Koje prednosti imaju deca kad odrastaju sa dva jezika

Mladić preko puta mene ima jedinstveno ime – Saim Dušan Inajatulah. Obično ga zovu samo Saim, može i Dule.

Majka Novosađanka, otac Amerikanac pakistanskog porekla. Saim (31) je rastao u Sanšajn koustu na pacifičkoj obali Australije, okružen decom odreda britanskog porekla.

„Srpski govorim sa mamom oduvek. Ali sam ga kasnije učio maltene kao strani jezik“, kaže on za naš njuzleter Međuvreme. „Kao klinac sam muke imao sa padežima, akcentima i širinom rečnika – nisam mogao da raspravljam o politici ili drugim težim temama.“

Sada govori perfektno, bogato. Tu i tamo proveje novosadski akcenat – posle srednje škole je onde usavršio srpski.

Bolje odrastati sa dva jezika?

Saim je višejezičan, o čemu će još biti reči, a rastao je dvojezično. Bilingvizam je pojava koja fascinira i deli nauku. Cele zajednice mogu biti bilingvalne – recimo Lužički Srbi na istoku Nemačke.

Posebno je pitanje da li su deca koja rastu sa dva ili više jezika, narodski rečeno, „pametnija“?

Lingvistkinja Mirjana Mirić iz Balkanološkog instituta SANU istražuje ovu temu i radije bi govorila o „kognitivnim prednostima“. Većina studija ih prepoznaje.

Dvojezična deca bolje odvajaju bitne od nebitnih informacija. „Ova sposobnost uslovljena je čestim prelascima sa jednog na drugi jezik“, kaže ona za Međuvreme.

Dalje, deca koja jednako dobro govore dva jezika („uravnoteženi bilingvizam“) bolje rešavaju zadatke koji traže reorganizaciju i bolje analitički razmišljaju. Imaju veću „radnu memoriju“ u mozgu. I, logično, bolje usvajaju neki treći ili četvrti jezik.

Foto: Vreme

Urdu, španski, mađarski…

Saim Dušan je živi primer. U srednjoj školi je fanatično učio španski. „To mi je bilo toliko kul da sam učio svakog dana i kod kuće.“

Sam je učio holandski, onda urdu, jezik oca. Studirao je lingvistiku u Barseloni gde je učio – poljski. Pride i katalonski. Pa je u Poljskoj studirao dalje i otpočeo – mađarski.

Poslednjih godina radi kao novinar za Dojče vele u Bonu. Razume se da je naučio nemački.

„To što sam krenuo sa srpskim i engleskim, mislim da je nadalje pomoglo. Recimo, srpski deli tvrdo r sa španskim, i glagoli slično funkcionišu. A onda, što više jezika znaš, lakše povežeš“, kaže.

Ali, teško je ostati u formi. „Zaboravljam reči, posebno jezika koje nisam skroz savladao. Pokušavam da što više čitam, gledam vesti na svim tim jezicima, nekad i glupe telenovele. Kad dobro savladaš, onda teško zaboravljaš.“

Studije nisu uvek jasne

Mirjana Mirić kaže da prednosti bilingvizma ne treba uzeti zdravo za gotovo. Najpre, ima studija koje te prednosti negiraju. Neke čak povezuju odrastanje sa dva jezika sa mucanjem, a neke nalaze da je to glupost.

Dok mnogi ljudi, jer je to sada moderno, hoće da im dete već iz kreveca uči francuski ili engleski, Mirić se pre svega bavi bilingvizmom romske zajednice u Srbiji i problemima.

Kaže, „nedovoljno kvalitetan input“ kada se usvaja jezik većinske zajednice može uticati na školovanje. Za to institucije treba da se pobrinu, kao i za dvojezičnu nastavu.

„Osim kognitivnih prednosti važno je istaći i društvene“, dodaje ona. „Višejezičnost podstiče bolje razumevanje među zajednicama, čime se jača socijalna kohezija. Takođe, očuvanje kulturne raznovrsnosti i jezičkog nasleđa, kao i veću uključenost u obrazovne, institucionalne i društvene procese.“

Veštačka inteligencija i kraj učenja jezika?

Pitam Saima na kraju da li se boji da će pohod veštačke inteligencije učiniti da ljudi manje uče drugi ili treći jezik. Jer, nije daleko dan kada ćemo u mikrofon pričati srpski, a govornik u uhu čuti engleski, kineski ili urdu.

„Mislim da će mnogo manje ljudi učiti jezike“, kaže Saim. „Ali, ostaće oni koji uče iz kulturoloških potreba. Jer, naučiti jezik traži kontakt koji traje godinama – a to znači kontakt sa govornicima. Tako se upija i kultura.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!