Zagonetka kružnih rovova iz Orničja

Jedan od uzbudljivih momenata o kojima maštaju ljudi avanturističkog duha – da se iz dubine zemlje pojave ostaci nestalog vremena – desio se tokom leta 2025. godine prilikom sprovođenja zaštitnih arheoloških istraživanja na trasi Železničke obilaznice oko Niša, na lokalitetu Orničje u ataru sela Malča. Tada je otkrivena na našoj teritoriji jedinstvena kružna struktura – praistorijski rondel.

Godine 2023, svega tridesetak metara severnije od rondela, na trasi gasovoda Niš–Dimitrovgrad, istražen je objekat iz rimskog perioda – žitnica (horeum). Sva očekivanja arheologa bila su da bi u blizini zgrade u kojoj se skladištilo žito mogli biti pronađeni ostaci rimske vile, stambenog objekta koji je žitnica opsluživala. Međutim, iskopavanja su na svetlo dana iznela tragove iz mnogo starijeg perioda – pomenuti rondel, sistem koncentrično iskopanih rovova iz praistorije koji najčešće imaju formu kruga. Istraživanja je vodio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, a zajednički rukovodioci istraživanja su mr Aleksandar Aleksić (ZZSK Niš), dr Aleksandar Kapuran (Arheološki institut Beograd), i MA Slobodan Mitić (Narodni muzej Niš), dok je u višemesečnim arheološkim istraživanjima učestvovalo čak 35 arheologa i studenata arheologije.

Aleksandar Aleksić priča da su u straživanju rondela primenjene sve raspoložive metode arheoloških istraživanja – geomagnet, georadar, sondažna istraživanja i arheološka iskopavanja. “Prostor lokaliteta je bio prekriven nižim šumskim rastinjem, i nakon uklanjanja sloja vegetacije primetili smo veću količinu arheološkog materijala koji se vezuje za rimski period (cigle i tegule-krovne opeke). Ispod svega toga krili su se ostaci iz praistorije. Treba reći i da je ovaj arheološki lokalitet bio ugrožen najpre prirodnim destruktivnim procesima erozije, a zatim i izgradnjom železničke obilaznice. Paradoksalno, da nije došlo do izgradnje železničke obilaznice, ovaj lokalitet ne bismo uspeli da otkrijemo i izvesno bi bio uništen prirodnim procesima erozije visoke obale Nišave – reka je, pomerajući korito i tokom vremena, uništila skoro polovinu ove strukture.”

Aleksandar Kapuran kaže da je rondel na Orničju izgrađen u bakarno doba, u prvoj polovini 4. milenijuma p. n. e, a da su njegovi graditelji bili pripadnici Salkuca kulture. Oni su, sa kulturom Bubanj-Hum I činili jedan širi kulturni kompleks koji je u ta drevna vremena bitno obeležio područje ovog dela Srbije i Balkanskog poluostrva. Kapuran opisuje da “strukturu rondela predstavljaju tri kružna rova ukopana u zemlju. U centralnom je bilo vertikalno pobodeno drveno kolje koje je činilo armaturu za bedem od zemlje, dok su ostali rovovi predstavljali samo obične ukope u obliku latiničnog slova V, i bez drvenih struktura u njima”.

Objašnjava da su “unutar centralnog kruga, čiji prečnik iznosi oko 20m, otkriveni radijalno postavljeni ukopani drveni stubovi, za koje pretpostavljamo da su nosili određenu drvenu platformu, na kojoj su mogle da se odvijaju aktivnosti različitog, možda čak i ritualnog karaktera, ali je to sada još u procesu proučavanja. Jedino je jasno da se unutar tog centralnog kruga sa platformom nalazila struktura od drveta, koja je bila na višoj koti od terena koji je okružuje, u okviru prostrane Niške kotline. Na vertikalno ukopano drveno kolje sa spoljašnje strane nabacivana je zemlja iskopana u sledećem po redu, širem i dubljem rovu (prečnika 40m), i na taj način je formiran zemljani bedem, koji se mogao videti i sa veće udaljenosti budući da dominira okolnom ravnicom. Na kraju je podignut i treći prsten, koji je bio oko 60m u prečniku, ali veoma plitak u odnosu na ova dva prethodna. U nekom periodu na ovom trećem prstenu podignuta je veća kuća izgrađena kao poluukopana zemunica, kojoj još uvek nismo utvrdili ulogu”. Nažalost, Nišava je odnela skoro polovinu ovog objekta.

