Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Danas, 24. jula, čovečanstvo je iscrpelo svoj budžet prirodnih resursa za ovu 2025. godinu, saopštili su međunarodna organizacija za održivost Global Footprint Network i Univerzitet Jork u Torontu, prenosi Dojče vele.
Ovaj dan, koji se obeležava svake godine, u 2025. dolazi nedelju ranije u odnosu na prošlu godinu. Glavni razlog je što okeani mogu da apsorbuju manje CO₂ nego što se ranije pretpostavljalo.
Prekomerno trošimo prirodne resurse, mnogo brže nego što se oni mogu obnoviti, a to se ogleda u krčenju šuma, gubitku biodiverziteta i nakupljanju emisija ugljen-dioksida u atmosferi. Taj trend započeo je još početkom 1970-ih.
Matis Vakernagel, suosnivač organizacije Global Footprint Network, izjavio je za DW da prekomerno korišćenje resursa na Zemlji pokreće mnoge „ekološke probleme“. To znači da je njihovo uobičajeno, redovno korišćenje veće nego sposobnost planete da ih obnovi. A to ima kumulativni efekat.
„Čak i ako zadržimo isti nivo trošenja resursa, mi ćemo povećavati ekološki dug“, tvrdi Vakernagel, dodajući da se taj dug može meriti.
Prekomerna potrošnja kao globalni problem
Katar, Luksemburg i Singapur su među prvim zemljama koje su još u februaru premašile svoje godišnje kapacitete. SAD je bila odmah iza njih.
Kada bi svi na svetu trošili resurse kao stanovnici Sjedinjenih Država, oni bi bili iscrpljeni do 13. marta. Kad bi trošili kao Nemačka i Poljska onda 3. maja, kao Kina i Španija 23. maja, a kada bi ih koristili kao Južnoafrička Republika, bili bi potrošeni 2. jula.
Vakernagel navodi da „visok BDP obično vodi većoj potrošnji resursa“, ali da to nije jedini faktor.
Katar, sa pustinjskom klimom, malo padavina i veoma toplim, vlažnim letima, u velikoj meri se oslanja na klimatizaciju, koju pokreće energija iz fosilnih goriva.
„Fosilna goriva su im lako dostupna, pa je njihova upotreba jeftina, ali ima ogroman ekološki otisak“, kaže taj ekspert i dodaje da Katar koristi mnogo resursa i za energetski intenzivan proces desalinizacije morske vode.
S druge strane, Urugvaj neće premašiti svoje kapacitete sve do 17. decembra i uspešno se preusmerio na obnovljive izvore energije, oslanjajući se uglavnom na hidroenergiju, vetar i biomasu.
Živeti u granicama onoga što planeta može obnoviti
Tu su i zemlje koje ostaju unutar granica kapaciteta planete, kao što su Indija, Kenija i Nigerija. Da bi ceo svet ostao unutar održivih granica, ekološki otisak po osobi morao bi biti jednak dostupnom biokapacitetu po osobi, koji trenutno iznosi oko 1,5 globalnih hektara.
Biokapacitet se definiše kao površina kopna i mora koja daje resurse poput hrane i drveta, objedinjuje urbanu infrastrukturu i apsorbuje višak CO₂. To je, dakle, sposobnost ekosistema da proizvodi korisne biološke materije i apsorbuje štetni otpad, poput CO₂. Sve što prelazi taj nivo, znači prekomernu eksploataciju resursa.
Decenije prekomerne potrošnje ostavljaju posledice
Vakernagel kaže da koristimo resurse „daleko više nego što ih Zemlja može regenerisati“, ali da kolektivno verujemo da je to što radimo u redu. „Zavaravamo sami sebe.“
Pol Šrivastava, kopredsednik trusta mozgova „Rimski klub“, kaže da je vreme da promenimo način razumevanja ekonomije. „Moramo preći iz ekstraktivnog i eksploatatorskog načina razmišljanja ka regenerativnom“, kaže on za DW.
„Rudarstvo je ekstrakcija (vađenje, izvlačenje). Nafta je vid ekstrakcije. Kad je jednom izvadimo iz zemlje, ne vraćamo ništa u nju“, dodao je.
Vakernagel naglašava da se ne radi o tome čega se moramo odreći, već kako da se pripremimo za budućnost i shvatimo šta će tada imati vrednost.
Umesto da prilagodimo ekonomiju kako bismo smanjili prekomernu potrošnju resursa, ljudi pokušavaju „istisnuti i poslednju kap iz tube paste“, upozorava Vakernagel.
„U Sjedinjenim Državama, gde živim, mnoge važne teme na proteklim izborima odnosile su se na prekomernu potrošnju – na primer, strah da neće biti dovoljno energije.“ Ipak, vlada nije rešila problem, već je nastavila sa politikom „bušiti više rupa i izvlačiti još više fosilnih goriva“ iz zemlje.
Kako pomeriti Dan ekološkog duga?
Organizacija Global Footprint Network predstavila je niz rešenja u pet ključnih oblasti kako bi se Dan ekološkog duga pomerio unazad.
Energetski sektor je daleko najveći faktor: Uvođenje cene za emisije CO₂, koja bi odražavala njegovu pravu cenu, pomerilo bi ekološki dug za 63 dana.
Pametni gradovi s integrisanim transportnim sistemima, naprednim upravljanjem energijom i senzorima koji regulišu potrošnju energije u zgradama, mogli bi dodati još 29 dana.
Zamena termoelektrana na ugalj i gas obnovljivim izvorima energije kao što su sunce i vetar, te proizvodnja 75 odsto električne energije iz izvora sa niskim stepenom CO₂-emisija, napravila bi uštedu i pomeranje ekološkog duga unazad za još 26 dana.
Prepoloviti bacanje, odnosno rasipanje hrane donelo bi dodatnih 13 dana, dok bi zamena 50 odsto globalne potrošnje mesa biljnim alternativama dovela do uštede od još sedam dana – samo na osnovu emisija CO₂ i korišćenja obradivih površina. Samo jedan dan odustajanja od mesa nedeljno značio bi još dva dana uštede.
„Jak interes da se zadrži postojeći sistem“
„Postoje jaki interesi da se zadrži postojeći sistem“, posebno kada je reč o fosilnim gorivima“, ukazuje Šrivastava.
On smatra da s obzirom na to da individualne promene – na nivou pojedinca, poput manje konzumacije mesa, vožnje biciklom umesto automobila i letovanja na bližoj destinaciji – imaju manji uticaj, birači imaju moć da traže sistemske promene.
„Možemo uticati na one koji imaju moć“, ističe Šrivastava, pozivajući na miroljubive proteste i podršku lokalnim političarima koji imaju ekološku viziju.
„Prekomerna potrošnja resursa je drugi najveći rizik s kojim se čovečanstvo suočava u ovom veku“, zaključuje Vakernagel. „A najveći rizik je – da ne reagujemo.“
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
U totalitarnim zemljama potpuno se brisala razlika između onog što je istinito i onog što je politički ispravno, tako da su ljudi koji su iz straha ponavljali “politički ispravne reči” donekle i sami verovali u njih – piše u tekstu Lešeka Kolakovskog u najnovijem broju časopisa “Gradac”, čiji naslov “O laži” ukazuje na njegovu temu
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
