Prednosti pozitivne geografije

Denis Gilhuli je savetnik za pitanja razvoja informacionih tehnologija (IT) pri UNDP-u (Programu za razvoj Ujedinjenih nacija). Pre UN savetovao je Svetsku banku i bio potpredsednik za poslovni razvoj projekta Teledesik, ambiciozne ideje poznate pod imenom „Internet sa satelita“ koju su razvijali Bil Gejts i Kreg Mekau (postavljanje velikog broja satelita u Zemljinu orbitu kako bi se ljudima na svim tačkama planete omogućio brz pristup; projekat je obustavljen zbog previsokih troškova). Bio je direktor za Medije i tehnologiju u „Vol Strit Džurnalu“ i osnivač i izdavač revije „Komjunikejšns Vik“ (Communications Week), svojevremeno vodećeg časopisa za moderne komunikacije u svetu.

U Beograd je došao ispred UNDP-a na seminar Vlade Srbije o osnivanju Instituta za javnu administraciju i ljubazno se odazvao na naš poziv za razgovor o perspektivama digitalizacije administracije i „povratku mozgova“ u zemlje u tranziciji.

„VREME„: Pre nekoliko godina bilo je dovoljno staviti „.com“ (dotkom) iza imena firme i uspeh je bio zagarantovan. U međuvremenu, dotkom era se neslavno završila i danas je moderno ispred imena staviti E i tvrditi da je baš to prava stvar. Zbog čega mislite da E–vlada nije samo pitanje trenutne mode u svetu?

GILHULI: Mislim da morate da napravite razliku između onih koji govore o elektronskoj vladi koja pokriva sve i elektronskom vladanju odnosno upravljanju. To su dva različita pojma. Elektronska vlada može biti vrlo uspešna u smanjenju troškova unutar administracije. Procenjuje se da je u SAD na ovaj način već postignuta ušteda od 25 odsto. To je jedan od razloga za „guranje“ ovih sistema.

Međutim, u regionima poput Jugositočne Evrope dodatni motiv je neposrednije demokratsko odlučivanje kao posledica elektronske vlade. Prirodna inercija, spremnost da se mnogo toga prećuti i otpor birokratije spram promena problemi su koje elektronska vlada može da umanji u bilo kojoj zemlji u svetu kao što to, uopšteno govoreći, čini i internet.

Prema tome, ako relativizujemo masakr „dotkomova“ uvidećemo kakve fundamentalne promene elektronska vlada donosi. Ljudi moraju postati svesni prednosti novih tehnologija i vlada treba da prednjači u tom procesu.

Šta bi trebalo da bude prvi korak na tom putu? Da li poslovi sa građanstvom, na primer izdavanje vozačkih dozvola, ili nešto drugo?

Morate naći vrlo atraktivne inicijalne aplikacije koje će podstaći interesovanje ljudi, a vozačke dozvole su odličan primer. Pasoši takođe. Na taj način se eliminišu redovi na koje smo toliko navikli kada su administrativni poslovi u pitanju.

No, to je priča o, uslovno rečeno, šalterskim poslovima, dok se iza šaltera dešavaju mnogo važnije stvari. To je važniji segment jer se tu postiže transparentnost u radu administracije što značajno jača zemlju. Takođe, participacija građana u odlučivanju postaje mnogo važnija, a to je sasvim u duhu procesa globalizacije u kojem se nalazimo.

U programima UNDP–a često se pominje davanje većih prava siromašnima u svetu. Ova plemenita ideja ne zvuči isto ljudima sa Zapada i ljudima sa Istoka, naročito onima koji su živeli u društvima gde su siromašni navodno bili na vlasti. Na šta se ovde konkretno misli?

To je dobro pitanje. Još se vodi debata o tome da li ljudima u južnoj Africi treba dati kompjutere ili su njihov prioritet ipak voda i hrana. Ali mi radimo na jednom velikom projektu sa brojnim IT firmama i organizacijama i pokušavamo da dokažemo da je digitalizacija takođe važan proces koji mora teći paralelno. Države ne mogu dopustiti sebi da se ne popnu u ovaj voz. A voz tehnologije se sprema da krene iz stanice i oni koji u njega ne uđu sada, ostaju zauvek na peronu. Ovo je naročito važno za najsiromašnije zemlje. Po tom pitanju imamo odlične rezultate u Brazilu, Indiji, južnoj Africi. Potom, Estonija je odličan primer jer je tamo 40 odsto društva već digitalizovano, škole, vladine institucije, i to je veoma stimulativno za ekonomiju. Ta stimulacija donosi nove investicije, tako da je potrebno imati malo širi pogled na pomoć koju možemo očekivati od tehnologije i to ide mnogo dalje od programa za čistu vodu i više hrane.