foto: privatna arhiva

Za ovaj rondel je karakteristično da se praistorijska keramika, u velikim količinama, nalazila isključivo unutar kružnih rovova što ukazuje da se radilo o objektu kojeg je koristila zajednica i da su se u njemu najverovatnije odvijale aktivnosti ritualnog karaktera. Na moguću kultnu namenu posuda pronađenih u rondelu ukazuje velika količina posuđa koje nije deo uobičajenog inventara jednog domaćinstva, već je imalo neuobičajene oblike i veoma složeno izrađene ukrase.

Aleksandar Kapuran kaže da je “ovakav objekat apsolutno nepoznat na prostoru Srbije. Najbliže konstrukcije ovog tipa detektovane su na teritoriji Slavonije, ali nisu bile arheološki iskopavane. Neke slične strukture se mogu videti i na području Mačve, ali one pripadaju vinčanskoj kulturi i po svoj prilici imaju drugačiju funkciju. Nažalost, do sada nismo uspeli da jasno odredimo ulogu ovih struktura budući da su se koristile za zaštitu naselja ili stoke, a u nekim slučajevima su unutar njih otkriveni grobovi. Postoji čak pretpostavka da su u nekim slučajevima rondeli mogli da predstavljaju opservatorije zahvaljujući kojima su ljudi mogli da prate solisticije i smene godišnjih doba. Svakako je intrigantno da do sada pronađeni objekti ovog tipa potiču iz raznih perioda praistorije, kao i da ne postoji neki univerzalni način na koji su konstruisani, uprkos činjenici da su tako opsežni građevinski poduhvati zahtevali veliko angažovanje svih članova zajednice”.

U nastojanju da se “raščivija” ova zagonetka, neke od karakteristika rondela iz Orničja ukazuju kako bi neke od pretpostavki trebalo isključiti. Upitan je odbrambeni karakter ovog kompleksa, s obzirom da se nalazi usred ravnice, a ne na vrhu nekog od obližnjih brda gde bi odbrana od napada bila efikasnija. Verovatno je da rondel nije bio ni stambeni objekat, budući da je između rovova pronađen tek mali broj ostataka, osim već pomenute poluzemunice, za koju se pretpostavlja da je izgrađena nešto kasnije.

Aleksandar Kapuran smatra da je “po svemu sudeći, rondel predstavljao simbol moći kojim su praistorijske zajednice na tom prostoru želele da svakome ko stupa na njihovu teritoriju jasno naznače svoje prisustvo. Poznato je da su obale reka bile nešto kao magistralni putevi u praistoriji i da su tuda cirkulisale različite populacije. To je bio način da se prenose ideje, inovacije, kulturni i politički uticaji u tom dobu. Zbog toga smatramo da nije slučajno što je rondel podignut baš na obali Nišave, reke kojom su brojne praistorijske zajednice cirkulisale između Pomoravlja i Sofijskog polja. Činjenica da je to jedini ovakav objekat u celini istražen na našem području, takođe daje na važnosti ovim istraživanjima”.

Kuriozitet je i pronalazak usamljenog rimskog groba na samom rondelu. S obzirom da su Rimljani doprli do ovih krajeva 4000 godina nakon nestanka Salkuca kulture, jasno je da ta dva nalaza nisu u neposrednoj vezi, ali da ih je igra slučaja ugradila u isti prostorni okvir. Aleksandar Aleksić smatra da je “rondel nakon napuštanja i gubljenja svoje funkcije prepušten procesu dezintegracije i uticajima atmosferskih i erozivnih uslova koji su tokom vremena otopili zidove od zemlje i formirali manju humku na mestu direktno iznad centralnog prstena. Pošto su Rimljani u pojedinim slučajevima imali običaj da pokojnike sahranjuju i pod zemljanim humkama, odlučili su da u centru ove zemljane kupe sahrane jednog člana svoje zajednice”.

Rondel u Orničju je velika zagonetka, a trenutak kad je rešimo, biće isto toliko uzbudljiv kao i onaj kad smo ga prošlog leta ugledali.