Rudarenje litijuma
Ćuta: „Biće protesta, Srbija se neće umiriti“
Narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je za „Vreme” da će nakon neusvajanja zakona kojim se tražila zabrana iskopavanja litijuma u Srbiji sigurno biti protesta
U narednih 15 dana omogućen je javni uvid u prvi dokument u proceduri izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta „Jadar“
Ministarstvo za zaštitu životne sredine objavilo je da je od 17. septembra u narednih 15 dana omogućen javni uvid u prvi dokument u proceduri izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta „Jadar“ – „Zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije“.
Komentari i mišljenja se mogu dostaviti u narednih 15 dana, a uvid je moguć svakog radnog dana od 11 do 14 sati u Ministarstvu za zaštitu životne sredine – Novi Beograd, Omladinskih brigada 1, Sala 320, u sali Skupštine Grada Loznice – Karađorđeva 2 i u sali Skupštine opštine Krupanj – Ulica Maršala Tita 2.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je rekla da je Zahtev objavljen pošto je kompanija „Rio Sava Exploration“ Beograd na zahtev Ministarstva dopunila dokumentaciju da bi građani imali više informacija.
Vujović je pozvala sve građane i stručnu javnost da se upoznaju sa dokumentom i daju komentare.
„Sva dokumentacija, u svakoj pojedinačnoj fazi i za svaki deo projekta, biće na uvidu javnosti i svi zainteresovani će moći da daju sugestije kako bismo svi zajedno došli do najboljih rešenja i kako bi se unapredio finalni dokument – Studija“, rekla je Vujović.
„Na osnovu svih dokumenata pokrenućemo sveobuhvatnu diskusiju na osnovu činjenica, a zatim ćemo svi zajedno donositi odluku o sudbini projekta i daljem razvoju Srbije“, istakla je ona.
Rudnik trebalo da bude otvoren 2023. godine
Vlada Srbije i kompanija Rio Tinto potpisale su u julu 2017. godine Memorandum o razvoju ležišta litijuma i bora svetske klase u selima u Jadru, a projektom „Jadar“ je bilo predviđeno da kompanija Rio Tinto istražuje ležište litijuma kod Loznice, a da potom na toj lokaciji otvori rudnik 2023. godine.
Tada je navedeno da će nalazište proizvoditi više od 10 odsto svetske potrebe za litijumom i istaknuto da se projekat „Jadar“ razvija „u skladu sa međunarodnim standardima bezbednosti i zaštite na radu, zaštite životne sredine“.
U ime Vlade Srbije Memorandum je potpisao Aleksandar Antić, tadašnji ministar rudarstva i energetike, a potpisivanju je prisustvovala i Ana Brnabić koja je postala premijerka Srbije samo mesec dana pre potpisivanja Memoranduma.
Tada je navedeno da je u razvoj projekat „Jadar“ kompanija Rio Tinto do tada investirala oko 90 miliona američkih dolara.
Brnabić isticala posebnu važnost rudnika
U julu 2020. godine, tokom pandemije Brnabić je posredstvom video linka održala sastanak sa predstavnicima kompanije Rio Tinto, na kojem je najavljeno ulaganje novih 200 miliona dolara za dalji razvoj projekta „Jadar“.
Tada je saopšteno da je ta odluka o novom ulaganju „ishod usvajanja prethodne studije opravdanosti projekta ‘Jadar’“ i istzaknuto da je kompanija Rio Tinto je do tada u projekat uložila više od 250 miliona dolara.
Brnabić je tada naglasila da je nastavak rada na projektu „Jadar“ od izuzetne važnosti za Srbiju, posebno u vreme pandemije koronavirusa sa kojom se suočava čitav svet.
Ona je navela da je usvajanje prethodne Studije opravdanosti za nastavak projekta dobra vest i za lokalnu zajednicu, s obzirom na to da je na projektu angažovan veliki broj ljudi.
Prva upozorenja i protesti
U oktobru i novembru 2020. godine u srpskom društvi pojavljuju se prva glasnija upozorenja da bi otvaranje rudnika jadarita iz koga se dobija litijum moglo da izazove ekološku katastrofu, a mediji prvi put objavljuju i da su meštani sela oko planiranog rudnika protestovali zbog namere vlasti da dozvoli otvaranje rudnika.
Kompanija Rio Tinto ekspresno reaguje saopštenjem u kome je, između ostalog, navededo da otpad koji bude nastajao u rudniku i postrojenju za preradu jadarita neće biti toksičan i opasan i da će se koristiti najmoderniji sistem za upravljanje površinskim vodama, kako bi se voda od padavina usmerila dalje od odlagališta. Navedno je i da će ona voda koja bude imala kontakt sa otpadom, biti privremeno bezbedno uskladištena, da će se koristiće u fabrici ili prečišćavati, a da neprečišćena voda ne može i neće biti oslobođena u životnu sredinu.
Tih dana u Loznici održan je protest na kome su građani koji se protive iskopavanju jadarita prvi put upozorili da će ukoliko vlast ne odustane od projekta „Jadar“ uslediti „Marš na Drinu“. Tada skoro anonimni, a danas narodni poslanik Aleksandar Jovanović, poznatiji kao Ćuta, naveo je da će „iz tog rudnika izaći milion i po litara najgoreg otpada dnevno i biti preusmereno u reku Jadar“.
