Zdravlje
Jo-jo efekat: Kad se telo seća gojaznosti
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Ukoliko se potvrde očekivanja da ljubljanski trgovinski gigant preuzme sponzosrstvo nad takmičenjem, dosadašnji radni naziv Jadranska liga nestaje, ali ostaje ABA (Adriatic Basketball Asociation), organizacija koja će brinuti o novoj regionalnoj ligi
Jadranske lige neće biti, ali košarkaškog udruživanja na (delimičnom) prostoru bivše SFRJ definitivno hoće. Posle sastanka 11. juna u Zagrebu sve je jasno: Liga kreće krajem septembra sa 12 timova, žreb će se obaviti 25. juna u Zagrebu gde će biti sportsko sedište takmičenja dok će ekonomsko biti u Ljubljani gde je registrovana firma Sidro, d.d., koju su osnovali Olimpija, Cibona, Bosna i Budućnost, četiri kluba osnivača novog takmičenja. Direktor firme je Radovan Lorbek, direktor Olimpije, a sportrski direktor takmičenja je Josip Bilić, komesar hrvatske lige i bivši dugogodišnji sportski direktor Jugoplastike iz njenih najslavnijih dana. Igraće se dvokružno, dakle 22 utakmice, a četiri prvoplasirana tima pojaviće se na Final Fouru.
Ako se potvrde očekivanja, zvanični naziv takmičenja biće Merkator liga, jer je poznati slovenački trgovinski gigant, koji ponovo uspešno posluje na teritoriji bivše Jugoslavije, zasad najzainteresovaniji za partnerstvo u ovom poslu kojim počinje jedna normalna reintegracija na prostoru bivše SFRJ, zasnovana na ekonomskim i sportskim interesima, bez grama „jugonostalgičnosti“. Svim učesnicima biće pokriveni troškovi putovanja, smeštaja i sudijskih taksi a ako liga donese i neki prihod, takođe će se podeliti. Utakmice će, kao u Evroligi, suditi trojica sudija a sudijski šefovi Evrolige Kostas Rigas i Alan Ričardson već su prošlog vikenda u Sloveniji održali „clinic“ za slovenačke sudije sa posebnim akcentom na tehnici suđenja utroje. Liga, dakle, kreće. Neke sumnje nastaju kada se pogleda lista učesnika jer sastav ne garantuje najbolje što košarka sa prostora bivše SFRJ u ovom času može da ponudi, a otvoreni problem je učešće prvaka Jugoslavije Budućnosti koja još nema saglasnost KSJ-a ni za učešće a još manje za uključenje direktno u plej-of jugo-lige, što Podgoričani traže. Budućnost je u ceo projekat ušla procenjujući da će do početka novog takmičenja doći do osamostaljenja Crne Gore i da joj neće biti potrebna nikakva „saglasnost iz Beograda“. Pošto od osamostaljenja zasad nema ništa, Budućnost je zatražila uključenje u plej-of, a Predsedništvo KSJ-a će na sednici ove subote odlučiti da li je to moguće ili nije. Danilo Mitrović, direktor Budućnosti, o svemu tome za „Vreme“ kaže: „Mi smo se obavezali da igramo Jadransku ligu, ili kako se već bude zvala i mi ćemo to ispoštovati. Od KSJ-a smo zatražili uključenje u plej-of sa pozicije koja nam se odredi i računamo na razumevanje, tim pre što imamo saglasnost šest klubova: Partizana, Sloge, Spartaka, Zdravlja, Primorke i Lovćena. Ostali su protiv, kao i Stručni savet KSJ-a. Ako nam ne dozvole to što tražimo, nema nam druge nego da igramo paralelno oba takmičenja s tim što ćemo zatražiti pravo da registrujemo više igrača kako bismo praktično igrali sa dva tima, kombinujući sastav u zavisnosti od rivala u našoj ligi. U tom slučaju subotom bismo igrali Jadransku ligu a nedeljom našu, ili obrnuto. Ja, sam, međutim, optimista i verujem da će nam KSJ izaći u susret jer će se isti problem pojaviti dogodine za kada se predviđa uključenje i dva srpska kluba.
