Monografija „Prvih 80 godina“ posvećena košarkaškom klubu Partizan je nešto između enciklopedije i bildungsromana. Tu se ni od čega ne beži, pa ni od trauma. A posao je bio veliki – pobrojati samo te utakmice…
U verovatno najtraumatičnijoj sedmici najtraumatičnije sezone u osamdesetogodišnjoj istoriji, navijači košarkaškog kluba Partizan su u večnost ispratili arhitektu šampionskog (stvaralačkog i etičkog) DNK-a, pozdravili povratak prvog stranca kapitena u klupskoj istoriji, treći put u sezoni slavili protiv gradskog rivala… i predstavili jedinstvenu monografiju – „Prvih 80 godina“.
Delo Vladimira Sibinovića i Milenka Janjića je kapitalni izdavački poduhvat na pola puta između enciklopedije i bildungsromana. Knjiga predstavlja Partizanov „životopis na 380 strana i opisuje razvojni put od početaka iz pepela, krvi i blata Narodnooslobodilačkog rata, preko novobeogradske „Hale sportova“, BEogradskih KOšarkaških Svečanosti, egzila Fuenlabrade, do trofejnog giganta, koji je svima znan i verovatno najvoljeniji košarkaški klub istočno od Bostona.
Može da se pazari u Partizanovom šopu za devet hiljada dinara, a to nisu neke pare kad se zna šta je unutra.
U prvom poluvremenu predstavljanja monografije, u Maloj Areni, uoči evroligaškog meča sa Baskonijom, u prvom redu publike bilo je upražnjeno mesto za čoveka koji je indirektno ispisao oko 40 odsto sadržaja ove knjige.
Mimo aplauza za Duleta, Rebu, Praju, Harisa, Miloja i druge odsutne, dogodilo se javno okupljanje retko viđeno. Hodajući Hall of Fame, koji na leđima nosi istoriju kluba i kontinuitet vrhunske košarke na ovim prostorima. Od Kićanovića do Saleta Đorđevića, od Miška Marića do Miće Berića, od Radoševića do Vilfana, Fareta „Generala“ i Saše Pavlovića… do Aleksandra Džikića i mnogih drugih. Taj spisak velikana nikako ne staje u kratki tekst, pa ću ovde prestati da ih nabrajam.
Po rečima jednog od autora, svi koji su obukli dres KK Partizan podigli su se u rang superheroja, nezavisno od broja trofeja ili reprezentativnih nastupa koje su ubeležili.
U istraživačkom smislu, monografija Partizanovoj i široj publici otvara nove slike i uvide. Čak i oni koji dobro pamte sve, saznaće neke pikantne detalje sa klupske turneje po Francuskoj (zima 1952-53.), više o Baći iz Džeksonvila ili podatak da je strelac prve trojke u istoriji Partizana (posle OI ’84 u Los Anđelesu) bio Toza Zorkić.
Tematski, ovo je prva publikacija koja sveobuhvatno obrađuje Partizanovu košarkašku istoriju u 21. veku. Žanrovski, kao što je već napomenuto, smestila se u međuprostoru između luksuzne enciklopedije (izbor sa više od 500 izvrsnih fotografija!) i umetničkog dela…
Autori Sibinović i Janjić pripadaju različitim generacijama ljubitelja košarke, ali su za potrebe ove stilske vežbe odigrali savršen pikenrol. Zahvaljujući lekturi i korekturi Marka Lovrića, njihova igra u tranziciji je tečna.
Iako se može konzumirati i na preskok, elegantno prenosi radnju iz domena usmenog predanja i analogne arhivske građe do naših dana, nabijenih digitalnim sadržajem, statistikom i modernom košarkaškom terminologijom.
Važno u današnje doba jurnjave – knjiga je rezultat 16 meseci temeljnog i odgovornog rada. Rezultat bez patosa, pseudo-istorije, roze šljokica i lažne pozlate.
Istorija velikog Partizana sazidana je podjednako i od Gana i od Kecmana. Autori se ne skrivaju od „traume zvane Bursa“, ni od „prokletstva Smita Nolana“. „Četvorokoraci“, „harizmatični Italijan“, „iznevereni dogovori“, „nevidljivi protivnici“… sve je to u ovoj knjizi, i sve je to Partizan.
Pored dvojice autora i lektora, posebne čestitke (i zahvalnost navijača) zaslužuju pedantni statističari Dragan Martinović i Ognjen Marinović, koji su obezbedili najobuhvatniji registar Partizanovih košarkaša, utakmica i rezultata.
Najlepše stvari nastaju iz nesebične, fanatične ljubavi, posvećenosti, energije „običnih navijača“. I Dule bi sigurno bio ponosan na to šta je i koga je ostavio iza sebe.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
