Majka migrant, 1936.
U vreme aktuelne planetarne zdravstvene katastrofe koja podstiče ekonomski kolaps, Ema de Jong je nacrtala fascinantan grafički roman Dani peska o ekološkoj katastrofi na primeru jednog ranijeg takvog kolapsa
Ako u Gugl pretraživač ukucamo “great depression” kako bismo se informisali o Velikoj depresiji u Americi iz tridesetih prošlog veka i kliknemo na slike, dobićemo pregršt građe o gladnim ljudima u kolonama ispred javnih kuhinja, proteste i transparente, očajne i slomljene porodice.
foto: dorothea langeMeđu prvima će uvek biti i fotografija majke sa decom koju je snimila Doroteja Lang 1936. godine, a žena na slici je Florens Oven Tompson, koja je u to vreme imala samo 32 godine. Deluje mnogo starije. Zanimljivo je da ova fotografija nema mnogo direktne veze sa Velikom depresijom. Doroteja Lang je fotografisala Tompsonovu dok je sa porodicom napuštala Oklahomu pogođenu najgorom ekološkom katastrofom u istoriji ove zemlje. Ona jeste bežala od gladi i nemaštine, ali za to nije bio direktno odgovoran novac već prašina.
Tokom Velike depresije u Americi, širom Kanzasa, Oklahome i okolnih ruralnih država, serija suša, preterana eksploatacija pašnjaka i oranica i višednevne peščane oluje stvorile su na tim područjima efekat “prašnjave činije”. Naime, preterana eksploatacija zemljišta i nekoliko godina suša pretvorile su nekada plodna područja u pustinju u kojoj su i najmanje oluje dizale u vazduh tone prašine i peska. Jednostavno, nije više bilo trave koja je sprečavala površinski sloj zemlje da se ne pretvori u more prašine. Oluje peska i prašine trajale bi danima, bile su toliko guste da zaklanjaju sunce, a svedoci su ih zvali “ponoć bez zvezda”. Žitelji su prašinu udisali, davili se u njoj i umirali, pri čemu su deca bila najviše pogođena, a loši prinosi i suša su izgladneli i osiromašili stanovnike, što je dodatno pojačalo posledice ekonomske krize. Država je slala fotografe da ovekoveče ovu katastrofu i pokušaju da preokrenu kolektivnu svest o očuvanju prirodne sredine i žitelja tih država.
Dani peska Eme de Jong u izdanju Čarobne knjige je priča o jednom takvom fotografu, kome je iskustvo u “prašnjavoj činiji” izmenilo život iz korena. Neiskustvo glavnog aktera iskoristila je da čitaocu objasni razmere ekološke katastrofe u Oklahomi. O minucioznom i adekvatno dokumentovanom aspektu ovog grafičkog romana, kao i o proučavanju arhivske građe u vezi sa ovim periodom, svedoče i fotografije vešto razmeštene između poglavlja i na kraju knjige.
Ema de Jong nije htela samo da prepriča istorijske podatke. Njen glavni lik, mladi fotograf Džon Klark, služi čitaocu kao oči i uši putem kojih spoznaje činjenice, ali i kao emotivni katalizator preko koga se otkrivaju sudbine, život i ponos ljudi na tom području. Najveća zamka ovakve tematike bila bi patetika, koju Eme de Jong uspešno izbegava i poentira u pravom trenutku tako što svog junaka, a time i čitaoca, gurne izvan zone komfora pukog posmatrača. Gorčina ostaje dugo nakon kraja romana, što je reakcija koju je Ema de Jong brižljivo gradila tokom skoro 300 stranica priče.
No, Ema de Jong nije propustila priliku da se pozabavi onim što je nazvala “potpomognutom istinom”, aktuelnom u ovo vreme tabloidizacije i lažnih vesti. Naime, Džonu Klarku je sugerisano da svoje fotografije podvrgne nameštenim scenarijima – da traži od porodice da se deca slikaju sama da bi ih predstavio kao siročiće i slično. Klarka zbog toga razdire moralni sukob, koji je dodatno naglašen reakcijama žitelja na njegove zahteve. Možda su gladni i žive u nemaštini, ali ponos je jedino što imaju.
Zapravo, radi se o referenci Eme de Jong na slučaj Artura Gotštajna, jednog od fotografa koje je državna agencija slala u područja pogođena ekološkom katastrofom. Primećeno je da na mnogim fotografijama koristi istu volujsku lobanju, koju premešta poput rekvizita. Iako je on uporno odbijao da je time hteo da postigne jači dramski naboj, to je dovelo u pitanje njegov kredibilitet, i njegova karijera se nikada nije oporavila. Iako ova tema suptilnije provejava Danima peska nego faktografija o ekološkoj katastrofi, jasno je da se radi o još jednoj dimenziji njenog ionako slojevitog grafičkog romana.
Nema sumnje da će Dani peska biti jedno od najvažnijih ostvarenja u bibliografiji Eme de Jong, pred kojom je blistava karijera strip autorke. Dotakavši se ove pomalo skrajnute teme, u do tančina razrađenoj razmeri faktografije i emotivnog, dokazala je da ima sposobnost da izbegne sve narativne zamke kojima je mogla da sklizne u banalnost. U vreme jedne planetarne zdravstvene katastrofe koja podstiče ekonomski kolaps, Ema de Jong je nacrtala i objavila fascinantan grafički roman o ekološkoj katastrofi na primeru jednog ranijeg takvog kolapsa i svima nam održala lekciju nagovestivši je draguljem s početka ove grafičke novele: “Sva ta prašina… Šta joj je uzrok? Sami su je izazvali.”
Ambasador Srbije Dragan Šutanovac tema je pošalica na internetu pošto je javno rešavao jedan matematički zadatak. Nepravedno je to, jer rešenje je bilo tačno i pokazalo da Srbija ima superiorno osnovno obrazovanje
Stiže dvobroj „Vremena“ na više strana za iste pare. Ako se pretplatite, čitate za manje od 140 dinara po broju! Do sredine januara 25 odsto popusta na polugodišnje i godišnje pretplate
Neka istraživanja kažu da su konzervativci srećniji ljudi. Druga kažu da samo bolje glume sreću, a treća postavljaju pitanje da li je sreća jednako kvalitet života
Čuveni košarkaški trener Svetislav Pešić ponovo je na klupi minhenskog Bajerna. Kao nekadašnji šampionski trener, Pešić budi nadu da je za Bajern u Evroligi moguć čudesni preokret
Srpski košarkaš i jedan od najboljih košarkaša sveta sinoć je u pobedi svog tipa uspeo da obori rekord legendarnog Karima Abdula Džabara po broju asistencija u karijeri za igrače na poziciji centra
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
