Srbi vole Ruse, a sa Kinezima ih vezuje „čelično prijateljstvo“. Kako Aleksandar Vučić Srbiju više vezuje za Kinu, nego za Evropsku uniju? I gde su tu Brisel i Vašington?
Ministar za sve i svašta Aleksandar Vulin je nedevano u Vladivostoku izjavljivao ljubav Vladimiru Putinu, minstar unutrašnjih poslova Ivica Dačić se ovih dana kineskom kolegi Vang Sjaohongu kleo u čelično prijateljstvo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se neprestano skrušeno zahvaljuje Si Đinpingu, a srpski premijer Miloš Vučević sekretara Komunističke partije Kine Lin Vua dočekuje kao najmilijeg gosta.
Zbog svega toga Radio Slobodna Evropa (RSE) piše o intenziviranju saradnje Srbije sa Kinom, te kako se Vučić zahvalio drugu Siju jer je odnose dve zemlje „podigao na strateški nivo“.
O „brojim aspektima partnerstva“ u Beogradu Vučić je razgovarao sa jednim od sekretara Komunističke partije Kine Lin Vuom.
Vu se sastao i sa drugim zvaničnicima Srbije, a sa premijerom Milošem Vučevićem obišao je radove na izgradnji autoputa na severu zemlje koje izvodi kineska kompanija.
Istog dana, ministar policije Ivica Dačić je sa bezbednosnog foruma u Kini poručio da je Srbija „u uslovima svetske nestabilnosti izabrala dalje jačanje saradnje sa dokazanim prijateljem – Kinom“.
Popustljivost Evropske unije
„To nije iznenađujuće, s obzirom na popustljivost koju je Evropska unija pokazivala prema sklonosti Srbije da sedi na više stolica“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Majda Ruge iz nevladinog Evropskog saveta za spoljne poslove.
Zbog podrške Kini i poslova sa tom zemljom, Srbija je više puta bila na meti kritika Sjedinjenih Država i Evropske unije, čija članica teži da postane.
To, međutim, nije uticalo na dalji razvoj odnosa Beograda i Pekinga koji se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje.
Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, dok Srbija u međunarodnim organizacijama zastupa politiku jedne Kine.
Dokazani prijatelji: Srbija sa Kinom, Kina sa Rusijom…
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je na Forumu o javnoj bezbednosti u kineskom gradu Lianjungang rekao da Beograd i Peking vezuje „čelično prijateljstvo iskovano intenzivnom ekonomskom saradnjom, poverenjem i razumevanjem“, a Kina je najavila nove vojne vežbe sa Rusijom. Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će zajedničke vežbe biti održane ovog meseca u regionu Japanskog i Ohotskog mora, kod obala Rusije.
„Vežba ima za cilj da produbi nivo strateške saradnje između kineske i ruske vojske i ojača njihovu sposobnost da se zajednički suprotstave bezbednosnim pretnjama“, saopštilo je Ministarstvo.
Dve zemlje su u julu već održale zajedničke vežbe u vodama oko južne kineske provincije Guangdong.
Manevri su održani iste nedelje kada su lideri NATO upozorili da je Kina „postala glavni pomagač“ u invaziji Rusije na Ukrajinu.
Zapad jedno, Srbija drugo
Zaoštravanje odnosa između država liberalnog zapada i autoritarnih režima sa istoka nakon ruske invazije na Ukrajinu nije uticalo na dalji razvoj odnosa Srbije sa Kinom i Rusijom, ocenjuje za RSE Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
„Ali, ako u kontinuitetu budemo imali dalje zaoštravanje odnosa, ovakva pozicija će zahtevati sve veću odrednicu prema tome šta su strateški ciljevi i orijentacija Srbije u razvijanju spoljne politike“, kaže Vladisavljev.
Zvaničnici Srbije i Kine „čelično prijateljstvo“ potvrđuju nizom infrastrukturnih i drugih projekata koje Kina sprovodi u Srbiji.
Srbija je jedna od zemalja inicijative „Pojas i put“ – kineskog državnog projekta kojeg je inicirao predsednik Si Đinping, sa ciljem prodora te države na Zapad.
Nadgradnja ekonomske saradnje
Dok je ministar Dačić boravio u Kini, zvaničnici u Beogradu ugostili su 9. septembra sekretara Komiteta Komunističke partije provincije Šandong Lin Vua.
