Nuklearni institut "Vinča"
Cepanje atomskog parka
Kako je plan o podeli Instituta na četiri dela proizveo zapaljivu smešu nauke i politike
Kako je plan o podeli Instituta na četiri dela proizveo zapaljivu smešu nauke i politike
Da li smo se mi to vratili na početak? Ili negde blizu početka, sve verujući da se krećemo napred
U Srbiji su do sada tri veća talasa modernizacije uglavnom prekinuta ratovima, a četvrti, koji je u toku, zagubljen je u nove ideološke magle
Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i "razočarani birači"
Boris Tadić je vodio izbornu kampanju za bolji život i evropsku Srbiju, nazvanu "Budućnost, odmah". Rezultat glasanja na sednici GO DS-a ne znači da je za samog Tadića budućnost odmah počela. On, koji se svojevremeno hvalio i svojim vaterpolo umećem, svakako zna da između vaterpola i politike ima mnogo sličnosti - oni najtežći udarci obično ostaju nevidljivi. Rezultat glasanja na sednici GO DS-a ne znači da je za samog Tadića budućnost odmah počela. On, koji se svojevremeno hvalio i svojim vaterpolo umećem, svakako zna da između vaterpola i politike ima mnogo sličnosti – oni najteži udarci obično ostaju nevidljivi
Na mestu na kojem je nekada bio Američki kulturni centar, u najstrožem centru Beograda, ubrzano se završavaju pripreme za otvaranje još jednog kulturnog centra – i to španskog. Institut "Servantes" počeće s radom polovinom sledećeg meseca
Na današnji dan pre 120 godina rođen je pisac, likovni kritičar, komunista Oto Bihalji, jedna od legendarnih ličnosti Pariza i Berlina 1930-tih. Bio je svedok pakla i ideala koji su obeležili XX. vek
Vuk Drašković, predsednik SPO ("Blic")
Jovanovićev iskaz, ovakav kakav je na zapisniku, nelogičan je i nepotpun. Ako se Zvezdan Jovanović ne predomisli i ne objasni sudu sve ono što fali – ostaju svedoci na one okolnosti koje on pominje u ovom iskazu, a ti svedoci imaju svoje interese koji se ne poklapaju nužno sa interesima pravde; pre će biti obrnuto
Mi se ne plašimo, pogotovo se ne plašimo prijetnji koje idu sa govornica visokog nivoa. Mislimo da se i sam premijer upetljava u neke svoje izjave. Potpuno mirno ćemo i dalje govoriti narodu Crne Gore – da u Crnoj Gori postoji domaće, ili porodično nasilje, da u Crnoj Gori postoji trafiking, postoji preprodaja djevojaka. Reagovaćemo na svaku anomaliju koju budjemo vidjeli u ovom društvu, bićemo glasne i vrlo jasno ćemo se izražavati da nas svako razumije. Odstupanja nema. Na njima je da dokažu da je ovo sve iskonstruisano, a mi čiste savjesti čekamo
Vidno neraspoložen, Boris Tadić je prvo zatražio čašu vode. Pola sata kasnije, izrazio je zadovoljstvo i optimizam. Malo nakon toga, rekao je da ide da popije aspirin. Atmosfera tokom izborne noći u DS-u u potpunosti je odgovarala Tadićevom psihofizičkom stanju: najpre tmurna, potom ekstatična, a u konačnom zbiru nikom jasna
Muzika više nema zadatak da u nama budi emocije – dovoljno je (i poželjno) da probudi samo ritam. I to ritam od kojeg ćemo da ožednimo i pojurimo ka šanku
U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?
Retko će Karioke kada čuju muziku, bilo koje vrste, stajati mirno. Za njih je sve, uz neke korekcije, manje-više Samba. Jedan, dva, tri, s tim što je ovo tri kratko, naizmenično leva pa desna noga. Jednostavno, kako bi rekli Brazilci, pokušavajući da nakon ko zna kog pokušaja obeshrabljenom ostatku sveta pokažu kako se pleše
Hapšenje Sadama Huseina u poslednjim danima godine na izmaku, vratilo je iračkog diktatora na svetsku medijsku scenu. Iako je i pre tog završnog čina njegove političke sudbine, najpre zbog kratkotrajnog rata, a potom duge okupacije i potere za njim, Husein nesumnjivo bio ličnost koji je najupečatljivije obeležio međunarodna zbivanja u 2003, lik tiranina transformisan u skrušenog zatočenika samo je potvrdio taj primat. U konkurenciji ostalih ličnosti, ne obavezno iz sveta politike, koje su tokom 2003 punile stupce i ekrane svetskih medija, "Vreme" se, po sopstvenom izboru, opredelilo još za ruskog predsednika Vladimira utina, njegovog domaćeg "konkurenta", oligarha Mihaila Hodorkovskog, novoizabranog guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera i mančesterskog fudbalskog maga, jedinog lorda koji igra u "Realu", Devida Bekama
Ima bar dva objašnjenja za neodoljivu privlačnost filma koji nosi rogobatno ime Gospodar i komandant – Daleka strana sveta (Master and Commander – The far Side of the World). On je "avantura", najbolja od svih tj. pomorska. I, s obzirom na dominirajuću produkciju animiranih filmova koji se lažno predstavljaju kao igrani – razni matriksi, terminatori i tome slično pa nalik – nevidljivost specijalnih efekata i digitalnih intervencija u Gospodaru i komandantu zaista je neka vrsta metavirtuelnog dostignuća
Kako je Udruženje književnika Srbije, izigravajući pesnički sindikat, reafirmisalo besmrtne "stahanovljevske" principe
Psiholozi koji su radili na proučavanju Sadamove ličnosti slažu se da je reč o egomanijaku, čiji narcizam ne dozvoljava da se pojavi tračak sućuti za žrtve koje je ostavio iza svoje vladavine duge skoro tri decenije. Izvori tvrde da Sadam nije ni trepnuo dok je gledao video-kasete sa snimcima mučenja zatvorenika u njegovim zatvorima. Te iste kasete njegova tajna policija slala je svojevremeno porodicama žrtava, tek da ih obavesti šta se dešava s njihovim najmilijima, ali i šta njih čeka ukoliko se drznu da mu se suprotstave
Tomislav Nikolić, nosilac liste Srpske radikalne stranke ("Utisak nedelje")
Za razliku od onih koji imaju neke dileme oko svedočenja generala Klarka, ljudi iz haškog tužilaštva smatraju da je bivši komandat NATO-a za Evropu ponudio tokom svedočenja takve dokaze koji će pomoći da se ubedljivo dokaže Miloševićeva umešanost u zločine oko Srebrenice. Na raznim sajtovima koji se bave Hagom pojavili su se već i autori koji kažu da je za njih, posle svedočenja Veslija Klarka, suđenje praktično završeno jer lavini dokaza protiv Miloševića teško da bi imalo šta više da se doda