Kažete da ne bismo smeli da propustimo voz. Ali, najpre treba da kupimo kartu za njega. Verovatno bi bilo dobro kada bi se karte kupovale pomoću razvijenog elektronskog sistema. Da li bi pored vlade i drugi delovi privrede i društva trebalo da „povuku„. U zemlji kao što je Jugoslavija stepen digitalizacije je veoma mali, i u tome nema neke razlike između privatnih i društvenih preduzeća.

Mislim da ovaj proces treba da vode privatne firme i nevladine organizacije, a problem koji imate u ovoj zemlji je monopol nad osnovnom komunikcionom infrastrukturom. Slično je i u mojoj Irskoj, i ja sam savetovao tamošnju vladu da se otvori i ukine taj monopol. Dok se to ne dogodi, nema pravog napretka. Morate obratiti pažnju na fundamentalne prepreke na putu ostvarenja jeftinog i kvalitetnog pristupa. To je osnovna stvar.

Poslednjih godina u Irsku se vratio velik broj visoko obrazovanih Iraca, koji su je napustili sedamdesetih i osamdesetih u potrazi za poslom, nešto što i Srbija sada podstiče. Verovatno je da ima onih koji se nikada neće vratiti, ali šta treba uraditi da se vrate barem neki?

To je i moja lična priča, budući da sam radio za Majkrosoft u projektu Teledesik. Vlada Irske me je pozvala da ih savetujem, a nisu ni znali da sam Irac, mislili su da sam Amerikanac, što je intresantno.

Ali, tačno je da ne nameravaju svi da se vrate. No, može se vratiti veliki broj onih koji su tehnički obrazovani. Mi smo u Irskoj imali sedamdesetih jednog sumanutog ministra koji je naprosto rasipao novac na obrazovanje za visoke tehnologije da bi potom svi koji to obrazovanje steknu morali da napuste zemlju u kojoj za njih nisu kreirani poslovi. Najviše ljudi iz Irske otišlo je u Nemačku i Francusku.

Ja sam otišao prvo u Englesku, a potom u Ameriku. I to su oni koji se sada masovno vraćaju. Dakle, koristimo prednosti ove strategije u obrazovanju, ali tek 15 godina kasnije, kada su se za to stekli uslovi, poput poreskog sistema i generalnog okruženja koje je moralo da se uspostavi da bi se ljudi vratili. Mislim da Irska ima velike prednosti zbog mnogobrojne mlade populacije koja prirodno ima veće interesovanje za nove tehnologije. Ali, to je konačno dovelo do toga da svaki građanin Irske danas shvata da je tehnologija veoma važna za našu budućnost. I zaista jeste.

IT industrija ima nadnacionalni karakter, a opet se kod visoko obrazovanih stručnjaka koji su napustili zemlju u potrazi za poslom udara u te „tradicionalističke“ žice. Nije li to paradoksalno?

Imajte na umu da sam ja živeo u divnoj zemlji sa mnogo zelenila i najboljim pivom na svetu. Verujte na reč, pivo nigde nije tako dobro kao u Irskoj.

Ipak, mnogo je razloga što je Irska uspela. Najpre to je zbog engleskog jezika, to je bilo od presudnog značaja naročito zbog servisa s kojima smo počeli. To je bila telefonska tehnička podrška. Potom je usledila proizvodnja hardvera, a tek sada smo u situaciji da pišemo softver. A to je ono čemu svi teže, da kreiraju aplikacije. Slično se sada dešava i u Indiji.

Da li stručnjaci koji se vraćaju utiču na promene u zemlji?

Bio sam šokiran koliko se Irska promenila poslednjih godina, naravno u vrlo pozitivnom smislu. Vidim ekonomske mogućnosti za mlade koje ja nisam imao i zbog čega sam morao da odem. To je vrlo prijatno.

Jesu li se promenile i radne navike i pristup poslu?

Apsolutno i potpuno. Mi smo bili agrarna ekonomija, svi su bili zemljoradnici, i smatralo se da smo prilično lenji, da budem iskren. Danas vidite efikasne, artikulisane, dobro edukovane poslovne ljude sa preduzimačkim duhom. To je potpuna promena kulturnog identiteta. Za dan i po koliko sam u Srbiji mogu da kažem da vidim slične potencijale. Ovo je mala zemlja, sa vrlo obrazovanom populacijom. U slučaju Irske problem je bila ekonomska situacija. Kod vas je problem bio u totalitarnom režimu.

Šta biste savetovali Vladi Srbije kao prvi korak u stvaranju elektronske vlade?