Ovo je samo jedan u nizu susreta najviših zvaničnika Srbije sa predstavnicima jedinog političkog aktera u kineskom jednopartijskom sistemu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je sa Vuom razgovarao o tekućim projektima, budućoj saradnji, kao i planovima u oblasti razvoja i modernizacije infrastrukture.
Vu je sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem obišao radove na izgradnji autoputa u severnom delu zemlje koji povezuje Beograd, industrijski grad Zrenjanin i drugi po veličini grad u Srbiji, Novi Sad.
Ovo je prvi projekat u okviru Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Kine i Srbije u oblasti infrastrukture, koju jedna kineska kompanija i planira i projektuje i gradi.
Srpski dug Kini porastao petnaest puta
Najavljeno je i otvaranje fabrike automobilskih guma kineske kompanije Linglong, koja se prilikom izgradnje suočila sa sumnjama da eksploatiše radnike.
Premijer Srbije je tokom obilaska radova na autoputu rekao da je fabrika guma značajna investicija za Srbiju i da se očekuje da se „primenjuju najviši ekološki standardi i zaštita prava zaposlenih“.
„Država mora da, bez obzira na naše čelično prijateljstvo, bez obzira na našu zajedničku budućnost, kontroliše primenu najviših ekoloških standarda i pre svega zaštitu prava zaposlenih. Tu moraju jednaki aršini da vladaju za sve“, rekao je Vučević.
Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. zatražio od Srbije istragu zbog sumnji na eksploataciju radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong, što je ta kompanija demantovala.
Kineski projekti u Srbiji su izazivali zabrinutost evroparlamentaraca i zbog nedostatka transparentnosti u pogledu njihovog uticaja na životnu sredinu.
U Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti – autoputevi, mostovi, železnica, energetska postrojenja.
Kina je tokom godina, pre svega kupovinom Železare u Smederevu i rudnika bakra i zlata u Boru, postala drugi najznačajniji trgovinski partner Srbije, posle Nemačke.
Međutim, istovremeno raste zaduživanje Srbije kod Kine.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dug Srbije prema Kini u poslednjih 11 godina porastao 15 puta, na gotovo pet milijardi evra.
Zašto se Brisel ne buni preterano
„Ako Evropa ozbiljno razmatra svoju geostratešku orijentaciju, mora odlučnije da se bavi ovim odnosom (Srbije i Kine) i da traži od Srbije da snosi odgovornost za to“, ocenjuje Majda Ruge, istraživačica međunarodne organizacije Evropski savet za spoljne poslove.
Srbija je bila na meti kritika Brisela zbog podrške Kini glasanjem protiv deklaracija koje osuđuju tretman Ujgura u kineskoj provinciji Sinđijang.
Srpska vlada je ranije privukla pažnju Vašingtona i Brisela i kada je kupila bespilotne letelice i protivraketne odbrambene sisteme od Kine, kao i kada je od kompanije Huavej kupila hiljade sistema za nadzor koji imaju mogućnosti prepoznavanja lica.
Oštrija reakcija na dalji razvoj odnosa izostaje i ne treba je očekivati iz više razloga, kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
„Zvanična pozicija EU u odnosu na Kinu je pozicija umanjenja rizika. Set mera i odluka je išao u pravcu da se ograniče negativni uticaji po EU, a ni u jednom slučaju se nije odnosio na potpuni prekid odnosa, što bi negde dalo legitimitet da se od Srbije zahteva da se distancira od Kine“.
Drugi razlog je, dodaje, što i unutar same Unije nema jedinstvenog pristupa razvoju odnosa sa Kinom.
„Države poput Francuske i Nemačke, čija ekonomija i privreda mnogo zavise od plasiranja robe na kinesko tržište, ali i od kineske robe koja dolazi na njihovo tržište, nisu voljne da zauzmu oštrije pozicije prema Pekingu, a samim tim vezuju ruke Evropskoj uniji“, rekao je Vladisavljev.
Odnose sa Kinom Srbija jača od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine.
Predsednik Kine Si Đinping posetio je u maju 2024. posetio Beograd, što je bila njegova druga poseta u deset godina.
Kina i Srbija potpisale su 2016. deklaraciju o strateškom partnerstvu, a sedam godina kasnije potpisan je i sporazum o slobodnoj trgovini.
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