Usledili su razni slični „performansi“ sa nekoliko desetina učesnika, zahtevi opozicije i nevladinih organizacija da Vlada odusatne od projekta „Jadar“ i ignorisanje vlasti, što je rezultiralo prvim većim protestom, sa nekoliko hiljada okupljenih ispred Skupštine Srbije u aprilu 2021. godine
Usvajanje prostornog plana
Kao odgovor na to u julu 2021. godine Skupština Loznice usvojila je prostorni plan kojim je projekat „Jadar“ postao prvi put deo nekog zvaničnog dokumenta. Za prostorni plan glasao je 41 odbornik iz vladajuće koalicije SNS i SPS. Aktivisti koji su protestovali ispred zgrade Skupštine Loznice poručili su da je to ogroman korak ka ekološkoj katastrofi.
Odgovor protivnika iskopavanja litijuma bio je veoma buran – hiljade ljudi se sredinom septembra okupilo ispred Skupštine Srbije tražeći da se ukine projekat „Jadar“. Skup je ostao upamćen po veoma emotivnim i upozoravajućim obraćanjima glumica Svetlane Bojković i Anite Mančić, prvoj blokadi mosta u Beogradu i čarkama vozača sa aktivistima, jer saobraćajna policija nije zaustavila saobraćaj na Brankovom mostu.
Gumeni čekići i letve na građane
Tako je počela serija sličnih protesta koji organizovani širom Srbije, i koji su nekoliko puta uključivali i blokadu međunarodnog auto-puta koji prolazi kroz Beograd. Najagresivniji potez vlast je povukla na blokiranom mostu u Šapcu krajem novembra 2021. godine kada su iz službenih državnih automobila izleteli maskirani batinaši i motkama i gumenim čekićima tukli građane.
„Imali ste ljude neke sa gumenim čekićem. A imali ste ljude sa pravom sekirom koji su branili Violu fon Kramon u Nedeljicama. Pa jel’ sekira jača od čekića?“, rekao je tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Tačka na projekat
Onda je krajem januara 2022. godine kao grom iz vedra neba odjeknula vest: premijerka Ana Brnabić izjavila je da kompanija Rio Tinto nema više nikakva prava na istraživanje litijuma i bora u zapadnoj Srbiji i da nijedna druga kompanija nije tražila takva prava.
„Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji“, rekla je Brnabić nakon sednice Vlade održane 20. januara 2022. godine.
Ubedljiva pobeda SNS i oživljavanje projekta
Sve je bilo mirno po pitanju projekta „Jadar“ sve dok nisu završeni vanredni parlamentarni izbori u decembru 2023. godine na kojima je vladajuća SNS osvojila ubedljivu većinu. U predizbornoj kampanji nisu pominjali ni projekat „Jadar“, ni Rio Tinto, ni litijum.
Samo mesec dana ranije Rio Tinto podneo je devet tužbi protiv Srbije zbog toga što je obustavljen projekat „Jadar“, a samo mesec dana nakon izbora Brnabić je podsetila građane Srbije da Rio Tinto poseduje značajnu količinu zemlje u Srbiji koju niko ne može da joj oduzme.
Medijski cunami
Onda je usledio takozvani „medijski cunami“ u vezi sa projektom „Jadar“ pa je, prema podacima Biroa za društvena istraživanja BIRODI litijum u medijima u maju 2024. godine pomenut 37 puta, u junu 330 puta, a za samo osam dana jula 313 puta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, među mnogim aktivistima označen kao najznačajniji „lobista“ kompanije Rio Tinto za kratko vrema dva puta je organizovao razgovore sa meštanima zapadne Srbije u kojima nije odbacivao mogućnost otvaranja rudnika litijuma, već je naglašavao da će tražiti nove garancije u vezi sa zdravljem ljudi i zaštitom životne sredine. Pominjao je čak i održavanje referenduma po pitanju otvaranja rudnika litijuma.
Novi protesti, Severina i Kristofer Hil
Istovremeno, građani su ponovo počeli da protestuju, blokirali su ovog puta i prugu, mnogobrojni aktivisti su privođeni, a čak je i hrvatska folk zvezda Severina Vučković zadržana na granici sa Srbijom gde su je između ostalog policajci propitivali i o litijumu.
Konačno, poslednje što je javnost u Srbiji mogla da čuje je ocena ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Kristofera Hila da „u protestima protiv litijuma vidim borbu protiv puta ka Zapadu“ što zvuči potpuno šizofreno s obzirom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta „objasnio“ građanima da „Zapad podriva Srbiju i finansira proteste protiv litijuma i zapadne kompanije Rio Tinto“.
Narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je za „Vreme” da će nakon neusvajanja zakona kojim se tražila zabrana iskopavanja litijuma u Srbiji sigurno biti protesta
Poslanici Skupštine Srbije nisu usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima
Srpski kulturni centar u Zagrebu počinje s radom izložbom o nadrealizmu i, moguće, najavljuju otopljavanja odnosa između dve države . Ovo je treći srpski kulturni centar u nekoj inostranoj prestonici
Predsednik Turske dolazi u Beograd, a odatle će posle na samit BRIKS-a. Predsednik Srbije na taj samit izgleda ići neće. Zašto neće? I o čemu će Vučić razgovarati sa Erdoganom?
Na današnjem protestu Srba iz Severne Kosovske Mitrovice povodom hapšenja predsednika Srpske demokratije, Aleksandra Arsenijevića, protestnu kolonu predvodila je njegova majka, koja je policiji poručila „da hapse lopove a ne decu”
Demostat: Istraživanje javnog mnjenja
Zadovoljni životom, nezadovoljni vlašću Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve