Ako koristite eSIM, jedan ste od desetoro korisnika mobilnih telefona koji ga koristi. Osim ukoliko ne živite u SAD, gde je to mnogo češći slučaj
Imate li eSIM? Ako je odgovor pozitivan, to znači da ste u proseku jedan u dvadeset korisnika mobilnih telefona koji ga koriste. Osim ako živite u SAD, u kom slučaju ste u dva od pet. Razlog što je taj procenat (oko 40) toliko veći nego u ostatku sveta (oko 5) jesu novi modeli ajfona za američko tržište u kojima nema mesta za standardnu SIM karticu.
Šta je to eSIM? Embedded SIM je SIM kartica koja nije fizički umetnuta u uređaj, već je ugrađena kao čip u sam uređaj. On obavlja iste osnovne funkcije kao fizička SIM-kartica – prepoznavanje korisnika na mreži operatora, primanje poziva, SMS-ova, mobilnih podataka. Umesto da umetne fizičku karticu, kod eSIM-a korisnik može da skenira QR kod, klikne link u aplikaciji ili uđe u podešavanja i novi profil se preuzme “u oblaku” na čip. Često na jednom aparatu može da čuva više profila (npr. jedan za domaću mrežu, drugi za inostranstvo) što korisniku omogućava prilagođavanje situaciji bez fizičke zamene kartice.
Mnogo je razloga što je eSIM sve popularniji. Krenimo od proizvođača telefona. Izbacivanjem klasičnog SIM-a moguće je napraviti tanji uređaj. Još je važnije to što se time ukidaju “vratanca” na telefonu, odnosno ulaz za SIM kartice i dodatnu memoriju, što uređaj čini kompaktnijim. Čak bi i dugmići za uključivanje i kontrolu tona mogli uskoro da postanu deo ekrana, to se spominje kao moguća opcija na nekom od narednih modela ajfona.
Međutim, najvažniji razlog za prelazak sa fizičke na elektronsku SIM karticu je profit. Kada se eSIM pojavio 2016, prvo su ga prihvatile manje firme i startapovi prepoznajući u njemu mogućnost da ponude konkurentne usluge, pre svega u romingu. Umesto da korisnik na putovanju traži da kupi karticu koju će ubaciti u telefon, kompletnu uslugu dobijao je preko već prisutnog eSIM-a povezanog sa odgovarajućom aplikacijom. Tako je mogao da podešava potrošnju podataka ili poziva po vrlo povoljnim cenama. Kako je to tržište značajno naraslo, veliki operateri odlučili su da se ozbiljno uključe i svojim korisnicima ponude konkurentne cene na sopstvenim eSIM karticama.
Ne treba zanemariti ni praktičnost. Ukidanjem plastičnih kartica i čipova i prelaskom na elektronske postižu se značajne uštede na štampi i distribuciji. Budući da moderni uređaji imaju ugrađen čip za prihvatanje eSIM-ova, očekuje se da narednih godina broj korisnika višestruko poraste, dok bi do 2030. većina koristila eSIM.
U tom širenju najznačajnije je kinesko tržište. Kina dosad nije dozvoljavala upotrebu elektronskih SIM kartica, ali je odnedavno ta politika promenjena. Očekuje se da eSIM sada zavlada Android uređajima baš kao što je postao primaran na (američkom) ajfonu. Pravu primenu eSIM-ovi imaće u mnogim drugim uređajima takozvanog interneta stvari (IoT), pa i u automobilima.
To nikako ne znači da će klasična SIM kartica nestati. Ona će biti nezamenljiva u klasičnim mobilnim telefonima koji nemaju pristup internetu, a koji i dalje imaju značajnu primenu. Ugrađivanje eSIM čipova u njih bilo bi preskupo i nepotrebno. Takođe, još jedno pitanje koje će morati da se rešava jeste identifikacija korisnika eSIM-a kako bi se sprečilo korišćenje za kriminal i terorizam.
eSIM nije samo tehnička inovacija, već promena paradigme, otvaranje novih polja za razvoj mobilnih biznisa. Za korisnika to znači razlog manje da odlazi u poslovnicu operatera, za operatera mogućnost da jednom korisniku ponudi više paketa istovremeno, u zavisnosti od njegovih trenutnih potreba. Recimo, umesto rominga koristili bismo lokalnu karticu sa svim privilegijama, a da ništa ne radimo sa aparatom. Naročito ako su operatori u vlasništvu iste kompanije.
Vreme, njuzmagazin s trećom dimenzijom je tokom svojih prvih 35 godina i svojevrsna javna tribina: preko 400 javnih ličnosti, profesora univerziteta, stručnjaka raznih profila i javnih radnika pisalo je za Vreme iznoseći lične stavove o stanju stvaru i tako dali doprinos ugledu Vremena
Režimski mediji pomno prate kritičke medije – spremni da izvuku svaku rečenicu iz konteksta i objave kako se „blokaderi“ tobože međusobno hvataju za gušu! Da li to neke ljude odvraća od nastupa u medijima?
Kada govorimo o fizičkom bolu, stvari su jasne, pošto u koži ima nervnih završetaka koji reaguju na spoljašnje draži. O onoj drugoj boli – emotivnoj, duševnoj, mentalnoj – teško da razumemo i najosnovnije detalje. Nije nezanimljivo da je Frojd, koji je o svemu imao nešto da kaže, pred kraj karijere priznavao da o njoj zna vrlo malo (mada je za nju smislio zanimljivu reč Seelenschmerz, doslovno “dušobol”), a da se psiholozi ni nakon njega nisu proslavili u ovom polju
Dobro došli u čudesni svet u kome zakona nema ili se primenjuju selektivno, u svet divlje gradnje, evidentne korupcije, slepe, gluve i neme državne uprave i svet oprosta u kojem posle jedne konferencije za štampu Aleksandra Vučića počinje trijumf urbanističkog populizma
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
