Žarko Trebješanin: REČNIK PSIHOLOGIJE, Stubovi kulture, Beograd, 2000
Nedavno, REČNIK PSIHOLOGIJE doživeo je svoje drugo, nepromenjeno izdanje. Činjenica da je ova, za naše uslove relativno luksuzna i skupa publikacija rasprodata za manje od godinu dana, verovatno najbolje govori koliko je dugo naše tržište čekalo na nju. Odlična preporuka za kvalitet rečnika svakako je i njen autor, prof. dr Žarko Trebješanin, koji se već dokazao na polju leksikografskih izdanja svojim Leksikonom psihoanalize (Matica srpska, 1996. i 1998). Moglo bi se reći da je stvaranje Leksikona poslužilo kao kamen temeljac za dugogodišnji uporan rad na obuhvatnijem i daleko ambicioznijem rečniku relevantnih termina i pojmova danas već veoma razvijene i razgranate naučne discipline – psihologije.
Psihologija, kao nauka o čoveku, njegovom psihičkom životu i ponašanju, sve je prisutnija u svakodnevnom životu ljudi, a poznavanje osnova psihologije postalo je sastavni deo podrazumevajućeg znanja stručnjaka iz različitih društvenih ali i prirodnih naučnih disciplina. I psiholozi su često zbunjeni različitim interpretacijama istog termina, pojavom srodnih ili sinonimnih pojmova, kao i novim tehničkim terminima često usko vezanim za određenu oblast ili teoriju. Zato je jedna od važnih uloga rečnika da doprinese sređivanju, sistematizaciji postojećeg znanja i da pomogne dostizanju zadovoljavanjućeg konsenzusa u vezi sa značenjem ključnih termina kod samih psihologa.
U Rečniku psihologije ima ukupno oko 3700 odrednica. One su organizovane slično kao i u Leksikonu, sa korisnom etimologijom termina, definicijom, teorijskim kontekstom pojma i skicom njegovog razvoja i sadašnjeg naučnog statusa.
Već pri prvom listanju rečnika uočljive su njegova preglednost, jasnoća i sažetost. Iako je jedna od premisa sastavljanja rečnika jedne naučne discipline njegova objektivnost, odnosno teorijska nepristrasnost, koja je u radu svakako rukovodila i prof. Trebješanina, autorski pečat našeg istaknutog teoretičara psihologije ličnosti, posebice psihoanalize, jasno je vidljiv.
Što se tiče obuhvatnosti i preciznosti rečnika, samim time i ciljne populacije čitalaca, može se reći da će u ovom izdanju obrazovani laici i studenti psihologije, i stručnjaci drugih, psihologiji srodnih disciplina naći dragocen oslonac i vodič pri proučavanju stručne psihološke literature. Psiholozima, ekspertima iz određenih subdisciplina i oblasti rečnik će olakšati razumevanje termina koji su van okvira njihove specijalnosti, ali će takođe moći da provere i/ili pročiste značenje pojmova kojima se svakodnevno koriste.
Verujem da će buduća izdanja rečnika biti stalno obogaćivana novim odrednicama i da će se sve više približavati teško, ako i uopšte, ostvarivom cilju objektivnosti. Kao još jedna mogućnost daljeg usavršavanja rečnika javlja se i mogućnost dodavanja referenci posle svake odrednice, koje bi čitatelje uputile na literaturu gde mogu naći razrađeniju diskusiju o datom pojmu i upoznati se sa finijim nijansama u njegovom značenju, razvoju i upotrebi.
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
