Legendarna hrvatska pevačica Gabi Novak preminula je u 89. godini života. Obeležila je muzičku scenu Jugoslavije, njen brak sa Arsenom Dedićem punio je naslovne strane novina. Volela je da peva džez, ali je slavu stekla šlagerima
„Džez se provlačio kroz sve ove moje godine. Sedamdesetih je to bio Gari Barton, pa Herb Geler, Džon Luis, svi već znaju da sam pjevala u duetu sa Lujom Armstrongom. Ali, na početku karijere, prirodno, htjela sam se probiti, napraviti nešto. Sa džezom se to nije moglo, pa sam se okrenula ‘šlageraju’ – kako to moj Arsen voli reći“. Ovako je za „Vreme“ govorila Gabi Novak, prva dama hrvatskog šlagera, uoči otvaranja 25. Beogradskog džez festivala 2009. godine.
Rođena je u Berlinu, a početkom Drugog svetskog rata njena porodica se preselila na Hvar. U Zagrebu je završila Primenjene umetnosti i pozajmljivala je glasove animiranim likovima. Njene vokalne sposobnosti primetio je Bojan Adamič i pozvao je da gostuje na koncertima „Big Benda” u Ljubljani, a uskoro je nastupila na „Zagrebfestu“ s pesmom „Ljubav ili šala”. Na Bledskom džez festivalu 1958, pevala je u duetu s Luisom Armstrongom. Dobila je ponudu 1964. da peva na zapadnom tržištu, ali je odustala od toga, jer nije htela da pristane na promenu izgleda i druge uslove.
Pažljivo je birala pesme i pevala samo one, koje su joj se svidele. Svoj drugi brak sklopila je sa čuvenim muzičarem Arsenom Dedićem 1970, a tri godine posle rodila je sina Matiju Dedića. Dobila je Porina za najbolje žensko vokalno izvođenje na albumu „Pjesma je moj život” 2003. i za poseban doprinos hrvatskoj zabavnoj muzici 2006.
Arsen i Gabi: Imala je život i pre njega
Pevačica je još na početku karijere upoznala Arsena Dedića, ali su se njihovi životni putevi tek kasnije ukrstili.
„Imala je ona svoj život pre mene, imao sam i ja svoj. Ali, jednog dana sam shvatio da mi je namenjena, da ne bih mogao dalje bez nje, a to je shvatila i ona“, pričao je svojevremeno Arsen o početku ljubavi sa Gabi.
Zanimljivo je da je u tom trenutku Arsen bio u braku sa Vesnom Matoš, rođakom čuvenog hrvatskog pesnika Antuna Gustava Matoša, dok je Gabi već bila u drugom braku.
Ipak, Gabi i Arsen su na kraju završili zajedno, a i danas važe za jednu od najvećih jugoslovenskih ljubavi.
„Provela sam 45 godina sa Arsenom. Teško je o tome govoriti. Meni je najteže. Bilo je bure i bonace. Nije bilo lako živeti sa Arsenom. Mislim da sam ja jedna od retkih njegovih prijateljica, koja je mogla izdržati takav način života“, priznala je jednom prilikom legendarna pevačica uz setan osmeh.
Matija Dedić je, koji je i sam bio muzičar, o svojoj majci govorio kao najvećem osloncu u životu.
„Moja majka me uvek podržavala, a posebno u odluci da odem u Grac na studije džeza. Uostalom, prve ploče koje sam pronašao u svojoj sobi bile su njene. Ona je vanserijska pevačica koja je obeležila istoriju muzike na ovim prostorima. Naši zajednički koncerti su uvek bili posebni, jer ona poseduje neverovatnu toplinu, jednostavnost i fleksibilnost, što kod mojih kolega izaziva ogromnu sreću.“
Poziv za Beograd
Njen, Arsenov i Matijin koncert u Beogradu početkom 2000. kao da je značio poziv i drugim pevačima zabavne muzike iz Hrvatske da ih slede.
„Normalno, pa vrijeme nas je bilo tako mnogo razdvojilo, i čitava situacija koja se medijski bila napuhala, i teške patnje i s jedne i druge strane. Patilo se, patilo strašno, mi možda s većim razlogom – više smo stradali. Škabrnja, Dubrovnik, Vukovar, dovoljno govore šta je sve bilo. Užas! Raselili su čitav prostor, poginulo je na tisuće ljudi. Čemu i zašto?! To je medijski bilo toliko prisutno da, potpuno prirodno, osjetiš otpor: neću tamo da idem, neću, ne mogu“, govorila je Gabi za „Vreme“. „Svemu tome smo se Arsen i ja odupirali, ali ne našim prijateljima u Beogradu ili oni nama. Dugo smo razmišljali prije pet godina, pa kad sam vidjela koliko nam ljudi pišu, koliko nas žele, rekla sam – teatar, glazba, likovna kultura, ne smije imati apsolutno nikakve veze sa svim tim što je bilo. Ali to je trebalo u nama sazrijeti, trebalo je vrijeme da dođemo do tih nekih novih dodira, novih suradnja.“
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dok organizatori Međunarodnog filmskog festivala u Nišu tvrde da su njihovi programi izuzetno dobro posećeni, snimak sa drona pokazuje da to nije tačno
Nakon što je izbačen iz Vile Stanković, Novi Tvrđava teatar Vide Ognjenović je održan na novoj adresi. Dokaz da su želja za stvaranjem i pozorište jači od politike Srbije
Reditelji, među kojima je i Stefan Ivančić, odbijaju da učestvuju na 73. Martovskom festivalu, smatrajući da je Odbor koji odlučuje o programu – cenzorska komisija
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
