Ako iko može da spase ovaj svet, to je Tom Džons – mislio je kao mali reditelj Tim Barton gledajući na televiziji dinamični nastup moćnog baritona u šouu This Is Tom Jones da bi ga sredinom devedesetih pozvao da glumi u filmu Mars Attacks. I Anđelika Hjuston je imala sličnu fantaziju o Tomu Džonsu, te ga dovela u svoj rediteljski prvenac.
Veliki Tom Džons je u detinjstvu bio opasno bolestan. Dve godine je ležao zbog tuberkuloze, ne mogavši ništa da radi iz kreveta do da crta i peva u plafon, ali se ispostavilo da je njegova bolest ispala na korist. Lekar mu je rekao da za razliku od ostalih muških članova njegove porodice ne sme da radi u obližnjem Velškom rudniku, pa je on nastavio samo da peva.
Prvi singl oštrih dinamičnih bitova koji su izbacili 1964. Chills and Fever nije imao uspeha. Drugi, znatno laganijih nota, Its Not Unusual, stigao je gde treba – na vrhove top-lista. Taj uspeh je Tomu bio preko potreban jer je već sa 16 godina dobio sina sa svojom petnaestogodišnjom drugaricom iz detinjstva Melindom, pa je trebalo prehraniti porodicu. Otišli su do autora prethodnog hita, i on im je dao flamenko o prevarenom ljubavniku koji u besu usmrti svoju dragu. Tom je od te falš lopte svojim punim i istovremeno besnim i plačnim glasom (Why Why Why) napravio megahit Dalilah. Zbog te, i zbog sledeće pesme Green Grass Of Home koja je, poklopivši se sa ratom u Vijetnamu, postala prigodan napev o čežnji za povratkom vojnika kući, prozvan je Tigrom iz Velsa.
Po ideji menadžera, na snimanju promo fotografije sa bengalskim tigrom, ušao je u kavez. Tigar, iako pitom i dobro namiren, oteo mu je kožnu jaknu i počeo da je umače u svoj bazen s vodom. To nije dobar znak, obično natapa hranu pre nego što je pojede, rekao mu je prisutni dreser i Tom je izjurio iz kaveza. Umesto fotografije, ubrzo nakon toga Tom Džons je dobio publicitet koji njegovo menadžer nije mogao ni da zamisli. Nastupajući 1968. u vreloj Kopakabani, gde su stolovi auditorijuma bili u visini njegove bine, povremeno bi zatražio od slušalaca da mu dodaju svoje salvete da njima obriše znoj. Kad je ponestalo salveta, jedna predana slušateljka je skinula svoje gaćice i dodala mu ih da se obriše njima. Nadam se da se nećeš prehladiti zbog toga, rekao joj je Tom, obrisao znoj i nastavio da peva. Sve je to posmatrao lokalni kolumnista i događaj hitro preneo svim medijima. Od sledećeg koncerta, bina na kojoj je pevao bila je prekrivena ženskim donjim vešom.
Zbog pomame obožavateljki, počeli su da ga porede sa Elvisom Prislijem. Ugovoren je njihov susret tokom snimanja Prislijevog filma Paradise Hawaiian Style baš nakon scene u kojoj kralj rokenrola peva Dogs Life psima koje prevozi u helikopteru. Izlazeći iz tog helikoptera, Elvis je pružio ruke ka Tomu i zapevao njegov hit With These Hands. Nakon toga, često su pevali duete do duboko u noć, naročito Elvisovu omiljenu gospel numeru Why Me Lord, ali ništa od toga nikad nije objavljeno zbog klauzule koja je Prisliju dozvoljavala duet samo sa Frenkom Sinatrom.
Nakon perioda takozvane „kantri kome“ početkom osamdesetih Tomov sin Mark postaje njegov menadžer. Iz tog doba potiče njegova popularna obrada Prinsove pesme Kiss i još življa tehno i rep orijentisana If I only Knew What I Could Do. Džons je bez problema svojim gigantskim glasom preskočio jaz između više generacija, pa otud njegovi dueti sa Elom Ficdžerald, Mirej Matje i Dženis Džoplin, do novijih s Robijem Vilijamsom, Kardigansima i Maus Tijem. Ta saradnja s Maus Tijem označila je prvo uplitanje Džonsa u tekst. Umesto I’m Sex bomb and baby I can turn you on, Tom je predložio Sex bomb you’re sex bomb and baby you can turn me on, pa je tako sebi obezbedio veliki hiti u dvehiljaditim.
Džon Beri mu je šezdesetih poverio glavnu temu četvrtog filma o Džejmsu Bondu Thuderball. Pesma Bitlsa Long And Winding Road, koja privodi kraju B stranu njihovog poslednjeg albuma Let It Be, bila je originalno pisana za Toma, ali ju je on uvrstio na svoj sledeći singl. Od tada su za njega pisali i Bono i Edge iz U2 – Sugar Daddy, kojom je Džons počeo svoj prvi od dva odlična nastupa u Beogradskoj areni.
Da li ima još išta što bi želeo da uradiš u životu, pitao ga je Lari King. Da, da snimim pravi, ozbiljan film. Jednom mi je na koncert došao legendarni glumac starih krimića Edvard Dži Robinson i rekao mi da bih sa svojim glasom i stasom trebalo da odglumim Šekspirovog kralja Lira. Možda još nije kasno za tako šta, odgovorio je Tom Džons.
