Sredinom jula, tabloid „Bild“ je objavio ogorčen tekst zato što je grad Erfurt planirao da potroši skoro 2,5 miliona evra da bio preselio – hrčke. Tačnije - njih 39, što bi iznosilo 64.102 evra po hrčku. Štefan Pecold konsultant pri nemačkom ekološkom udruženju NABU rekao je da su se životinje prilagodile svom okruženju, te ne mogu živeti bilo gde
Provokativni naslovi šokirali su čitaoce lista „Bild“, brzo se proširivši društvenim mrežama u Nemačkoj i inostranstvu. Sredinom jula, tabloid je objavio ogorčen tekst zato što je grad Erfurt planirao da potroši skoro 2,5 miliona evra da bio preselio – hrčke. Tačnije – njih 39 koji su živeli na zemljištu planiranom za proširenje jedne škole, koje bi trebalo da počne 2026. godine, piše Dojče vele (DW).
Tabloid je ukazao da bi to iznosilo oko 64.102 evra po hrčku.
Zašto je preseljenje hrčaka toliko skupo?
„U slučaju Erfurta, to je naravno neverovatna količina novca“, rekao je Štefan Pecold, konsultant za korišćenje zemljišta i urbani razvoj pri nemačkom ekološkom udruženju NABU.
Ali je ukazao da nije jednostavan zadatak pronaći odgovarajući dom za ovu životinju, koja spada u najugroženije sisare u Nemačkoj. Hrčci žive gotovo isključivo na plodnim poljoprivrednim zemljištima, gde lako mogu kopati u mekom, oranom tlu i pronaći pouzdan izvor hrane. Moderne poljoprivredne tehnike i pesticidi uništili su staništa evropskog hrčka poslednjih decenija, uništivši 99 odsto populacije.
„Životinje su se prilagodile svom okruženju i ne mogu živeti bilo gde“, rekao je Pecold. Mora se pronaći odgovarajuće polje, na njemu valjda iskopati rupe za hrčke i zasaditi zimsku pšenicu i grašak kako bi im se pružila najbolja moguća šansa za preživljavanje. Kada to bude spremno, životinje će biti katalogizovane i sakupljene, preseljene i potom redovno praćene godinama kako bi se osiguralo da su se prilagodile novom staništu.
Ozbiljni problemi za investitore
U Berlinu se stalno javljaju slični problemi. „Zaštita vrsta je jedna od najvećih prepreka za izgradnju u ovom gradu“, rekao je bivši sudija Klaus-Martin Grot za list Berliner Cajtung: „Investitori danas nikada ne znaju tačno da li će moći da realizuju svoje planove.“
Grotova firma zastupa jednu od dve kompanije koje su želele da investiraju 60 miliona evra u biznis-park u berlinskoj četvrti Marcanu – pre nego što je berlinski administrativni sud doneo presudu protiv planirane izgradnje zbog moguće prisutnosti evropske zelene žabe krastače.
Nemački strogi propisi o očuvanju prirode će značiti „manje kuća, manje škola […] i manje poslova“, rekao je Grot. „Postoje ljudi koji ovo generalno smatraju poželjnim, ali očigledno ignorišu činjenicu da bi to moglo značiti zadiranje u prethodno netaknutu prirodu i pejzaže negde drugde.“
Pravila su slična u čitavoj EU
U junu je Berlinski senat usvojio nacrt zakona koji bi ubrzao planiranje, odobravanje i izgradnju u gradu, posebno kada je reč o stambenim objektima. Deo novog zakonodavstva bi pojednostavio zakone o zaštiti prirode i vrsta, između ostalog, u meri u kojoj to dozvoljavaju zakoni EU i federalni zakoni.
Ali ekolozi nisu sigurni da li bi predložene promene ubrzale stvari – i da li su čak i pravno dozvoljene.
Verena Ridl, ekspertkinja za biodiverzitet, kaže da su, prema nemačkom zakonu o očuvanju prirode, investitori „obavezni da se suzdrže od nanošenja nepotrebne štete prirodi i pejzažu“ i da „nadoknade“ svaku neizbežnu štetu po biodiverzitet. Zakon je usklađen sa Direktivom EU o staništima iz 1992. godine, koja ima za cilj očuvanje divlje flore i faune Evrope. To znači da su pravila za zaštitu ugroženog biodiverziteta slična u celoj EU, rekla je Ridl, dodajući da to očigledno nije jasno nekim akterima u Nemačkoj.
Teren se pažljivo ispituje
Ovo nije prvi put da su hrčci preseljeni zbog građevinskog projekta. Američki proizvođač čipova Intel, koji planira izgradnju fabrike vredne 30 milijardi evra u blizini Magdeburga, Saksonija-Anhalt, već je očistio lokaciju od 400 hektara (988 hektara) od desetina hrčaka, preselivši ih na privremeno mesto koje će im na kraju omogućiti da se ponovo integrišu u divljinu.
Dojče Ban redovno pronalazi nove domove za životinje koje žive na lokaciji buduće železničke linije ili renovirane železničke stanice. Tokom godina, nemačka nacionalna železnička kompanija preselila je retke ptice i guštere u Baden-Virtembergu, žabe-krastače u Severnoj Rajni-Vestfaliji, pa čak i čitave mravlje kolonije sa stanica u Berlinu i Brandenburgu.
U nekim slučajevima, dovođeni su i psi-tragači kako bi pomogli u lociranju teško dostupnih kolonija životinja na lokacijama zaraslim u gust korov.
Izvor: Dojče vele (DW)
U slučajevima gde je politička represija organizovana od strane države, ona predstavlja državni terorizam, politicid, zločin protiv čovečnosti, čak i genocid nad sopstvenim narodom. Karakteristična je za totalitarne države koje su po definiciji diktature. U savremenoj Evropi ima je u pojedinim zemljama bivših SSSR i SFRJ
Na pitanje da li je ovoj zemlji i aktuelnoj mladosti još uvek potreban festival EXIT, jedan od odgovora je: a koje su druge opcije? Realno
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Svega pet do deset odsto ljudi u Srbiji koristi ChatGPT, pokazuju podaci koje dostavlja veštačka inteligencija
Našoj zemlji je ovih dana verovatno dosta plamena koji bukti, ali jedan praznik kao i svake godine tradicionalno se obeležava upravo paljenjem vatre. Deca po selima i gradovima za Petrovdan pale lile – najčešće koru trešnje ili breze na dugačkom prutu – i mašući njima trčkaraju sa drugarima
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
