Vandali su u noći između nedelje i ponedeljka uništili ulaze tri zgrade u beogradskoj opštini Zvezdara ostavljajući fotografije kojima targetiraju žitelje tih zgrada - članove građanskog Zbora Zvezdara
Legendarna hrvatska pevačica Gabi Novak preminula je u 89. godini života. Obeležila je muzičku scenu Jugoslavije, njen brak sa Arsenom Dedićem punio je naslovne strane novina. Volela je da peva džez, ali je slavu stekla šlagerima
Pobuna građana Srbije nije revolucionarna jer ne zahtevaju promenu političkog sistema, već promenu kleptokratske ekipe na vlasti. Ali u ovoj pobuni jesu revolucionarni postupci ratnih veterana
Bilo bi vrlo nepošteno sa moje strane da kažem da to ima ikakve veze sa sadašnjim političkim trenutkom u Narodnom pozorištu – komentariše Nataša Ninković svoju odluku da Narodno pozorište zameni Jugoslovenskim dramskim
Smena Vladimira Crnojevića sa čela Instituta BioSens izazvala je potres u naučnoj zajednici i još jednom otvorila pitanje besomučnog političkog pritiska Srpske napredne stranke
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Čak 95 odsto žena u srpsko porodilište uđe sa željom da doji svoje dete. Kako je moguće da svega 22 odsto to stvarno uspeva
Posle hapšenja zbog korupcije, što je vlast protumačila kao „tužilački državni udar“, Zagorka Dolovac je možda konačno počela da radi svoj posao
Ražalovani predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ne priznaje ni presudu ni odluku izborne komisije i tvrdi da će zakazati referendum pa poslušati volju naroda. Aleksandar Vučić kaže da nije Dodik generator krize
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Milorad Dodik je objavom na društvenoj mreži signalizirao da ne planira da prihvati odluku, već da će nastaviti političko delovanje, pozivajući se na „volju naroda, a ne komisija”. Međutim odluka o oduzimanju mandata koja je objavljena danas, može ga skupo politički koštati u nerednom periodu
Nakon saslušanja pred Crkvenim sudom, teolog Vukašin Milićević iznosi tvrdnje da nije prekršio crkvene zakone, već da je svojim javnim nastupima branio duh Jevanđelja. SPC, smatra on, pokušava da ga ućutka jer je ukazivao na zloupotrebe u njenim redovima
Kada je u decembru ranije odsviran kraj prvog polugodišta, brojni prosvetni radnici odlučili su da nastavu obustave i ne vrate se u učionice početkom drugog polugodišta. Mnogi su u međuvremenu odustali, ali učiteljica Olivera Ljubojević iz Lazarevca ostala je do kraja. Mesecima zbog toga dobija samo nekoliko hiljada dinara zarade, ali nije se kolebala da odustane
„Oluja” se danas obeležava i kao progon i kao oslobođenje, dan za tugu i dan za slavlje. Sada kad više nisam ona mala Maja u Rumi koja nema ništa, znam vrednost vlastite istine
O „najvećoj krizi od 2008. godine“ Aleksandar Vučić je rekao da Srbija neće priznati presudu protiv Milorada Dodika i to bi, manje više, bilo to. Ostalo je bio uobičajan slap reči i skandalizovanja o neidentifikovanim strancima koji su sve zakuvali i zamesili i tome da ih se on nimalo ne plaši
Apelacioni sud Bosne i Hercegovine pravosnažno je osudio predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom. Dodik presudu ne priznaje, Evropska unija traži da se odmah povinuje. A šta će da uradi Aleksandar Vučić
Apelaciono veće Suda Bosne i Hercegovine potvrdilo je osuđujuću prvostepenu presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u predmetu koji se vodio protiv njega zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika
"Rt" Saše Ilića je romana širokog narativnog i istorijskog zamaha, jedan od retkih koji se bave fenomenom religije u post-sekularnoj Srbiji
Zašto i kako se patrijarh Porfirije u „inkvizitorskom” procesu okomio na teologa Blagoja Pantelića koji – bez ikakvih privilegija, funkcija i moći – postavlja nezgodna pitanja i ne pristaje da ćuti, za “Vreme” objašnjava sveštenik Nenad Ilić
Vojnim paradom Hrvatska obeležava 30. godišnjicu svog oslobođenja od delimične okupacije. Ta proslava, međutim, otvara brojna pitanja – o sadašnjoj poziciji Hrvatske, ali i o njenoj prošlosti.
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Vidimo danas posve očito koliko je kod ljudi ta volja za moć jaka, pa su ljudi spremni radi očuvanja svoje moći žrtvovati svoj vlastiti život i život svoga vlastitog naroda. Više vole svoju moć nego svoj život i nego bilo čiji život. Ništa se ne može postići prijetnjom i prisilom jer takvo ponašanje raspiruje zlo u dubinu i širinu
Kada je napravljen budući “brod mira”? Kako je menjao imena i namenu? Za šta je i kome služio u godinama Drugog svetskog rata? Kako je gašen požar na njemu dok su još trajali vazdušni napadi? A onda vađen sa dna mora, u posleratnim godinama, u neverovatnom višemesečnom poduhvatu? Koga je sve ugostio od svetskih državnika? I kako je, devedesetih, propadao, sa tugom ispraćen iz Tivta, a onda (bio) ponovo spasen? Šta se danas dešava sa njim
Najstrašniji oblik sistematske lažljivosti nazivamo diktaturama. One znaju da moraju da ubede svoje podanike u to da žive u najboljem mogućem sistemu, najbrže napreduju, uvek pobeđuju... Uvek je to neki neostvareni dečak, nepopularan u društvu a željan da bude u centru pažnje i da svi prepričavaju njegove viceve. Takvi dečaci se obično odmah međusobno prepoznaju, sarađuju, razmenjuju iskustva i metode laganja. Ostajući, pri tome, jednako dosadni kao što su oduvek bili, samo što im zavisnost od moći prati i zavisnost od laganja na kojoj ta moć počiva
Može nešto i postojati – u stvari postoji mnogo takvih “nešto” – ali ako nemamo reč za to, ono za nas ne postoji. Imamo onoliko sveta koliko nam je jezik bogat, izražajan i koliko su razuđeni i istančani njegovi glagolski oblici i vremena
