Obično ne pratim šta govore senatori stranih država, ali ovaj u nedelju – svaka mu se pozlatila! Mi ne znamo, govoraše, ko je u tim hladnjačama, možda su Kurdi, možda Jermeni, možda su doduše i Arbanasi, ama mi ne znamo kojim su dobrom i u tolikom broju dospeli u hladnjaču, ne znamo je li u pitanju neka nesreća…
Htedoh da se javim telefonom i da kažem kako je po mom laičkom mišljenju svakako reč o nekoj nesreći, vezu je bio zaposeo uvređeni Batić, dve godine je u sebi nosio dojavu da su predsednici Jugoslavije hteli da zloupotrebe vojsku, to ga kvalifikovalo za utisak nedelje…
Bilo kako bilo, jeziva priča potekla iz osvetoljubivih i bolesnih umova dosovaca – da su stotine civila poubijane i u hladnjačama dovezene do Srbije kao krajnjeg odredišta – u nedelju uveče ismejana je argumentima nauke, jer g. senator predaje na Pravnom a učlanio se i u SANU. Dok sam čekao vezu, preslišavao sam se šta ću reći: „Veliki pozdrav svima u studiju, izuzimam dakako mladića sa bradom koji je očito krenuo stopama Hrvatice Dulićke i gospodina u košulji kanadskog drvoseče koji šta god da se pod kapom nebeskom spomene kaže da je on tu bio angažovan kao branilac – da su spomenuli Pontija Pilata vaš gost bi rekao da je Hrista branio po službenoj dužnosti…“ Tu bi me Olja prekinula i zamahnula levicom da udari recku pored nekog broja, dobro, dobro, šta je vaš utisak, rekao bih bilo šta, za mesec broj dva, za nedelju broj jedan, samo da čim prije nanovo zgrabim ljubimogo kon’ka – kako da se sa Srba već jedared skine ta krvava i ledena hipoteka. Naravno da ne znamo ko je to u hladnjačama i ko je u takozvanim masovnim grobnicama, bez pravosnažne presude i prethodnog komparativnog, nepristrasnog veštačanja ne znamo ni čije su to hladnjače! Oni kojima smo usled naše slobodoljubivosti trn u oku bili bi kadri da u našu zemlju doteraju kamion prethodno napunjen ljudetinom, da mu stave naše tablice, da mu kompjuterski, laserski i šta ti ja znam kako istetoviraju broj šasije nekog vojnog ili policijskog vozila, pa da ga ostave u plićaku kako bi što pre bio nađen! Drugo, ako se kamion-hladanjača zaista vodi na našeg državljanina ili ustanovu, ko zna kako su slepi putnici ušli, ko ih je ukrcao i sa kakvom nakanom? I ko je uopšte vozio?! Pa saobraćajna policija kad vas zove u Ljermontovljevu zbog nekog prekršaja piše da dođete vi ili lice koje je tog i tog dana upravaljalo vozilom broj taj i taj! Neka je, napokon, i kamion naš i vozač neka je naš! Šta ako je dremnuo u kabini a Kurdi izbacili smrznute polutke u jarak i ušunjali se u kamion kako bi se preko naše zemlje džumle prebacili u takozvanu Evropu gde bi se, bay the way, gadno razočarali.
Možda su to bili Jermeni koji su isto tako provalili u hladnjaču misleći da će iznutra uspeti da isključe hlađenje, jer je među njima morala biti i nekolicina električara, a možda su zaista unutra bili Arbanasi koji sa instalacijama i termostatom tek nisu imali šanse, ha, ha, ha… Ovde bi me verovatno snašlo jedno umorno „hvalavamalakunoć“, u protivnom bih nastavio: vaš gost je sto posto u pravu, čak i ako obdukcija pokaže da su slepi putnici prethodno bili streljani, mi ne znamo počinioca, istorija je pokazala kako neprijatelj žrtvuje svoje ljude, naročito nejač, samo da bi sakupio što više poena u medijskom ratu! Ili, evo: slepi putnici unutra se pokarabasili i otvorili vatru jedni na druge, kad je odbravio zadnja vrata, šofer ima šta i da vidi!
&
Ma ima da se upišem na Pravni fakultet i da postanem najbolji student posle Vučića, da magistriram na tim hladnjačama i grobnicama, kandidat Lj.Ž., br. indeksa 1319/05, tema: Područja nerasvetljivog u sudskoj medicini i obdukciluku: a) da li su tela u masovnim grobnicama obavezno tela žrtava? šta je sa sektama koje se masovno samotamane i takoreći samoistrebljuju? b) identitet žrtava – da li šalvare i džanfezli dimije smeju navesti na pretpostavku da su takozvane žrtve takozvane Muslimanke? c) šta ako se DNK analizom na komadima odeće nazovi žrtava otkriju tragovi prodavca „Narodne radinosti“ (tog naroda!) ili osobe zadužene za rekvizitu u kakvom pozorištu?…
Mentor bi mi (pogađate ko, u protivnom ne bih ni pisao rad!) svojski pomogao da naučno dokažem kako pravnom, policijskom, sudskom i etičkom relativizmu nema kraja, sprijateljimo se mi, ja ga uza sve poštovanje pomalo i podbadam: „Pa dobro, profesore, ima li u ovoj našoj nauci išta što se može znati?!“, znam šta ću čuti, ali on jedva čeka da ga to pitam a sevap je gledati ga kako repuje: „Radovan nije zgazio mrava, kamoli da krši manjinska prava, za srpstvo da se viteški bori ne tražim dokaz – znam a priori!“
