Zamenik okružnog javnog tužioca Nada Mijatović podigla je optužnicu protiv Gorana Markovića, Januza Januzija i Gorana Jakšića zbog nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću Dušana Lukića. Suđenja se i dalje u nedogled odlažu, a sva su trojica optuženih napredovala i nagrađivana
Pre desetak dana predsednik SO Zvezdara Ljubiša Stojimirović uručio je plakete i novčanu nagradu policajcima: kapetanu Januzu Januziju i vodniku Nenadu Iliću za izuzetnu hrabrost i odlučnost.
Ime Januza Januzija nije nepoznato javnosti. Oni sa dužim pamćenjem ga se sećaju ne po hrabrosti i odlučnosti. Naprotiv. Zato valja podsetiti u kom je kontekstu pominjan.
Tačno pre deset godina, odnosno 5. marta 1995, policajci OUP-a Savski venac uhapsili su Dušana Lukića (40) iz Velike Moštanice i osumnjičili ga za pokušaj krađe automobila parkiranog blizu Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Priveden na ispitivanje u policijsku stanicu, Luković je negirao pokušaj krađe tako da su policajci primenili posebnu „obradu“. „To je bila prva tura divljačkog batinanja“, kaže Dušanova supruga Dragica, koja je za muževljevo hapšenje saznala tri dana kasnije. Ta tri dana bila su sudbonosna za Dušana Lukića.
Iz OUP-a Savski venac, gde ga je „obrađivao“ inspektor Goran Marković Gica, Lukovića su prevezli u Gradski SUP, odnosno Odeljenje za motorna vozila u kome su ispitivanje nastavili šef odeljenja Goran Jakšić i inspektor Januz Januzi. U kasnije podnetoj krivičnoj prijavi protiv batinaša piše da su policajci vezali noge i ruke Lukoviću i da ga je potom nekoliko pripadnika SUP-a, u prisustvu šefa Gorana Jakšića, nemilice tuklo. U prijavi se navodi da se u batinanju posebno isticao Januz Januzi. Dva dana i dve noći trajao je policijski tretman; Lukić je padao u nesvest, dolazio svesti i nakon polivanja vodom ispitivanje se nastavljalo istim tempom. Neki policajci koji nisu učestvovali u prebijanju Lukića kasnije su tvrdili da su ispitivači tokom torture često potezali flašu sa rakijom kako bi ostali u formi. Bilo kako bilo, kad su batinaši videli šta su učinili, odvezli su Lukića u Centralni zatvor i brže-bolje podneli krivičnu prijavu protiv njega zbog krađe automobila. Međutim, već 7. marta Lukić je u nesvesti bio hitno smešten u Urgentni centar zbog veoma teškog zdravstvenog stanja. „Da je Dušan u Urgentnom centru saznala sam 8. marta ali to veče mi nisu dozvolili da ga posetim. Zapravo jedan policajac je dežurao ispred bolničke sobe ne dozvoljavajući nikom izuzev bolničkog osoblja da uđe. Sutradan je policija povukla stražara te sam mogla da vidim Dušana. Evo kako je izgledao“, kaže Dragica Lukić pokazujući fotografije obnaženog Dušana u bolničkoj postelji. Redakcija „Vremena“ poseduje pomenute fotografije ali su one i suviše mučne da bi bile objavljene. Pojednostavljeno, na njima se vidi da mu je celo telo pokriveno krvnim podlivima.
Sudski veštaci su fotografije u boji koje je načinila Lukićeva familija opisali rečima: „Na ovim fotografijama se vide obimni i razliveni krvni podlivi kože koji su difuzno zahvatili levu bočnu stranu grudnog koša, prednju levu i levu bočnu stranu trbuha i levi preponski deo, zatim levi bedreni predeo i spoljašnju stranu leve nadkolenice u celini, pa prelazeći preko donje polovine leđa i oba slabinska predela ovi krvni podlivi su zahvatali i desnu bočnu stranu grudnog koša i trbuha, desni sedalni predeo i spoljašnu stranu grudnog koša i trbuha, kao i spoljašnu stranu desne nadkolenice u celini; iz priloženih fotografija se vidi da je boja ovih krvnih podliva intenzivnije modro ljubičaste boje u srednjim delovima navedenih predela a da prema periferiji ova boja postaje nešto manje intenzivna.“
Agonija Dušana Lukića trajala je do 24. marta kad je podlegao povredama nastalim batinanjem. Umro je u najtežim mukama, kažu lekari. Komisija lekara veštaka specijalista sudske medicine, koju čine Branimir Aleksandrić, Dušan Dunjić i patolog Gordana Tucaković, dostavila je Okružnom sudu u Beogradu 8. februara 1996. svoj nalaz na deset gusto kucanih stranica o uzrocima smrti Dušana Lukića. „… njegova smrt je nasilna i nastupila je usled nagnječenja velikog i malog mozga, nagnječenja pluća u okolini preloma IX i X rebra sa leve strane, nagnječenja srčanog mišića, nagnječenja jetre, slezine, creva i opornjaka i oba bubrega i obilnih nagnječenja kože, potkožnog tkiva i mišića, trupa i udova i sledstvenog naglog poremećaja funkcije bubrega, a sve kao posledica višekratnog i aktivnog dejstva tupine zamahnutog mehaničkog oruđa.“ Najverovatnije pendreka ili bejzbol palica.
Nakon nalaza veštaka, zastupnik porodice Lukić podneo je krivičnu prijavu protiv trojice policajaca. Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Stevica Čukić je nepune tri godine, bar kako je on tvrdio, uzalud pozivao okrivljene policajce da dođu i budu saslušani u Sudu. U to vreme, navodno nijedan policajac nije bio dužan da se odazove na sudski poziv ukoliko mu to ne naredi nadređeni policijski starešina. Drugim rečima, bili su zaštićeni poput belih medveda. Najzad, posle više godina zamenik okružnog javnog tužioca Nada Mijatović podigla je optužnicu protiv Gorana Markovića, Januza Januzija i Gorana Jakšića zbog nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću Dušana Lukića. Suđenja se i dalje u nedogled odlažu iz raznoraznih razloga. U međuvremenu, sva trojica optuženih su napredovali u službi, a bili su i nagrađivani.
„Naša policija je toliko nasilna i ostrvljena da je u opasnosti svako ko bude priveden u policijsku stanicu. Ne pamtim u svojoj praksi da je neki policajac osuđen, imao sam slučajeva da se vode maratonski postupci koji se razvlače i na kraju zastare“, rekao je na temu suđenja policajcima beogradski advokat Rajko Danilović.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
