Sipajde malo istine

Mudrosti o vinu su opšta mesta. Valjda najpoznatija, in vino veritas (est), pripisuje se Pliniju Starijem, mada bi on možda rekao da je to samo prevod starogrčkog en oino aletheia iz neke od Alkejevih vinskih pesama.

Čistunci su smatrali da i ovde treba umešati vodu, pa na in vino veritas, istini u vinu, dodaju in aqua sanitas, u vodi je zdravlje. Ali taj dodatak mudrosti se nigde i nikada nije primio. Osim u bevandi, gde se istina i zdravlje oduvek mešaju u različitim srazmerama.

Iskusni Kinezi kažu da „posle vina izleće istina“, a na drugom kraju sveta, u Vavilonu, držali su da „kada dođe vino, odlaze tajne“. Stari Germani su važne skupove držali pijančeći – na varvarski način, bez mešanja vina s vodom – jer su verovali da se pod dejstvom vina ne može uverljivo lagati. Odluke su, međutim, donosili sutradan, trezni – mada je, s obzirom na Tacitov opis vinskih opijanja Germana, tačnije reći da su bili – mamurni. Mnogo ranije, sličnih običaja držali su se Skiti, a Herodot beleži da Persijanci „kad su pijani, dogovaraju se o najozbiljnijim stvarima, pa na čemu ostane, to im sutra ponovo predloži domaćin u čijoj se kući dogovaraju. Ako im se dopadne i kad su trezni, oni rade tako, inače odbace predlog potpuno. A što se dogovore trezni, o tome rešavaju i kad se opiju.“

Učeni Rimljanin Plinije Stariji u svojoj Prirodnoj istoriji računa da na svetu ima oko 80 različitih vina koja po svojoj plemenitosti, nobilia, zaslužuju da se tu ubroje, a Italija u tom računu učestvuje sa dve trećine. Na drugom mestu istog dela kaže da se može nabrojati 195 vrsta dobrih vina, a ako bi se sva uzela u obzir, bilo bi ih skoro dvostruko više. Niko nikada nije poznavao sva vina, smatra Plinije, osim filozofa Demokrita, koji je mislio da je svet načinjen od sitnih nedeljivih čestica, atoma. A, dodajem ja, osim po tom učenju, upamćen je po neobičnoj vedrini i sklonosti smehu – mada se nigde ne kaže da te osobine duguje vinu.

Gurman ovdašnji Mika Dajmak ne bavi se starim Rimljanima – mada su oni zaslužni i za vinogradarstvo u Srbiji, bar u pojasu nekadašnjeg Limesa na severu Gornje Mezije – već, kao što treba, praksom uživanja u vinu. Njegova knjiga (Ono što morate da znate o vinu, Dan graf, Beograd 2012) bavi se jelom i vinom kako treba, jednostavno i razumljivo. A zašto je to važno? Početkom druge polovine prošlog veka – znači već negde posle pedesetih – obnova uživanja zatrtih u Drugom svetskom ratu i posleratnom periodu obnove i izgradnje, zajedno s rođenjem potrošačkog društva i ostalih koristi, uključujući i slobodno vreme, godišnje odmore i solidne plate za običan svet – dovela je do širenja vinske kulture. Jedna gotovo neprimetna pojava u tom špilu eksplozije optimizma i pratećih neuroza bili su i džepni kalendari u kojima su – tamo gde se inače štampaju pozivni brojevi za gradove sveta, mape lokalnih puteva i daljinari, osnovni statistički podaci i slične nepodopštine – osvanule i liste za izbor dobrih vina po geografskom, teritorijalnom, lokalnom i sezonskom uspehu ove ili one berbe. Neuki vlasnik tog rokovnika mogao je da, uz kratku konsultaciju, naruči čašu od dobre berbe baš iz komšiluka kafane u kojoj ručava/večerava… I pravi se da o vinu zna koliko treba.

Danas je ta vrsta snalaženja među vinima – neka vrsta kolateralne štete u večnom ratu aristokratije s klasama u usponu – još lakša. Dovoljno je upitati pametni telefon, i znaćete sve što treba.

Mika Dajmak s ovom pričom nema veze, jer se u svojoj knjizi pametno ograničio na prikaz četrdesetak sorti loze/vina, pedesetak zanimljivih recepata u kojima je vino – kao i oduvek, ali ta priča traži mnogo više prostora – važan sastojak i, na kraju, na preporuku kako kombinovati tridesetak jela sa dvadesetak lako dostupnih vina. To je već više nego dovoljno, mada veći deo priče čine neki osnovni podaci o grožđu, vinima, pravilima točenja i pijenja…

Knjiga je pre dve nedelje dobiIa nagradu kao najbolja o vinu – objavljena u Srbiji 2012. – u kategoriji vaspitavanja u pijenju najboljeg. Dodeljuje se 23. februara 2013. u Parizu, ispod piramide u Luvru, a tamo se tada održava pariski sajam knjiga recepata, srpski kazano, kuvara.

U to ime, živeli!