Sumnjiva presuda

Sudski (i politički) proces protiv čelnika nekada najveće ruske naftne kompanije Jukos polako se bliži kraju, pa počinju da padaju i prve presude. Prošle srede je na 20 godina zatvora osuđen bivši šef bezbednosti Jukosa Aleksej Pičugin. On je osuđen za ubistvo bračnog para Gorin i za pokušaj ubistva Olge Koštine, nekadašnjeg savetnika Mihaila Hordokovskog, bivšeg direktora i jednog od (sada već bivših) vlasnika Jukosa. Za to je koristio usluge već osuđenog ubice Igora Korovnikova. Pičugin je oslobođen optužbi za pokušaj ubistva Viktora Kolesova. Zajedno s njim, za organizovanje ovih ubistava, na četiri godine zatvora osuđen je i Aleksej Peškun. U celu priču je upleten i Leonid Nevzlin, jedan od glavnih akcionara i nekadašnja desna ruka Mihaila Hordokovskog. On se trenutno nalazi u Izraelu, a smatra se da je on Pičuginu davao naloge za ubistvo bračnog para Gorin i Olge Koštine. Posle izricanja presude bljesnule su nove varnice, koje i inače prate suđenje bivšim funkcionerima i vlasnicima Jukosa.

BROJNI PROPUSTI: Pičuginovi advokati i deo ruske javnosti koji je naklonjen Mihailu Hordokovskom smatraju presudu sramnom, a uz to iznose i optužbe za teško kršenje Pičuginovih prava. Suđenje „obnavlja najbolju tradiciju iz vremena komunista“, a proces koji se vodio protiv njega je deo kampanje protiv Mihaila Hordokovskog i Platona Lebedeva, kojima se sudi za utaju poreza. Oni su najavili da će se žaliti Vrhovnom sudu, a ako bude bilo potrebno izneće slučaj i pred Savet Evrope. Za razliku od njih, Državni tužilac Kamil Kašajev ne vidi nikakvu vezu između procesa protiv Pičugina i onog protiv Mihaila Hordokovskog. Ipak, bio Pičugin kriv ili ne, čitav istražni i sudski postupak protiv njega imao je, izgleda, mnogo manjkavosti.

Od kada je uhapšen u junu 2003, za sve vreme boravka u pritvoru njegovi advokati često nisu imali prilike da ga vide i da razgovaraju s njim. Iz tog perioda bile su učestale i optužbe da je izjave davao pod prinudom, da se nalazi u lošem zdravstvenom stanju, kao i da njegovoj porodici nije dozvoljeno da ga vidi. Od samog početka suđenje je zatvoreno za javnost, te se čitav proces odvijao iza zatvorenih vrata. Poznato je da su za vreme suđenja iznošena i neka dokumenta iz arhive Jukosa, koja predstavljaju poslovnu tajnu, tako da se za takvu odluku i može naći opravdanje. Najveći problem u celom procesu ostaje sumnjivo priznanje Igora Korovnikova, koji je navodno postupao po naređenju Pičugina, kao i izjave oštećenih koje su dva puta menjane. Posle smene nekoliko sudija iz sudskog veća ceo postupak je ponovljen.

Igor Korovnikov je 2000. godine osuđen za više ubistava i seksualnih zlostavljanja. Pre početka suđenja jedina njegova veza sa ovim slučajem bila je optužba za pokušaj ubistva gorepomenutog Viktora Kolesova, koja je kasnije stavljena na teret Pičuginu. Korovnikov je priznao da je podmetnuo manju eksplozivnu napravu u hodnik zgrade gde se nalazio stan Olge Koštine 1998, što je okarakterisano kao pokušaj ubistva, iako ona u to vreme već nekoliko meseci nije bila u gradu, a i sama je prvo izjavila da njoj to nije izgledalo kao pokušaj ubistva i sukob sa Jukosom, već sukob sa izvesnim službenikom povezanim s gradonačelnikom Moskve Jurijem Luškovom. U ponovljenom postupku ona je promenila iskaz i za to optužila menadžere Jukosa.

