Uzdisanje za konfekcijom

Ako je suditi po gužvi koja je prvih dana vladala na Salonu automobila u Beogradu, komotno možemo da kažemo da građani Srbije naprosto obožavaju automobile i sve u vezi s njima. Ruku na srce, nije reč ni o kakvoj endemskoj pojavi, automobili su predmet obožavanja svuda u svetu, a ako je ljubav Srba prema njima po nečemu specifična onda je po tome što nije uzvraćena. Automobili se ne daju za ljubav nego za novac, tako da se sve završi na gledanju.

Sreća je da četvorotočkaši gledaju posetioce samo figurativno. Jer, kada bi automobili zaista mogli da gledaju, teško da bi se dali i za novac. Ne bi morali da budu naročito dalekovidi, dovoljno bi bilo da bace pogled na kola kojima su radoznale „đuvegije“ došle na sajam. Kako su kapaciteti preskupog (500 dinara na dan) sajamskog parkinga više nego skromni, parkiralo se svuda naokolo, po zelenim površinama i na onome što se nekada tako zvalo, trotoarima, usecima, prolazima za pešake. Uz poneki izuzetak koji bi mogao da se izloži i na sajamskom štandu, većina automobila je u žalosnom stanju (prosečna starost oko 12 godina), pa ako im ništa drugo i ne fali, prljavi su. Kvalitetnih puteva jedva da imamo za jedan maraton (i to na preskok, teško da će se u komadu naći 40 kilometara), s gorivom je još i grđe.

Ovogodišnji salon automobila na Beogradskom sajmu zapravo je registrovan kao Sajam privrednih vozila, što je unekoliko skratilo listu izlagača (nisu se pojavili Audi, Seat, Saab, Subaru i još neki kojih ne nedostaje na ulicama). Nije bilo ni sportskih automobila ako izuzmemo malu izložbu karting vozila i dva ferarija koji su ukrašavali izložbene štandove NIS-a i jednog uvoznika motornih ulja. Kao razlog za održavanje Salona kasnije nego što je to uobičajeno (druga nedelja aprila umesto poslednje nedelje marta) navedeno je poklapanje s zagrebačkim (održan od 21. do 31. marta). Za prekvalifikaciju sajma u salon komercijalnih i lakih komercijalnih vozila nisu data posebna objašnjena, a možda nije bilo ni naročite potrebe. Prema procenama uvoznika, u Srbiji, zemlji sa osam miliona ljudi, godišnje se proda deset hiljada novih automobila stranih proizvođača i još oko dve hiljade Zastavinih (odnosno sve što Zastava proizvede). Prodaja komercijalnih vozila ide nešto bolje, tu važe drugi kriterijumi i pravila poslovanja pa je i interes drugačiji. Predstavnici proizvođača s kojima smo kontaktirali uglavnom izjavljuju da su zadovoljni prodajom koja je iz godine u godinu sve veća, ali dodaju da je njihovo zadovoljstvo plod vrlo niskih očekivanja.

OBNAVLJANJE VOZNOG PARKA: Savezni ministar za saobraćaj i veze Božidar Milović nagovestio je na otvaranju Salona da vlada razmišlja o smanjenju, odnosno ukidanju poreza i carina na automobile ne bi li se građani motivisali da obnove svoja stara i po život opasna vozila. Ministar izgleda nije shvaćen naročito ozbiljno, budući da su najskuplji modeli na Salonu planuli već prvog dana, a da kupci nisu sačekali te hipotetičke povoljnije uslove za kupovinu. Radi se pre svega o novim modelima mercedesa i BMW-a, ali su nam i na štandu Renoa rekli da već imaju naručena dva „ver satisa“, luksuze naslednike renoa 25, što su ocenili kao izuzetno ohrabrujuće.

Što se obnove voznog parka tiče, i sami prodavci procenjuju da je realnije da se ona obavi uvozom nešto mlađih polovnih automobila nego kupovinom novih. Ozbiljnije interesovanje pokazuje se uglavnom za jeftinije modele koji su, opet, preskupi za one kojima su namenjeni (srednja i niža srednja klasa). Dileri priznaju da uvoz polovnjaka znatno utiče na prodaju novih automobila, navodeći da su po tom pitanju naročito loše godine bile 1998. i 1999, kada su se preregistrovala vozila iz Bosne i Crne Gore. U Delta autu su, iz istih razloga, odustali od sopstvene prodaje polovnih fiat automobila. Kažu, dešavalo se da se kupac zainteresovan za novi punto na kraju odluči za polovan automobil u višoj klasi budući da ga košta isto ili čak i manje. Rukovodilac marketinga Delta auta Miloš Živković navodi da oni prodaju novih automobila sada stimulišu i zamenom „staro za novo“. Takođe, ocenjujući da su gorivo i putevi nešto kvalitetniji nego ranijih godina, Delta daje punu garanciju za nova vozila. „Ranijih godina problem su zbog goriva bile lambda sonde, koje su se često kvarile. Sada je sonda poboljšana pa više takvih problema nema“, kaže Miloš Živković.

