Novi Beograd na 2017 metara

Olga Dedijer, doktorka i pripadnica predratne zemunske građanske klase, okačila je skije o klin, ostavila bebu Milicu svojoj majci i otišla u partizane. Poginula je na Sutjesci 1943. godine boreći se za ideale na način kakav danas gotovo da ne možemo ni da zamislimo.

Dolazimo na Kopaonik iz pravca Vikend naselja i gledamo na stotine novih zgrada, hotela i kuća koje su nikle za godinu dana. Sa leve strane nam je hotel „Olga Dedijer“, začetnik turizma na Kopaoniku.

Planinarski dom na Kopaoniku uništen je tokom Drugog svetskog rata, pa je na njegovim temeljima 1948. izgrađen novi, sada pod imenom Planinarski dom „Olga Dedijer“. Nakon toga je nekoliko puta stradao u požarima i obnavljan, da bi danas bio hotel sa dve zvezdice.

Stižemo do policijske stanice na Kopaoniku, kupujemo ski-pas i jedva pronalazimo put do žičare za Pančićev vrh, jer je od prošle godine tu niklo nekoliko novih hotela i apartmanskih zgrada koje su potpuno zaklonile pogled objektima iza njih. Jedina je sreća što većina onih koji dolaze na Kopaonik ne skijaju, u suprotnom bi uživanje u ovom sportu bilo potpuno nemoguće zbog višesatnih čekanja u redovima na žičarama.

SRUŠENE JELE

Skijališta Srbije su napravila tri nove staze uoči ove sezone i proširile nekoliko starih, ali je prijemni kapacitet žičara koje vode skijaše na planinu premali i strahuje se da će kada bude puštena u rad gondola od Brzeća do Malog Karamana, Kopaonik biti pod još većom opsadom. Naime, iako će to mnogo značiti za Brzeće, u kojem će sasvim sigurno početi da niču hoteli i apartmanska naselja, pritisak na skijaške staze postaće preveliki.

foto: robert čoban

Sedamo na „žicu“ i brojimo na desetine jela koje su se srušile pod teretom snega nakon što su ih proteklih godina izjedale i osušile gljivice koje prete da potpuno ogole Kopaonik. Ima ih i na bob stazi, i predstavljaju veliku opasnost. Javno preduzeće „Nacionalni park Kopaonik“, koje gazduje prostorom od 12.000 hektara, izdalo je pre tri godine saopštenje u kojem se kaže da su „aktivno učestvovali u sprovođenih predloženih mera i aktivnosti na sanaciji posledica bolesti sušenja šuma, te da ni jedno stablo u ‘Nacionalnom parku Kopaonik’ nije posečeno bez stručne doznake, kao i nadzora Republičkog šumskog inspektora za zaštitu životne sredine“.

Nadležni iz opštine Brus vele da nisu kompetentni, a i da nemaju odgovor na pitanje šta se dešava sa stablima jer nisu stručni, te da na ovu temu treba kontaktirati „Srbijašume“. U „Srbijašumama“ kažu da planinom gazduje „Nacionalni park Kopaonik“ i da oni nemaju pristup tim šumama, a Dejan Mitrović, savetnik direktora za korišćenje šuma, kaže samo da su četinari najviše ugroženi od potkornjaka, da kao rešenje postoje „feromonske klopke“ te da se suva stabla prema njihovim saznanjima uklanjaju iz šume. Miloš Mandić iz „Nacionalnog parka Kopaonik“ tvrdi da je najveći krivac za ove probleme globalno zagrevanje i takođe pominje „feromonske klopke“. Veli da je sušenje dostiglo maksimum i da „situacija svake godine ide na bolje“.

Ono što smo videli ove godine, ne ide u prilog tvrdnjama Mitrovića i Mandića. Pre nekoliko godina ova pojava je izgledala kao pepeo posut po granama i mogla je da se vidi samo na stablima desno od žičare koja izvlači skijaše iz Duboke na Karaman greben. Narednih godina bolest se proširila na susedna stabla i isti prizor mogao je da se vidi na gotovo svim stazama. Čini se da je sada skoro svako stablo uz žičaru zaraženo pomenutom gljivom a mnoga od njih su se potpuno osušila i pala. Sličan problem sa gljivama koje napadaju stabla postoji i na brdu Marjan pored Splita. Kod njih su nadležni takođe kasno reagovali i većina drveća je morala da bude posečena.

