Dve beogradske galerije upravo izlažu (od 6. do 17. oktobra) najnovije radove Aleksandra Cvetkovića objedinjene ciklusom Alegorije na grčke motive: u Galeriji ULUS-a izložene su slike i objekti, a u Galeriji Dar-Mar radovi na papiru i objekti. Grčka mitologija je tema kojom se Cvetković bavi godinama unazad, transponujući je u likovni jezik, kako piše u katalogu izložbe, „nastojeći da mit sagleda kroz njegovu poentu ili ključni aspekt kojim se može iskazati, on ga redukuje na jednostavnu, ali uvek efektnu likovnu formu, dodeljujući joj funkciju znaka kadrog da asocijativnim potencijalom ostvari željeni alegorijski kvalitet. U tom pogledu, Cvetkovićeva umetnička taktika se i na ovoj izložbi ogleda u činjenici da on posmatrača ne stavlja pred svršen čin pasivnog prihvatanja ponuđenog sadržaja likovnog dela, već mu asocijativnim smernicama rasplamsava maštu i podstiče ga na mentalnu i duhovnu aktivnost…“
Aleksandar Cvetković (1947) jedan je od najeminentnijih srpskih slikara. Priredio je više od 60 samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim likovnim manifestacijama. Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada, a izdvajaju se prve nagrade Oktobarskog salona 1977. i 1988, Zlatna paleta 1985, nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislava Ribnikara 1990. godine, nagrada na Međunarodnoj izložbi crteža u Nirnbergu 1979, Nagrada na Bijenalu umetnosti u Aleksandriji 1980…
O sebi kaže da 54 godine nije ispustio četkicu iz ruke, a slika od dvadesete. Sebe definiše kao klasičnog slikara: „Dok mi ne zamiriše terpentin, ništa ne vredi.“ Deset godina je živeo u Njujorku, a onda se vratio u Šumarak, selo na obali Dunava u Deliblatskoj peščari. Ne ide mu se u grad zato što ga tamo mnogo toga onespokojava. Rado priča o vremenu dok je bio član legendarne jugoslovenske grupe Siluete, i naglašava da još uvek svira. Ima bend koji svira samo američki rokenrol i bluz, zovu se Malkolm Bridžer bend, po pevaču Englezu koji poslednjih desetak godina živi u Beogradu. Sviraju po klubovima Banata, a gostovali su i u Beogradu.
O temi kojom se dugo bavi, Alegorijima na grčke mitove, kaže da nema kraja, da je otrovan njome, i da se odlično uklapa u mir i tišinu njegovog Šumarka.