O uključenju srpskih klubova još će biti reči. Sada je aktuelno pitanje da li će Budućnost u subotu dobiti dozvolu ili neće. Stručni savet KSJ-a je energično protiv jer misli (u ovom konkretnom slučaju s pravom) da takva regionalna liga nema puno opravdanje ako u nju nisu uključeni svi najbolji klubovi i da onda takvo takmičenje ne zadovoljava potrebe jugoslovenske košarke. Međutim, Stručni savet je pre godinu dana bio energično protiv uvođenja stranaca pa su oni ipak stigli. Drugim rečima, pošto klubovi u poslednje vreme imaju mnogo veći uticaj na odluke Predsedništva KSJ-a nego ranije, nije isključeno da se stav Stručnog saveta jednostavno zaobiđe i da se Podgoričanima dozvoli uključenje u plej-of.
Iskustvo Lorbeka i Bibića garantuje visoko profesionalno vođenje Lige. Već se zna da će centralna utakmica kola biti igrana subotom u 18,00 i da će biti ponuđena televizijama iz sve četiri zemlje odakle su klubovi, a postoji mogućnost i takozvanih unilateralnih prenosa, samo za zainteresovane televizije. Nova liga već je dobila podršku Eduarda Portele, predsednika ULEB-a, i Đordija Bertomea, izvršnog direktora Evrolige, a ni FIBA nema ništa protiv dalje regionalizacije Evrope. Od 12 timova koji kao pioniri startuju naredne jeseni dogodine garantovano mesto ima samo šest: četiri osnivača (Olimpija, Cibona, Bosna, Budućnost), plus Split (kao bivši prvak Evrope) i Zadar (kao bivši prvak svoje zemlje, što je drugi kriterijum). Ostalih šest mesta biće popunjeno iz Slovenije (2 tima), iz Hrvstake (1) i BiH (1). Za dva preostala biće upućene dve pozivnice. Niko ne govori direktno, ali svi znaju da su namenjene Partizanu i Zvezdi. Partizan će steći pravo i po osnovu evropske titule a Zvezda kao bivši nacionalni prvak.
Buduća Ex-Yu liga startuje, dakle, pomalo šepajući ali ima šanse da ta nestabilna „noga“ ozdravi i da od sezone 2002/03. dobijemo zaista kvalitetno takmičenje. Ni ovo prvo izdanje neće biti loše jer učestvuje šest timova koji su prošle sezone igrali Evroligu i Suproligu i još nekoliko iz Kupa Saporta i Kupa Korać, ali evidentno je da prostor ex-Yu nudi jači košarkaški potencijal. Kad prođu „dečije bolesti“, on će izbiti u prvi plan, mada će jugoslovenska (srpska) košarka stalno biti u nekom zaostatku dok kvalitet ne izniveliše kvantitet.
Vladimir Stanković
Okvir I
Zadar na promociji 26.9. u Podgorici. Kako saznaje „Vreme“, promotivna utakmica nove regionalne lige igraće se 26. septembra u dvorani „Morača“ u Podgorici a protivnik Budućnosti treba da bude Zadar.
Okvir II
A fudbaleri? Košarkaši će, kao avangarda, izgurati svoje takmičenje. Biće kritika, nedoumica, sumnji, ali verujemo da će pozitivni efekti biti brojniji i da će vremenom Liga u potpunosti opravdati svrhu. Ako iskustva budu pozitivna, ne bi bilo loše da i u ostalim sportovima porazmisle o sličnoj ideji, pre svih u fudbalu pošto se sadašnja nacionalna ligaška takmičenja odvijaju pored jezivo praznim tribinama i uz dominaciju jednog ili dva kluba.
Ukoliko se potvrde očekivanja da ljubljanski trgovinski gigant preuzme sponzosrstvo nad takmičenjem, dosadašnji radni naziv Jadranska liga nestaje, ali ostaje ABA (Adriatic Basketball Asociation), organizacija koja će brinuti o novoj regionalnoj ligi
Jadranske lige neće biti, ali košarkaškog udruživanja na (delimičnom) prostoru bivše SFRJ definitivno hoće. Posle sastanka 11. juna u Zagrebu sve je jasno: Liga kreće krajem septembra sa 12 timova, žreb će se obaviti 25. juna u Zagrebu gde će biti sportsko sedište takmičenja dok će ekonomsko biti u Ljubljani gde je registrovana firma Sidro, d.d., koju su osnovali Olimpija, Cibona, Bosna i Budućnost, četiri kluba osnivača novog takmičenja. Direktor firme je Radovan Lorbek, direktor Olimpije, a sportrski direktor takmičenja je Josip Bilić, komesar hrvatske lige i bivši dugogodišnji sportski direktor Jugoplastike iz njenih najslavnijih dana. Igraće se dvokružno, dakle 22 utakmice, a četiri prvoplasirana tima pojaviće se na Final Fouru.
