj.
Primećeno je da kompanjoni bolje rade ako je sastanak dobro struktuiran, loš sastanak ni veštačka inteligencija ne može da popravi, samo može da vas sačuva od gubljenja vremena. Ostali učesnici mogu negativno da reaguju (“jesmo li mi budale”), neki se ustručavaju da iskreno govore u prisustvu botova, humana interakcija polako se gubi do trenutka kada će neki sastanak prvi put održati samo botovi u naše ime.
Manje je bitno da li nam je takav sastanak uopšte bio potreban, interesantnije je pitanje koliko je poslodavac ili klijent spreman za takav “rad” da nas plati. Jedna od ideja mogla bi da bude da se sve što smo se na sastancima lično dogovorili i posle uradili takođe sumarizuje i isplati. Umanjeno za cinizam i povišeni ton.
Studentski pokret smatra da je režim Vučić–Dačić–Brnabić Prištini predao policiju, pravosuđe, lična dokumenta, civilnu zaštitu, tablice, pozivni broj, Gazivode, poštu, platni promet, katastar, elektroenergetiku, telekomunikacije, javna preduzeća i železnice
Zašto bi za Vučića suđenje Novosadskoj dvanaestorki bilo ravno otvaranju vrata ormara punih kostura u njegovom podrumu? Zbog čega izigrava Đuru koji je građanima oprostio što ih tukao? I šta će izuzev velike strepnje i nemira među naprednjacima pokazati pomilovanja pojedinaca iz režimskih redova
Aleksandar Šapić je razbio nos Tatjani Mićić, odbornici pokreta “Kreni-promeni”. Na konferenciji za štampu nije se izvinio žrtvi, već partijskim kolegama iz SNS-a i Vučiću
Ovde će biti razmotrena dva programska cilja Studentske liste: nezavisnost tužilaca koji treba da sprovedu krivični progon za teška koruptivna krivična dela koja stoje u uzročnoj vezi pre svega sa tragedijom zbog survavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i druga koruptivna dela, te lustracija javnih funkcionera
Predstojeći parlamentarni izbori uopšte ne deluju kao izbor, već neobična situacija u kojoj će glasanjem moći da budu smenjeni zavojevači i uništitelji začetaka demokratskog razvoja Srbije. Zbog toga bi na njih trebalo gledati kao na “nulte izbore”, gde će pobeda u potpuno neregularnim uslovima omogućiti da ponovo počnemo da zidamo temelje političkog društva i branimo ga od novog kolapsa. Ovo sad je Neretva i Sutjeska, Termopili i Kajmačkalan
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
