Treba li sada potpredsednik Srpske liste i „kontroverzni biznismen“ da organizuje „narod i dobrovoljce“ na severu Kosova na isti način kao što su to u Krajini 1991. radili četnički vojvoda i paravojni komandant sa Interpolove poternice? Kako se onda sve završilo, nikome ne treba objašnjavati
Pre dve godine, 7. Jula 2020, došlo je do masovnih demonstracija u Beogradu koje su ugušene suzavcem i pendrecima. Revoltirani građani su upali u Skupštinu, kao za vreme demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine. Promenilo se nije ništa, osim što je režim Aleksandra Vučiću naučio lekciju da se pritajeni gnev krije negde ispod ružičaste, naprednjačke projekcije stvarnosti i da ga ne treba provocirati. Podsećamo na te događaje
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
Zvonko Veselinović i Milan Radoičić imaju status neformalnih gospodara severa Kosova, napisala je početkom 2018. godine Jelena Veljković u istraživanju BIRN-a Srbija koje je „Vreme“ objavilo pod naslovom „Kamioni, cisterne, pumpe i šljunak“. Navela je tada da tek iz sudskih dokumenta saznajemo više o njihovim poslovnim aktivnostima u poslednjih desetak godina, o tome čime su se bavili, kako su se bavili i da li su bili lažno optuženi. Analiza njihovih iskaza pred sudom u Beogradu pokazuje da nije čudo što su oni u poslednjih nekoliko godina postali jedni od najvećih preduzetnika u Srbiji, razvijajući svoju poslovnu karijeru u oblasti građevine. Jedino što ne znamo kako su počeli i da li je sve što su vodili kao posao bilo do kraja legalno
Nakon tačno tri meseca, konačno su objavljeni rezultati za Parlamentarne izbore u Srbiji. Sada još samo da se formira Skupština, a onda i Vlada. U javnosti se naročito špekuliše o imenu budućeg premijera
Iz godine u godinu sve manje i manje Roma upisuje fakultet. Osman Balić kaže da je osnovni razlog praksa u kojoj politika zapošljavanja u Srbiji nije naklonjena visokoobrazovanim Romima. Postoji nada da će zapošljavanje prve generacije Roma u javnu upravu uticati na ovu nepovoljnu situaciju
Predsednik Srbije se najkomotnije oseća kad sam samcit vodi zemlju. Demokratska skupština, kompetentna vlada i slobodni mediji samo bi ga ometali
U timu Aleksandra Šapića su i ljudi koje poznajemo po neobičnim potezima i za koje nikad nismo čuli, na primer Miroslav Čučković i Vesna Vidović. Treba im dati šansu i misliti pozitivno
Dijana Hrkalović skrušeno tvrdi da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Aleksandra Vučića i njegove porodice zapravo deo dogovora između predsednika države i Nebojše Stefanovića. Za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića?
Dijana Hrkalović skrušeno tvrdi da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Aleksandra Vučića i njegove porodice zapravo deo dogovora između predsednika države i Nebojše Stefanovića. Za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića?
Komentarom zakona kojim je u SAD zabranjen abortus, predsednik Vučić je garantovao da se u Srbiji tako nešto neće dogoditi. Dizni i mnoge druge velike kompanije donele su odluku da će zaposlenim ženama platiti troškove abortusa u drugoj državi. Ne treba isključiti mogućnost da se američki talas prelije na Evropu
Svakog dana 10 odsto pregledanih ljudi pozitivni su na koronu. Krizni štab se ponaša kao da je sve u redu, isto kao i ostali deo Srbije. Masku retko ko nosi
Prema ministarki Jadranki Joksimović deli nas pet do sedam godina do Evropske Unije. Prema predsedniku Aleksandru Vučići, onoliko koliko to odrede geo-političke situacije. Poslednjih deset godina vladajuća većina nije uspela da sprovede minimalne reforme potrebne za članstvo
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku
Lideri EU nisu se obratili povodom sastanka sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Kratko su saopštili: „sastanak je dobro prošao“. Za razliku od kolega iz Skoplja i Tirane, srpskom predsedniku bilo je manje neprijatno u Briselu, iako je rekao da je Srbija bila kritikovana zbog odnosa prema rusko-ukrajinskom sukobu
Nakon detaljnih konsultacija koje su trajale jedan dan, lideri Otvorenog Balkana odlučili su da ipak odu u Brisel. Izvesna neizvesnost ipak je pokazala da Otvoreni Balkan, iako promovisan kao ekonomska inicijativa, dobija i politički karakter. To bi značilo da bi u budućnosti od balkanskog trija mogli da očekujemo i politički jedinstven blok prema Briselu
Od jutros glasači Velikog Trnovca četvrti put biraju ko će da ih zastupa u Parlamentu. Da li će njihova volja biti sprovedena, ne zavisi od njih
Iako je to u delu javnosti najveća blasfemija, sličnost između Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića na nivou uključivanja različitih aktera u sopstveni politički projekat iz godine u godinu postaje vidljivija. Novi gradonačelnik Beograda, koji nije “organski” naprednjak, dodatno učvršćuje ovakvo uverenje
Radnici Fijata odblokirali su most Gazela i autoput kod Sava-centra, nakon šest sati protesta. Iz Vučićevog kabineta im je garantovano da će se sa predsednikom sastati u subotu u 9 časova
Okršaj Save Manojlovića i Željka Mitrovića u emisiji „Pravi ugao“ Radio-televizije Vojvodina se uprkos svim naporima Ljubice Gojgić pretvorio u rijaliti šou pun dranja i vređanja, uz sve ometanje tonskog signala u prenosu uživo koje je nestalo čim se „razgovor“ završio
Iz Berlina opet Beogradu predlažu podgrejan model dve Nemačke koji bi se mogao opisati kao prihvatanje nezavisnosti Kosova bez eksplicitnog priznanja. I to iako je kancelar Olaf Šolc nedavno u Beoradu bio veoma eksplicitan
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Za zakletog prijatelja armiranog betona i neprijatelja svake zelene površine ne treba se brinuti. Završavaće on i dalje Vučiću sve poslove u Beogradu – a možda i šire – koji se označavaju sa „mega“. U odnosu na bivšeg zamenika gradonačelnika, opoziciji Šapić dođe kao lep i sunčan proletnji dan
Radnici Fijata sutra kreću u štrajk kragujevačkim ulicama. Pregovori sa Vladom su propali, a država je jasno dala do znanja da im je interes firme Stelantis iznad interesa radnika. Zaposleni žele da znaju “pravo stanje stvari” oko odlaska u inostranstvo, ali predstavnici vlasti odbijaju da daju bilo kakva konkretna rešenja
Naduvana vest o mogućoj privatizaciji Elektroprivrede Srbije samo je poslužila vlastima da još dublje zatrpaju ono što jeste najveći problem u ovom trenutku i što je isključivo njihova odgovornost: katastrofalno stanje u EPS-u koji ne proizvodi dovoljno struje za Srbiju
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