Ako se potvrde očekivanja, zvanični naziv takmičenja biće Merkator liga, jer je poznati slovenački trgovinski gigant, koji ponovo uspešno posluje na teritoriji bivše Jugoslavije, zasad najzainteresovaniji za partnerstvo u ovom poslu kojim počinje jedna normalna reintegracija na prostoru bivše SFRJ, zasnovana na ekonomskim i sportskim interesima, bez grama „jugonostalgičnosti“. Svim učesnicima biće pokriveni troškovi putovanja, smeštaja i sudijskih taksi a ako liga donese i neki prihod, takođe će se podeliti. Utakmice će, kao u Evroligi, suditi trojica sudija a sudijski šefovi Evrolige Kostas Rigas i Alan Ričardson već su prošlog vikenda u Sloveniji održali „clinic“ za slovenačke sudije sa posebnim akcentom na tehnici suđenja utroje. Liga, dakle, kreće. Neke sumnje nastaju kada se pogleda lista učesnika jer sastav ne garantuje najbolje što košarka sa prostora bivše SFRJ u ovom času može da ponudi, a otvoreni problem je učešće prvaka Jugoslavije Budućnosti koja još nema saglasnost KSJ-a ni za učešće a još manje za uključenje direktno u plej-of jugo-lige, što Podgoričani traže. Budućnost je u ceo projekat ušla procenjujući da će do početka novog takmičenja doći do osamostaljenja Crne Gore i da joj neće biti potrebna nikakva „saglasnost iz Beograda“. Pošto od osamostaljenja zasad nema ništa, Budućnost je zatražila uključenje u plej-of, a Predsedništvo KSJ-a će na sednici ove subote odlučiti da li je to moguće ili nije. Danilo Mitrović, direktor Budućnosti, o svemu tome za „Vreme“ kaže: „Mi smo se obavezali da igramo Jadransku ligu, ili kako se već bude zvala i mi ćemo to ispoštovati. Od KSJ-a smo zatražili uključenje u plej-of sa pozicije koja nam se odredi i računamo na razumevanje, tim pre što imamo saglasnost šest klubova: Partizana, Sloge, Spartaka, Zdravlja, Primorke i Lovćena. Ostali su protiv, kao i Stručni savet KSJ-a. Ako nam ne dozvole to što tražimo, nema nam druge nego da igramo paralelno oba takmičenja s tim što ćemo zatražiti pravo da registrujemo više igrača kako bismo praktično igrali sa dva tima, kombinujući sastav u zavisnosti od rivala u našoj ligi. U tom slučaju subotom bismo igrali Jadransku ligu a nedeljom našu, ili obrnuto. Ja, sam, međutim, optimista i verujem da će nam KSJ izaći u susret jer će se isti problem pojaviti dogodine za kada se predviđa uključenje i dva srpska kluba.
O uključenju srpskih klubova još će biti reči. Sada je aktuelno pitanje da li će Budućnost u subotu dobiti dozvolu ili neće. Stručni savet KSJ-a je energično protiv jer misli (u ovom konkretnom slučaju s pravom) da takva regionalna liga nema puno opravdanje ako u nju nisu uključeni svi najbolji klubovi i da onda takvo takmičenje ne zadovoljava potrebe jugoslovenske košarke. Međutim, Stručni savet je pre godinu dana bio energično protiv uvođenja stranaca pa su oni ipak stigli. Drugim rečima, pošto klubovi u poslednje vreme imaju mnogo veći uticaj na odluke Predsedništva KSJ-a nego ranije, nije isključeno da se stav Stručnog saveta jednostavno zaobiđe i da se Podgoričanima dozvoli uključenje u plej-of.
