Zašto (pre)često menjamo profesiju?

„Ja ovo više ne mogu.“, „Ovo nije za mene.“, „Zašto je meni ovo trebalo?“ samo su neke od rečenica koje prosečan čovek nezadovoljan svojim trenutnim poslom izgovora.

Pogrešan izbor profesije može svakome da se desi. Budući srednjoškolci uskoro će odlučivati o svom životnom pozivu, ali izbor koji sada naprave ne mora da bude konačan. Ipak, važno je dobro razmisliti.

Budući studenti već zrelije razmišljaju pa su sigurno manje šanse da pogreše u odabiru fakulteta i studijskog programa. Što ne znači da je nemoguće da na kraju posao pronađu u potpuno drugoj sferi.

Kajanje posle srednje škole

Da li se struka kojoj ćemo se posvetiti bira prerano? Dragana Sotirović, psiholog procenjivač iz Centra za procene i razvoj SIMEX,Studenti za „Vreme“ ističe da dete koje ima 14 godina najčešće nema sposobnost zrelog kritičkog mišljenja i odlučivanja.

„Uloga roditelja je tada veoma važna u donošenju dobre odluke vezane za izbor srednje škole. Najveći problem u ovom uzrastu može da nastane ako dete izabere pogrešnu stručnu školu i ostane 4 godine u njoj. Posle završene takve škole ono je svesno da to ne želi da radi, ali ima manjak znanja iz drugih oblasti koje bi mu više odgovarale. I ta situacija je rešiva, ali zahteva veći napor i rad nego da je napravljen adekvatan izbor na prelasku iz osnovne u srednju školu“.

Autorka ovog teksta zna to iz iskustva. Četiri godine srednje medicinske škole, položen državni ispit za farmaceutskog tehničara, nekoliko meseci rada u apoteci i onda – prekid, studije i prelazak u novinarstvo.

S druge strane, neko se tek tokom ili po završetku studija „opameti“, što je bolnija opcija, ali zaista nije fraza – nikada nije kasno.

Prelomni trenuci

Osoba ne mora odmah da shvati da je napravila grešku u izboru. Ako se po završetku srednje škole ili studija zaposli, može biti zaslepljena radošću što je uopšte pronašla posao.

Vremenom, kako prolazi kroz faze sagorevanja i preispitivanje, problem se kristališe i dolazi prelomni trenutak.

To može da bude poziv u kojem se od vas traži da po završetku prve smene zamenite koleginicu koja ne može da dođe u drugu smenu. Može da bude klijent koji vas izbaci iz takta iako se ne razlikuje mnogo od prethodnih klijenata. Može da bude odlazak na edukaciju gde ćete shvatiti da se obučavate za nešto što vas zapravo ne zanima.

To su samo povodi. Uzroci su dublji i ozbiljniji.

U jednom deliću sekunde postaje jasno da život ne mora da bude takav, da može da bude kvalitetniji. Da postoje opcije u kojima ćete sa zadovoljstvom uložiti trud u nešto što vas ispunjava, umesto da ceo radni vek provedete u nečemu što crpi energiju iz vas.

Neko posle ovog trenutka zaista nađe svoj put, a neko posle određenog vremena shvati da je opet pogrešio. Ili mu se samo tako čini.

Koliko često menjamo profesiju?

Sotirović za „Vreme“ potvrđuje da je promena profesije danas češća nego ranije.

„Za Srbiju baš i ne postoje referentni, zvanični podaci, ali u EU radnik prosečno promeni 2-3 profesije tokom života, dok je u SAD to još češće, 5-7 puta i to se najčešće dešava u periodu između 30 i 40 godina“, objašnjava naša sagovornica.

Kao razloge za promenu koji se pominju u tim zvaničnim istraživanjima navodi se „nezadovoljstvo poslom i platom, stres i sagorevanje, tehnološke promene koje neke poslove gase, a druge otvaraju, promena ličnih interesovanja i samospoznaja, promene u ličnom životu, porodični razlozi, selidbe i slično“.

Psihološki faktori

Psihološki gledano mnogo faktora utiče da li ćemo se osećati zadovoljni na poslu ili ne, kaže sagovornica za „Vreme“.

„Prvi razlog koji bih navela je emotivna zrelost i realna očekivanja. Ukoliko imamo idealizovana, perfekcionistička očekivanja imamo velike šanse da stalno budemo nezadovoljni, jer perfektan, idealan posao ne postoji, i šta god izabrali imaće neke negativne strane i elemente. Pitanje je samo šta treba da tolerišemo, a šta ne“, objašnjava ona.

Kao faktor navodi i „dobro poznavanje sebe i realnu procenu sopstvenih sposobnosti, talenata i mogućnosti. Podjednaku demotivisanost izazivaju i previsoki i preniski zahtevi od sebe samog“.

Ističe da je važno i zadovoljstvo u drugim oblastima života.

„Kada smo ispunjeni i zadovoljni na emotivnom, socijalnom, pa i telesnom planu lakše podnosimo određene probleme u drugim sferama života pa i poslu, prosto imamo više energije i strpljenja da probleme koji se pojavljuju rešavamo“, kaže sagovornica za „Vreme“.

Promena ili privikavanje?

Sotirović potvrđuje i činjenicu da tip ličnosti kojem pripadamo utiče na percepciju posla kojim se bavimo.

„Osobine ličnosti koje utiču na lakše prihvatanje i uklapanje na poslu su: fleksibilnost, trpeljivost, strpljivost, skromnost, savesnost, svestranost, poslušnost, saradljivost. Osobine koje mogu biti otežavajući faktor u lakom prilagođavanju i prihvatanju su: perfekcionizam, izražen takmičarski duh, hipersenzitivnost, pojačan strah od greške i neuspeha, pojačan individualizam“, navodi psihološkinja.

Na pitanje šta je veće zlo – naviknuti se na profesiju ili je menjati čim nam se nešto ne svidi, sagovornica „Vremena“ objašnjava da ipak zavisi od konkretnog slučaja i ne postoji univerzalno rešenje.

Savet za one na profesionalnom raskršću

Sotirović ističe važnost otkrivanja uzroka nezadovoljstva na poslu i šalje poruku svima koji se nalaze u fazi preispitivanja.

„Ukoliko nisu sigurni koji su razlozi njihovog nezadovoljstva, trebalo bi da se potrude da te razloge otkriju, jer tek tada će moći da vide u kom pravcu dalje treba da se kreću i kakve promene da prave“, objašnjava ona.

Od pojedinaca zavisi kakva ih promena čeka i koje korake treba da preduzmu.

„Kod nekoga je to prihvatanje realnosti, kod nekoga kompletna promena profesije, kod nekoga promena poslodavca, nekad promena okruženja, nekad okretanje složenijim zadacima, a nekada lakšim poslovima. Kada otkriju tačno zašto su nezadovoljni važno je hrabro upuštanje u promene“, zaključuje Sotirović za „Vreme“.

Kao što smo rekli na početku, na profesionalnom raskršću našla se i autorka ovog teksta. Pouka koja se u takvoj situaciji izvuče zapravo je poruka za sve koji kroz slično prolaze.

Ako vam život gubi kvalitet zbog posla kojim se bavite, a imate šansu da to promenite – rizikujte. Ako pak prečesto razmišljate o promeni profesije, problem je dublji i ponekad zahteva stručne savete. Važno je ne klonuti duhom kada izgleda da ste u beznađu. U svakom slučaju, treba biti hrabar.