Udobnije bez juga

Nasuprot glamuru beogradskog sajma automobila na kome je već prvog dana prodato 30 najskupljih primeraka, na tržištu „polovnjaka“ promet kao da je zamro. Sajam je prilika za maštanje i dokazivanje statusa, pijaca je ogledalo života. Prošle nedelje na pijaci automobila kupca je čekalo, sve zajedno, nešto više od 1000 automobila, kombija, terenaca i kamiona. Vlasnika je, bar što se sklopljenih ugovora tiče, promenilo svega nekoliko desetina vozila, što zbog lošeg vremena, što zbog sajma, što zbog besparice.

„Danas je super kako je bilo juče“, jada se vlasnik parkinga u blizini pijace. „Vreme je loše, padao je i sneg, a sad duva i ovaj vetar.“ Ali očekuje da će, čim otopli biti bolje.

Ponuda je, moglo bi se tako reći, prilagođena svačijem džepu i ukusu: od fiće do mercedesa, preko renoa, nisana, poršea i unikatnih terenaca starih 20 godina i onih proizvedenih lane. Cene su različite: prihvatljive, razumno visoke i astronomske.

Fića u stanju „radi-pali-ide“, registrovan, prodavao se po najnižoj pomenutoj ceni. Malo je prešao, domaćinski očuvan. „Sedamnaest godina smo zajedno i vreme je da se rastanemo“, kaže njegov vlasnik Momir Ivković iz sela Popovići, opština Sopot. „Vreme je da se nešto promeni“, dodaje.

Na desetak metara od njega parkiran je džip mercedes star godinu dana. Cena mu je simbolična: svega 50.000 eura. Vlasnik, odnosno prodavac, nije bio voljan da kaže bilo šta više.

MOŽE JOŠ STOTINU: Miodrag Jovičić iz Obrenovca prodavao je reno 18, dve decenije star, za 550 eura. U dobrom je stanju, kaže, samo je limarija malo trula. Kilometar-sat ne radi odavno tako da ne zna broj pređenih kilometara, ali da je u pitanju koja stotina hiljada, sigurno je. Ide, kaže, dobro, a malo troši: sedam litara benzina na 100 kilometara.

Reno 4, malo mlađi od prethodnog ponuđen je za 800 eura. „Dao bih ga budzašto samo da ode“, kaže Đoro Lovrijenić, iz, kako kaže, pokojne Banije. Izuzetno je bio zadovoljan njime, ali je sada kupio veći auto te mu je ovaj višak. Izuzetno je, kaže, zahvalan za održavanje, mali je potrošač. Hvali ga: „Prešao 150.000, može još stotinu a da se dira motor, samo ako je u u pametnim rukama.“

Miša iz Požarevca prodaje nisan, sportski momački auto, od 200 konja koji je prešao 130.000 kilometara. „Cena ne može da bude niža: 2800 eura“, kaže. Star je deset godina, nisu „papiri“ na njegovo ime, ali je sve ispravno. „Auto je iz Jagodine i trenutno je kod mene. Treba mi novac jer hoću da uzmem nešto drugo.“ Žali se na slabo interesovanje.

„Pitaj njega, on je više za priču, ja sam slab u tome“, kaže momak za volanom poršea 921 pokazujući na suvozača. Auto je, kažu, star 16 godina, kupili su ga pre dva i po meseca, sada žele da ga zamene za manje vozilo. Cene ga 3000 eura i otvoreni su za svaku pogodbu. Ne znaju tačno koliko je prešao, pretpostavljaju podosta. „Ovde piše 38.000, računam da je jedanput okrenuo brojač.“

Mališa Radojković iz Požarevca doterao je jugo kabriolet za 2000 eura, sumnja da će biti nešto od trgovine. Automobil je, inače, izvrstan: prvi je vlasnik, služio ga je, kaže, fenomenalno, prešao 80.000 kilometara, nije imao većih kvarova, ma sve pohvalno. Kupio ga je onomad, početkom devedesetih, kad su vremena bila bolja. Moglo se tada, voleo da ima kabriolet a pošto je patriota u duši, odlučio se za jugo. Sada ga prodaje jer su došla teška vremena: „Da preživimo“, kaže.

ZA DŽIPIJADE: Očev nisan patrol GL, pogon na sva četiri točka, sedam sedišta, s kompletnom opremom, sem klima-uređaja, udoban, nudio je Marko Živić iz Niša. Deset je godina star, uvezen, 7500 eura. „Prešao je samo 150.000, može još tri puta toliko.“ Interesenata ima, ali nikoga s kešom. Više se nudi zamena s doplatom, na šta bi, kaže, pristao, samo da je ozbiljna.

Na prodaju je ponuđen i jedan unikat: IMV-ov prototip terenskog vojnog vozila star više od decenije. Jeftić Milorad Jefta otkupio ga je od Vojno-tehničkog instituta, lepo se vozio po šumama i gorama, nauživao se, učestvovao na svim džipijadama. Sad su mu 3000 eura, koliko ga ceni, potrebnije.

U pijačnoj kancelariji u kojoj se zaključuju ugovori o kupoprodaji nisu bili voljni da daju bilo kakav podatak o prometu jer je to, kako kažu, poslovna tajna. Peđa Nikolić s Novog Beograda, vlasnik auto škole i agencije za registraciju vozila, koji na ulazu u pijacu pruža usluge prenosa vlasništva žali se na loš promet: „Od prošle godine promet je katastrofalan. Ima vozila, ima i ljudi koji razgledaju, ali je slaba prodaja.“ Tog dana je napravio svega dva ugovora, jedan golf za 5500 i jugo za 1800. „Mnogi ugovore i ne prave“, kaže. „Kupuje se i preprodaje, a za ‘papire’, ko te pita.“

Svim sagovornicima zajedničko je jedno: svi su se kući vratili neobavljena posla. „Svaka roba nađe svoga kupca jer roba zbog kupaca i postoji“, osnovno je tržišno pravilo. Interes prodavca je da je proda što skuplje, interes kupca dijametralno suprotan. Cena koja se u trgovini postigne determinisana je ponudom i potražnjom, željama i mogućnostima. Želje su na sajmu, mogućnosti na pijaci.