ŠTA PREMIJERKA NIJE VIDELA

foto: wikipedia.org

U martu prošle godine, poslednjeg dana Biznis foruma na Kopaoniku, u osvit pandemije, napisao sam: „Pošto će premijerka da provede puna dva dana na Kopaoniku, verujem da će biti vremena da joj domaćini pokažu neke atrakcije koje se ne vide iz Granda: lišajeve na jelama zbog kojih će planina za pet godina biti potpuno gola, nesrušeni nezakoniti objekat na Pančiću ili jedan od desetak planinskih restorana koje je, kažu meštani, Jutka podigao u protekle dve godine!“ Danas restorani niču širom planine. Vlasnici starih, poput „Skituljka“, „Hani Banija“ i „Vučije staze“, žale se da ih inspekcije zatvaraju kako bi napravile prostor novosagrađenim, za koje se veruje da iza njih stoje lokalni moćnici opština Raška i Brus ali i neki političari sa republičkog nivoa vlasti.

Na marginama Kopaonik Biznis foruma prošle godine moglo se čuti i da je reč o smišljenom uništavanju kopaoničkih šuma kako bi, kada se one osuše i poseku, tu mogli da se grade novi apartmani i hoteli. A u proteklih nekoliko godina zaista se gradi na svakom pedlju planine.

Tako je na jednoj od najboljih i najvećih parcela u centru Kopaonika, odmah iza „Kluba A“ na kojoj je još početkom devedesetih godina prošlog veka započeta gradnja podzemne garaže, počelo uklanjanje njenih temelja i priprema za izgradnju novog objekta. Na lokaciji neposredno ispred konaka „Sunčani vrhovi“, u septembru je počela izgradnja novog apartmanskog kompleksa čiji je investitor MK „Mountain Resort“.

Na mestu nekadašnjeg restorana „Zvrk“ takođe je počela izgradnja novog višespratnog objekta čiji je investitor novosadski „Zoned“. Završetak radova na ovom objektu planiran je za kraj ove godine.

Na mestu nekadašnjeg hotela „Jugobanka“, 2015. godine počela je izgradnja gigantskog „Viceroy hotela“ i po svemu sudeći ovaj objekat će biti u funkciji za sledeću sezonu. Prekoputa hotela „Putnik“ nalazi se nedovršeni objekat već duže od 10 godina. Protekle letnje građevinske sezone počeli su prvi konkretni radovi, pa će i tu sasvim sigurno uskoro biti novih apartmana.

Investitor sa kojim sam razgovarao kaže da ova hiperinflacija ponude nije uticala na smanjenu tražnju i da cene kvadrata rastu, što objašnjava činjenicom da se zbog niskih (praktično nepostojećih) kamatnih stopa na štednju ljudi sa viškom novca odlučuju za kupovinu apartmana na Kopaoniku kao isplativu investiciju. Zbog nestabilne poslovne klime izazvane pandemijom, potencijalni investitori smatraju ulaganje u nekretnine jedinim sigurnim potezom i otud tolika gradnja i potražnja. Međutim, ostaje pitanje da li nadležni u opštinama Raška i Brus koje „dele“ planinu, i rukovodioci u Nacionalnom parku pa i sami kupci apartmana, shvataju da će ako se ovako nastavi – a ne postoji ni jedan znak da neće, Kopaonik postati „Novi Beograd na 2017 metara“. I tada će se cene nekretnina neminovno sunovratiti.

Slavni srpski biolog Josif Pančić umro je 1888, a 1951. godine na najvišem vrhu Kopaonika sagrađen je njegov mauzolej od kopaoničkog granita i kamena gde je i preneto njegovo telo u sanduku upravo od drveta Pančićeve omorike, endemske vrste četinara koju je slavni naučnik otkrio na ovim prostorima. Mauzolej gleda na dve strane, ka Kosovu i Metohiji, teritoriju koju naša zemlja želi da „sačuva“ odnosno povrati, i ka Kopaoniku, koji je pod upravom Srbije, a prema kome se odnosimo kao da je reč o kolonijalnom posedu.