Umetnost protiv čađi

Slučaj je hteo da se neposredno pre nego što će se zapaliti deponija u beogradskom naselju Vinča i u atmosferu pošalje otrovne gasove, otvori „Black Carbon“, izložba o zagađenju životne sredine viđenim digitalnim interpretacijama osam umetnika. Njihove različite nacionalnosti su način da se ukaže na globalni značaj problema, a naziv black carbon iz naslova izložbe za sićušnu česticu nastalu nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva koja je glavni sastojak čađi i uzrok negativnog uticaja na okolinu – koji je osamdesetih godina prošlog veka uveo Tihomir Novakov – povod da se skrene pažnja na ovog srpsko-američkog fizičara, čija upozorenja svet nije poslušao.

foto: promo

Izložbu su realizovali UK Parobrod Beograd, Galerija KC „Laza Kostić“ Sombor i Galerija KC „Kuća Vojnovića“ iz Inđije, održava se od avgusta do novembra, a autorke izložbe su Jasna Kujundžić Jovanov i Ana Novakov.

Dr Tihomir Novakov (1929–2015) je Somborac. U Beogradu je diplomirao, magistrirao i doktorirao studije nuklearne fizike, a postdoktorske studije pohađao je na Nobelovom institutu u Švedskoj. Istraživačku karijeru je započeo na Nuklearnom institutu u Vinči, a nastavio u Nacionalnoj laboratoriji na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Autorka izložbe Jasna Kujundžić Jovanov podseća da mu je „usmerenje ka istraživanju procesa sagorevanja omogućilo da pruži revolucionaran doprinos na polju proučavanja životne sredine. Jedno od njegovih otkrića je prepoznavanje klimatskih promena, potrebe za kontrolom vazdušnog zagađenja, kao i pojave globalnog zagrevanja. Kao glavnog krivca Tihomir Novakov je imenovao black carbon, čađ, koja upija sunčevu svetlost i tako utiče na procese globalnog zagrevanja, pa samim tim i na klimatske promene na Zemlji, kojima i sami svedočimo.“ Autorka takođe navodi da je Grupa za istraživanje atmosferskih aerosola koju je Novakov osnovao u Berkliju stekla međunarodnu reputaciju. Konstruisao je merni instrument etalometar, koji se i danas najčešće koristi. Jasna Jovanov kaže da treba istaći njegov kosmopolitizam, „izvanredno poznavanje nekoliko jezika, mađarskog i nemačkog koji su bili deo somborske građanske kulture, kao i ruskog i engleskog koji su za njega bili jezici nove domovine ili naučne komunikacije. Novakov je pune četiri decenije bio i pokrovitelj dve velike operske kuće u Sjedinjenim Američkim Državama, Opere u San Francisku i njujorške Metropoliten opere.“

foto: promo

Za ideju o izložbi zaslužna je Ana Novakov, ćerka dr Tihomira Novakova, s namerom da pokaže kako kreativni angažman umetnika može da doprinese snaženju svesti o problemu koji izaziva black carbon. „Ovo nije prvi put da Ana Novakov ukazuje na potrebu razmatranja tema iz srpske kulturne istorije: bavila se Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog, a takođe je i koautorka reprezentativne monografije o slikaru Milanu Konjoviću objavljene 2014. u SAD. Ova interesovanja dala su joj puno pravo da u centar umetničkih istraživanja postavi otkriće svog oca i na taj način podseti srpsku javnost na aktivnije postojanje kulture sećanja“, ocenjuje Jasna Jovanov.

Od 13 autora koji su odgovorili na zadatak da iskažu poimanje umetničke interpretacije pojma black carbon, za izložbu je izabrano sedam digitalnih ostvarenja i jedna instalacija.

foto: promo

Jasna Kujundžić Jovanov kaže da je „instalaciju, deo izduvne cevi automobila kao svojevrstan rezervoar čađi, izložio mladi novosadski umetnik Đorđe Marković. Američki umetnik Džastin Brajs Gargalja je, u znak sećanja na 29. avgust 2016. kada je formalno ustanovljen novi geološki period – antropocen, započeo sa tetoviranjem grafikona koji pokazuje globalni porast temperature merene od 1880. godine, a tetovaža je izvedena trajnim crnim ugljeničnim pigmentom napravljenim od čađi i biće obnavljana svakih pet godina. Umetnički tandem iz Norveške Bull.Miletic u videu You Are Here prikazao je osušeno korito jezera u Dolini smrti, a daljinski usmeravana kamera pratila je tajanstvene pokretne stene i njihove ustaljene staze. Američki autor Ron Hat u video-radu Asymmetrical Time kombinacijom slike i muzičke matrice ukazuje na potrebu da se priklonimo odgovornom modelu ponašanja u novoj geološkoj epohi, antropocenu i, kako se intenzivira ritam slika i muzike, tako se na njima intenziviraju pitanja klimatskih promena, aero-zagađenja i pretrpanosti otpadom. Umetnička grupa MP Art koju čine Maja Budžarov i Predrag Šiđanin, u saradnji sa Miljanom Terzićem i Lukom Tilingerom, u animaciji Black Carbon prikazala je usamljeno drvo koje izmiče našem pogledu u apokaliptičnom predelu crnog ugljenika. Da li je to eliksir života, nada u budućnost ili demonstracija moći prirode preživljavanja? Tema rada Air Conditions umetničkog tandema iz Praga, Biljane Golubović i Dragana Dragina, takozvani je crni trougao koji čine oblasti Krušna Hora, Saksonija i Šleska, potpuno devastirane eksploatacijom uglja, da čak ni pokušaj revitalizacije u novije vreme nije bio u stanju da ukloni kužne mirise zagađenja u novopošumljenim delovima. Koncentracija toksičnog vazduha je bila tako visoka da su odlukom države zauvek iseljeni srednjovekovni kraljevski grad Most, 84 sela, 13 dvoraca, 27 naselja i 23 crkve. Slici potpune devastacije predela Golubović i Dragin su suprotstavili detinja razmišljanja o tome šta je vazduh, miris, boja, ukus i bez čega je ljudski život na Zemlji nemoguć. Američka autorka Snežana Sarasvati Petrović prikazala je video-rad Čestica PM_2.5 µg/m³: Kontemplativna saga, poetsku meditaciju na temu naučnih podataka i izučavanja globalnog rasprostiranja crnog ugljenika. Autorka je suprotstavila pojam opšteg crnila i devičansku belinu šumskog predela pod snegom.“

foto: promo

I za kraj, kaže Jasna Jovanov, nešto pozitivno o black carbonu: novosadska grafičarka Snežana Petrović u radu Ekvilibrijum – sinergija dva sveta zasnovanom na činjenici da je čađ osnovni sastojak industrijski proizvedene grafičarske boje carbon black, ukazala je da ipak postoji mogućnost uspostavljanja ravnoteže između prirode i artificijelnog sveta.

foto: promo

Poruka izložbe je jasna: da se angažovanim razmišljanjem i promišljanjem umetničkog procesa ukaže na jednu od neposrednih opasnosti koja se nadvila nad planetom Zemljom, da umetnost ne sme da ostane slepa pred izazovima svakodnevnog života i da svaki umetnički oblikovan apel može da poprimi snagu najmoćnijeg oružja.