Vrlo brzo bi se mogle napraviti pristupne tačke za građane, kao i jedan ogledni centar, pilot-grad, koji bi bio primer za ostatak države šta je sve moguće ostvariti. Ali, iza šaltera se treba kretati još brže, kao što su to uradili u Estoniji, čija je vlada od 50 ministarstava svedena na tek 13 i to za samo deset godina. Neverovatno dostignuće. Samo ovo uklanjanje birokratije pomoglo je ljudima da svoje poslove obavljaju uspešno.

Druga stvar od velikog značaja jeste to da je OECD u Parizu predložio da Srbija postane regionalni ICT centar za jugoistočnu evropu. Iz ugla UN i mog ličnog iskustva u radu na nacionalnim IT strategijama, imate odlične uslove da to postignete. Pre svega zbog veličine zemlje i njene geografije i zbog velikog broja visoko obrazovanih. Ali, to ćete ostvariti samo ako se izborite sa problemima poput korupcije, monopolističkog ponašanja i monopola u servisima i brzog uvođenja konkurencije. Pogledajte samo Estoniju ili južnu Afriku gde broj mobilnih telefona nadmašuje broj fiksnih. To bi i ovde moglo da se desi za dve godine, maksimum.

Estonija: poluge i prioriteti

Na seminaru o stvaranju instituta javne administracije u Srbiji, veliku pažnju izazvalo je predavanje direktora informatičkog centra Estonije Imre Sila. Estonija se smatra najboljim primerom digitalizacije državne uprave među zemljama u tranziciji, a u taj proces se krenulo 1993. godine. Za dalji razvoj elektronske vlade iz državnog budžeta godišnje se izdvaja jedan odsto (oko 20 miliona eura). U Estoniji internet koristi 40 odsto populacije, a vlada je napravila vrlo ambiciozan plan da taj procenat u naredne tri godine poraste na neverovatnih 90 odsto. Gospodin Sil za naš list kaže da ministri u vladi Estonije ne samo da redovno komuniciraju elektronskom poštom već i sastanke vlade pripremaju uz pomoć interneta. „Sve odluke, komentari, predlozi mogu se slati isključivo elektronski i moraju biti na uvidu svim građanima. Tako da naši ministri moraju aktivno da koriste sistem i razumeju mogućnosti elektronske vlade i to ne samo teoretski“, kaže gospodin Sil koga smo zamolili da ideju elektronske vlade i način kako se ona sprovodi u Estoniji predstavi našim čitaocima:

„Elektronska vlada nije samo automatizovano upravljanje. Ona ima i drugačiju ulogu. Pre svega restrukturiranje i redefinisanje administrativnih procedura i struktura. Mi smo navikli na hijerarhiju, na vrlo rigidan sistem, što se mora prevazići i uspostaviti sistem za kooperaciju, horizontalni model javne administracije. Istovremeno, problemi saradnje i odnosa kod vladinih institucija menjaće se u određenoj meri.

Naravno, građani će se uvek pitati na šta se troše pare iz budžeta, sve dok ne osete beneficije postojanja elektronske vlade. Kada građani shvate da ne moraju više da obigravaju od šaltera do šaltera i da je ovo promenilo njihov život, onda možemo reći da smo ostvarili uspeh.

Otvaranje procesa odlučivanja znači da nema više odluka iza zatvorenih vrata i da je sve momentalno predočeno javnosti, da je transparentno i da je korupcija principijelno otklonjena. Svi dokumenti javnih institucija moraju biti dostupni građanima, pomoću interneta na primer i to odmah. Ako tamo nečega nema, prema našoj uredbi o javnom informisanju ljudi imaju pravo da postave pitanje i očekuju brz odgovor. Kada se stvari tako postave, korupcija je minimalizovana.

Možda smo malo vremena izgubili na problemima infrastrukture, ali to je bilo neophodno. Neke stvari smo možda mogli uraditi drugačije, ali manje- više radili smo ono što se moralo u skladu sa mogućnostima i uslovima. Nekada je politika bila problem, nekada nešto drugo, ali mislim da smo uradili dosta i išli onoliko brzo koliko je to bilo moguće.

Nismo mogli da predvidimo sve procese, a tehnička pitanja su bila naročito komplikovana zbog brzog razvoja informacionih tehnologija gde je svako dugoročno planiranje besmisleno budući da se stvari tako brzo menjaju. Ali, tehnička pitanja nisu najbitnija, to se može menjati, uvek se nađe alternativa. Najveći problem su mentalitet ljudi, političke prepreke. Organizacioni problemi su mnogo bitniji i otpor je sa te strane mnogo veći nego sa tehničke strane.

Vama bih preporučio da pokušate da nađete najbitnije poluge koje će startovati proces. Morate brzo odlučiti šta ćete sa budžetom, kako ćete napraviti organizaciju i koliki uticaj će joj biti dopušten. Biće mnogo problema u tom procesu tako da je razumevanje prioriteta na samom početku od najveće važnosti.“