Što se tiče ubistva bračnog para Gorin, Pičugin ja s njima bio dugogodišnji blizak prijatelj i čak je i kum jednom od njihove dece. Prema rečima tužioca, Pičugin je došao u sukob sa Sergejom Gorinom s kojim je navodno pokušao da ubije Viktora Kolešova (za to je osuđen Korovnikov), jer je Gorin pokušavao da ga ucenjuje i eventualno izvuče neki dobitak da ga ne bi prijavio policiji. Sergej i Olga Gorin ubijeni su u svom stanu u novembru 2002, a njihova tela su nestala i nikada nisu pronađena. Interesantno je da je Korovnikov priznao krivicu i za to ubistvo, iako se u to vreme već dve godine nalazio u zatvoru. Još interesantnije zvuči podatak da je neposredno pre početka suđenja prebačen u mnogo komforniji zatvor. Na kraju, posle izricanja presude, naizgled potpuno ravnodušni Pičugin samo je kratko izjavio da nije kriv i da je mogao i gore da prođe, pošto je tužilaštvo tražilo doživotnu robiju za njega.

VEZA SA NEVZLINOM: Pičugin je, prema optužnici, postupao po nalogu Leonida Nevzlina, milijardera i jednog od najvećih akcionara Jukosa, prema podacima Forbsa, „teškog“ oko dve milijarde dolara. Kao desna ruka Mihaila Hordokovskog, Nevzlin se brinuo da se posao odvija nesmetano i usput uklanjao „sitne“ probleme koji su mu se našli na putu. Jedan od problema bila je i Olga Koština, bivši savetnik Hordokovskog, kao i Gorinovi, a pored njih i Viktor Kolesov i još nekolicina bivših službenika Jukosa i sitnijih biznismena. Pored poslovnih aktivnosti, Nevzlin se bavio i politikom, pa je postao i predsednik Ruskog jevrejskog kongresa, bio poslanik u Savetu Federacije, i uz to finansirao i pomagao u organizaciji predsedničke kampanje Borisa Jeljcina 1996. Sredinom 2003. godine izgleda da je naslutio šta mu se sprema, pa je pobegao u Izrael.

Suprotno Nevzlinu, njegov nekadašnji šef Mihail Hordokovski verovatno nije ni imao nameru da beži. Uhapšen je u oktobru 2003, pod optužbom da je utajio porez i tako oštetio državu za nekoliko milijardi dolara. Za razliku od ostalih ruskih milijardera, takođe poznatih kao neredovne platiše, Hordokovski je rešio i da uđe u sukob sa Kremljom finansirajući opoziciju, i da se ogluši o direktive vezane za obustavljanje izgradnje jednog naftovoda, uz još neke propuste vezane za naplatu poreza. Posle svega, Jukosu je stigao račun za naplatu poreza od oko deset milijardi dolara, koji firma nikako nije mogla da plati, pa je završila na dobošu, da bi je u decembru prošle godine pod sumnjivim okolnostima kupila državna kompanija Rosnjeft. Hordokovski je tako izgubio svoje bogatstvo od 15 milijardi dolara, pa mu je sada ostalo „tričavih“ stotinak miliona. Uz sve to, tužilaštvo tereti bivšeg kralja ruskih oligarha za još 500 miliona dolara i traži za njega i njegovog kompanjona (takođe milijardera) Platona Lebedeva zajedničku kaznu od deset godina zatvora. Suđenje bi trebalo da bude okončano u maju.

Osuda Alekseja Pičugina jeste svojevrstan uvod u okončanje suđenja Mihailu Hordokovskom. Ukoliko i posle najavljene žalbe presuda ostane na snazi, čelnicima Jukosa se ubuduće, osim neizmirivanja obaveza prema državi, može pripisati i nekoliko ubistava. Izjava Georgija Kaganera, Pičuginovog advokata, da je „jedno optužiti Jukos za izbegavanje plaćanja poreza, a sasvim drugo optužiti ga da je gangsterska organizacija koja radi postizanja svojih ciljeva ne preza od prolivanja krvi, ubijanja ili bilo čega drugog“, jasno govori o svemu. Ako je Pičugin ovako prošao, šta se tek može desiti Hordokovskom?