TRAŽENI DELOVI: Jedan od najboljih indikatora strukture tržišta jeste prodaja rezervnih delova. Na štandu jednog od dilera japanskih vozila rekli su nam da mesečno prodaju do deset novih automobila, ali da su zato po količini prodatih rezervnih delova među dilerima njihove firme bili na prvom mestu u Evropi. Uglavnom su prodavani delovi za automobile stare pet i više godina. To je jedan od razloga zašto se među 700 izlagača na sajmu (rado istican podatak) većina bavi prodajom rezervnih delova, motornih ulja i auto-kozmetike, a viđeni su i dileri svih svetski poznatih marki auto-guma.

Dakle, kupuje se samo ono što se mora kupiti, uz povremeno „luksuziranje“ u vidu novih patosnica, mirišljavih „jelkica“, presvlaka, ratkapni, poneki delija zameni i volan. Pored toga dobro se prodaju razne kuke i čvake za zaštitu od krađe, izgleda da je vreme alarma prošlo. Niko se više ne osvrće na njihovo pištanje, a i ljudi imaju više poverenja u nešto što treba slomiti ili prerezati nego u „blokade motora“ i slične elektronske zavrzlame koje alarmi nude. Logika je jednostavna, da lopovi žele da rade (tj. testerišu šipke i lance kojima je auto zaštićen), ne bi se ni bavili krađom kola, već bi otvorili nekakvu radionicu i „ubijali“ se od pošteno zarađenih para.

Kao i ranijih godina uostalom, da pozajmimo izraz iz modne industrije, ovo je bio salon konfekcije, a ne izložba visoke mode. Osim Pežoovog prototipa automobila budućnosti „munster“, čiji je autor naš mladi dizajner Miloš Luković (što je verovatan razlog za to otkud ova maketa na Salonu), nije viđeno ništa što se već ne kreće ulicama Evrope. Premijere je imalo nekoliko modela od kojih se očekuju dobri rezultati u prodaji, ford fiesta, folksvagen polo, sitroen C3, škoda superb. Sem nove škode koja je u visokoj klasi (po ceni srednje), svi navedeni automobili spadaju u nižu srednju klasu, ako na našem tržištu takva podela više i postoji. Njihova redovna oprema već izaziva divljenje, jedina zamerka svima je nedostatak vazdušnih jastuka ispod vozila koji bi ga štitili od udarnih rupa na našim drumovima. Zato ih ne fali unutar vozila da štite putnike i to sa svih strana.

Pored pomenutih malih automobila, interesovanje su izazivali i modeli udobni poput limuzine i prostrani poput malih kombija, nova klasa porodičnih automobila poput ford fjužna, tojote korole verso, suzuki liane, pežoa 206 i 306 sa oznakom SW za povećani prtljažnik, mercedesa vaneo ili daevu takume. Idealni, samo još da su jeftiniji (svi koštaju više od deset hiljada eura, bez carine i poreza, znači minimum petnaest hiljada).

RATE I PLATE: Ipak, najveći novitet ovogodišnjeg salona jesu krediti za kupovinu automobila. Zaključujući po radoznalosti koju su posetioci iskazivali naprosto opsedajući štand banke Sosijet ženeral, gde su se delili prospekti sa uslovima kreditiranja, ima mesta optimizmu. U izvesnoj meri sa ovim se slažu i dileri koji se nadaju porastu prodaje za pedeset odsto po osnovu kreditiranja, ali dodaju da ne treba očekivati čudo. Krediti su veoma skupi, kamate se kreću od 7,5 do 15 odsto godišnje s rokom otplate od jedne do pet godina. Obavezno je kasko osiguranje, učešće je od 20 do 30 odsto, a ponegde se traže i žiranti (što se u Hrvatskoj pokazalo kao veoma loše rešenje). Kada se sve sabere (država ne dozvoljava plaćanje poreza na kredit), da biste kupili auto na kredit, morate u kešu dobaciti gotovo do polovine njegove konačne cene. Ko nije skupio tri do četiri hiljade eura i nema legalne mesečne prihode od bar dvadeset hiljada dinara, ne treba ni da razmišlja o kreditu čak ni za najjeftinije modele (na primer reno talia, fiat sećento, lada ili dačija). Onaj ko sve to ima u dilemi je da li da za navedeni „štek“ uveze auto u istoj klasi, samo pet do šest godina stariji i tako preskoči kreditiranje. Onome ko u kešu ima više, uz još veće mesečne prihode, besmisleno je i davati bilo kakve savete, očito je da već ume s novcem pa će znati da se odluči i oko kredita. I bankari i dileri stoga pretpostavljaju da će kredite najviše koristiti preduzeća.

Kao i nekoliko godina unazad, Salon automobila bio je upravo ono što mu ime kaže, mesto gde se mogu pogledati automobili iz redovne dilerske ponude i ništa preko toga. Mnogima koji se ne usuđuju da uđu u dilerske salone, svesni da tamo nemaju šta da traže ovo je jedina prilika da nove automobile pipnu, bolje ih pogledaju pa čak i da u njih sednu. Za dva do tri sata može se videti kompletna ponuda na domaćem tržištu, nema mesta zakeranju niti nekom naročito dubioznom raspitivanju, niti je mnogo onih koji odaju ozbiljne kupce interesujući se za paletu boja i tapacirunga. Svi, i kupci i dileri, nadaju se da će naredne godine biti mnogo bolje, potiskujući u sebi sećanje da su baš isto, na istom mestu i u isto vreme, mislili i lane.