MUP je saopštio da je kvislinška Srpska državna straža „deo istorijskog razvoja srpske policije, pa su njihove fotografije uvrštene u kalendar (...) da bi ilustrovale izgled policije tokom okupacije“
Poštovaocima saradnika okupatora odgovornog za ratne zločine Dragoljuba Mihailovića savetujem da pogledaju izvorne nemačke dokumente u kojima je zabeleženo šta je sve leopoga počinio za vreme okupacije, da ne bude da im nudim šta su komunjare o njemu pisale
Udruženja „Naša Drina“ i Boračka organizacija Srbije i Srpske najavljuju otvaranje muzeja i podizanje spomenika Draži Mihailoviću. Na čelu oba ova udruženja je poslanik SPS Igor Braunović
Sudija Višeg suda u Valjevu dr Dragan Obradović, rehabilitovao je četničkog komandanta Nikolu Kalabića. Rešenje je doneto 5. jula na 54 kucane strane, nakon desetogodišnjeg postupka. Prethodno rešenje o rehabilitaciji doneo je krajem aprila 2o17. godine, ali je nakon žalbe predmet vraćen na ponovni postupak O ulozi Nikole Kalabića u hapšenju Draže Mihailovića, pročitajte u tekstu Miloša Vasića „Slike i prekopavanja“.
Kaže da je od dede Draže Mihailovića nasledio „staloženost, mirnoću i nepogrešivost procene prave strane“, koja „možda nije strana koja profitira i pobeđuje“, ali se neće „pred unucima stideti za odluke“ koje je doneo. Zaštitiće arhitektonske i kulturološke vrednosti koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada“. Cilj mu je da Beograd bude ponos Srbije i ovog dela Evrope. Biće kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije
Svest o istoriji i istorijskim događajima kod modernog čoveka mnogo više oblikuju mediji nego istorijska nauka. Štaviše, na tom polju istorija je globalno izgubila bitku sa medijima, filmom i književnošću. U kulturi u kojoj je dominantan filmski žanr koji se bavi Drugim svetskim ratom kolokvijalno nazvan "partizanski film", uskoro bi mogao da nastane talas kontražanra – "četnički film"
Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo
