Valjevo: Spomen obeležje majorima Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu

Valjevski pokret otpora pokrenuo je inicijativu da se majorima Aleksandru Mišiću, sin vojvode Mišića, i Ivanu Freglu podigne spomen obeležje, na mestu starog Valjevskog zatvora, gde su ih Nemci streljali u decembru 1941. godine. Istorija kaže da su majori Mišić i Fregl pristupili pokretu Draže Mihailovića odmah po osnivanju, te da su ih Nemci uhvatili 6. decembra, nedaleko Struganika, a da su streljani 17. decembra 1941 u Valjevu. Na predlog Draže Mihailovića Jugoslovenska vlada u egzilu ih je 1942. odlikovala Karađorđevom zvezdom.

Novinar na lice mesta, između Privrednog i Prekršajnog suda stigo kad su organizatori montirali tablu na kojoj je pisalo: Na ovom mestu se nalazio stari Valjevski zatvor, u kome su poslednje dane proveli majori Jugoslovenske vojske u otadžbini majori Aleksandar Mišić i Ivan Fregl… Na tabli su i fotografije majora sa biografijama. Kad ogrnuše tablu platnom od bordo pliša, novinar uze pita prisutnog istoričara dr Vladimira Krivošejeva, a ovaj da odgovara da su zvali prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, nisu dobili odgovor, a da je da spomen obeležje otkrije prihvatio član Krunskog saveta Dragomir Acović. Nikakvu dozvolu ni od koga nisu tražili, jer znaju kako se vlast odnosi prema
„tuđim“ inicijativama, a i šta ima bilo šta da traže od nenarodnog režima.

Nekolocini prisutnih priđe SNS gospodin i funkcioner, poznat kao major Ljubinko, koji čestita na poduhvatu, njegovi su od Višegrada, čuvali Dražu, prisutan je u lično ime, ništa vlast i partija, ide da obuče staru srpsku uniformu, pa će doći. U sve pristiže gospodin koji imo zamerku što nisu pozvane boračke i četničke organizacije, vidi da nema ni sveštenstva, i nastavi da je to tako kad spomenik podižu bivši komunisti i UDBA.

SNS „Major“ Ljubinko stiže presvučen u staru srpsku uniformu i stade levo, istoričar Krivošejev skide platno sa spomen obeležja, pa reče da je Valjevo grad heroja, i da se uvek oduživalo onima koji su ga zaduživali, ali selektivno, oduživalo se i onima koji nisu imali zasluge, a neki heroji su nepravedno zaboravljeni. Tako posleratna ideologija nije dopuštala da postoje i drugi antifašisti, i drugi koji su se borili protiv fašizma i stradali kao žrtve fašističkog terora. Nastavi da svi znamo za Užičku republiku, ali ne znamo da je tada
nemačka ofanziva krenula u dva pravca, ka Kadinjači, i ka Ravnoj gori. Draža Mihailović je uspeo da se skloni zahvaljujući majorima Mišiću i Freglu, oni su zarobljeni, Mišić se predstavio kao Draža, i potera je obustavljena. Sprovedeni su u Valjevski zatvor, gde su osuđeni na višegodišnju robiju, kazna je preinačena u smrtnu, i streljani su.

Pa Krivošejev nastavi da je spomen obeležje trebalo da otkrije arhitekta i heraldičar, član Krunskog saveta, Dragomir Acović, javio da mu pozlilo, pa će njegov govor pročitati glumica Maja Lukić. Glumica pročita: Okupili smo se da odamo poštu dvojici ljudi koji su dostojno živeli i dostojno umrli. Prošlo je 83 godine od kada su majori Mišić i Fregl streljani… Nisu proglašeni za narodne heroje, po njima se ništa ne zove… Zašto smo danas ovde, zbog nas, zbog ljudi kojima je stalo, zbog onih koji su čuli vrlinu stida, koji imaju dar kajanja, zbog budućnosti onih koji su odgajani na neistinama…