Iskustvo Lorbeka i Bibića garantuje visoko profesionalno vođenje Lige. Već se zna da će centralna utakmica kola biti igrana subotom u 18,00 i da će biti ponuđena televizijama iz sve četiri zemlje odakle su klubovi, a postoji mogućnost i takozvanih unilateralnih prenosa, samo za zainteresovane televizije. Nova liga već je dobila podršku Eduarda Portele, predsednika ULEB-a, i Đordija Bertomea, izvršnog direktora Evrolige, a ni FIBA nema ništa protiv dalje regionalizacije Evrope. Od 12 timova koji kao pioniri startuju naredne jeseni dogodine garantovano mesto ima samo šest: četiri osnivača (Olimpija, Cibona, Bosna, Budućnost), plus Split (kao bivši prvak Evrope) i Zadar (kao bivši prvak svoje zemlje, što je drugi kriterijum). Ostalih šest mesta biće popunjeno iz Slovenije (2 tima), iz Hrvstake (1) i BiH (1). Za dva preostala biće upućene dve pozivnice. Niko ne govori direktno, ali svi znaju da su namenjene Partizanu i Zvezdi. Partizan će steći pravo i po osnovu evropske titule a Zvezda kao bivši nacionalni prvak.
Buduća Ex-Yu liga startuje, dakle, pomalo šepajući ali ima šanse da ta nestabilna „noga“ ozdravi i da od sezone 2002/03. dobijemo zaista kvalitetno takmičenje. Ni ovo prvo izdanje neće biti loše jer učestvuje šest timova koji su prošle sezone igrali Evroligu i Suproligu i još nekoliko iz Kupa Saporta i Kupa Korać, ali evidentno je da prostor ex-Yu nudi jači košarkaški potencijal. Kad prođu „dečije bolesti“, on će izbiti u prvi plan, mada će jugoslovenska (srpska) košarka stalno biti u nekom zaostatku dok kvalitet ne izniveliše kvantitet.
Vladimir Stanković
Okvir I
Zadar na promociji 26.9. u Podgorici. Kako saznaje „Vreme“, promotivna utakmica nove regionalne lige igraće se 26. septembra u dvorani „Morača“ u Podgorici a protivnik Budućnosti treba da bude Zadar.
Okvir II
A fudbaleri? Košarkaši će, kao avangarda, izgurati svoje takmičenje. Biće kritika, nedoumica, sumnji, ali verujemo da će pozitivni efekti biti brojniji i da će vremenom Liga u potpunosti opravdati svrhu. Ako iskustva budu pozitivna, ne bi bilo loše da i u ostalim sportovima porazmisle o sličnoj ideji, pre svih u fudbalu pošto se sadašnja nacionalna ligaška takmičenja odvijaju pored jezivo praznim tribinama i uz dominaciju jednog ili dva kluba.
Ukoliko se potvrde očekivanja da ljubljanski trgovinski gigant preuzme sponzosrstvo nad takmičenjem, dosadašnji radni naziv Jadranska liga nestaje, ali ostaje ABA (Adriatic Basketball Asociation), organizacija koja će brinuti o novoj regionalnoj ligi
Jadranske lige neće biti, ali košarkaškog udruživanja na (delimičnom) prostoru bivše SFRJ definitivno hoće. Posle sastanka 11. juna u Zagrebu sve je jasno: Liga kreće krajem septembra sa 12 timova, žreb će se obaviti 25. juna u Zagrebu gde će biti sportsko sedište takmičenja dok će ekonomsko biti u Ljubljani gde je registrovana firma Sidro, d.d., koju su osnovali Olimpija, Cibona, Bosna i Budućnost, četiri kluba osnivača novog takmičenja. Direktor firme je Radovan Lorbek, direktor Olimpije, a sportrski direktor takmičenja je Josip Bilić, komesar hrvatske lige i bivši dugogodišnji sportski direktor Jugoplastike iz njenih najslavnijih dana. Igraće se dvokružno, dakle 22 utakmice, a četiri prvoplasirana tima pojaviće se na Final Fouru.
Ako se potvrde očekivanja, zvanični naziv takmičenja biće Merkator liga, jer je poznati slovenački trgovinski gigant, koji ponovo uspešno posluje na teritoriji bivše Jugoslavije, zasad najzainteresovaniji za partnerstvo u ovom poslu kojim počinje jedna normalna reintegracija na prostoru bivše SFRJ, zasnovana na ekonomskim i sportskim interesima, bez grama „jugonostalgičnosti“. Svim učesnicima biće pokriveni troškovi putovanja, smeštaja i sudijskih taksi a ako liga donese i neki prihod, takođe će se podeliti. Utakmice će, kao u Evroligi, suditi trojica sudija a sudijski šefovi Evrolige Kostas Rigas i Alan Ričardson već su prošlog vikenda u Sloveniji održali „clinic“ za slovenačke sudije sa posebnim akcentom na tehnici suđenja utroje. Liga, dakle, kreće. Neke sumnje nastaju kada se pogleda lista učesnika jer sastav ne garantuje najbolje što košarka sa prostora bivše SFRJ u ovom času može da ponudi, a otvoreni problem je učešće prvaka Jugoslavije Budućnosti koja još nema saglasnost KSJ-a ni za učešće a još manje za uključenje direktno u plej-of jugo-lige, što Podgoričani traže. Budućnost je u ceo projekat ušla procenjujući da će do početka novog takmičenja doći do osamostaljenja Crne Gore i da joj neće biti potrebna nikakva „saglasnost iz Beograda“. Pošto od osamostaljenja zasad nema ništa, Budućnost je zatražila uključenje u plej-of, a Predsedništvo KSJ-a će na sednici ove subote odlučiti da li je to moguće ili nije. Danilo Mitrović, direktor Budućnosti, o svemu tome za „Vreme“ kaže: „Mi smo se obavezali da igramo Jadransku ligu, ili kako se već bude zvala i mi ćemo to ispoštovati. Od KSJ-a smo zatražili uključenje u plej-of sa pozicije koja nam se odredi i računamo na razumevanje, tim pre što imamo saglasnost šest klubova: Partizana, Sloge, Spartaka, Zdravlja, Primorke i Lovćena. Ostali su protiv, kao i Stručni savet KSJ-a. Ako nam ne dozvole to što tražimo, nema nam druge nego da igramo paralelno oba takmičenja s tim što ćemo zatražiti pravo da registrujemo više igrača kako bismo praktično igrali sa dva tima, kombinujući sastav u zavisnosti od rivala u našoj ligi. U tom slučaju subotom bismo igrali Jadransku ligu a nedeljom našu, ili obrnuto. Ja, sam, međutim, optimista i verujem da će nam KSJ izaći u susret jer će se isti problem pojaviti dogodine za kada se predviđa uključenje i dva srpska kluba.
O uključenju srpskih klubova još će biti reči. Sada je aktuelno pitanje da li će Budućnost u subotu dobiti dozvolu ili neće. Stručni savet KSJ-a je energično protiv jer misli (u ovom konkretnom slučaju s pravom) da takva regionalna liga nema puno opravdanje ako u nju nisu uključeni svi najbolji klubovi i da onda takvo takmičenje ne zadovoljava potrebe jugoslovenske košarke. Međutim, Stručni savet je pre godinu dana bio energično protiv uvođenja stranaca pa su oni ipak stigli. Drugim rečima, pošto klubovi u poslednje vreme imaju mnogo veći uticaj na odluke Predsedništva KSJ-a nego ranije, nije isključeno da se stav Stručnog saveta jednostavno zaobiđe i da se Podgoričanima dozvoli uključenje u plej-of.
Iskustvo Lorbeka i Bibića garantuje visoko profesionalno vođenje Lige. Već se zna da će centralna utakmica kola biti igrana subotom u 18,00 i da će biti ponuđena televizijama iz sve četiri zemlje odakle su klubovi, a postoji mogućnost i takozvanih unilateralnih prenosa, samo za zainteresovane televizije. Nova liga već je dobila podršku Eduarda Portele, predsednika ULEB-a, i Đordija Bertomea, izvršnog direktora Evrolige, a ni FIBA nema ništa protiv dalje regionalizacije Evrope. Od 12 timova koji kao pioniri startuju naredne jeseni dogodine garantovano mesto ima samo šest: četiri osnivača (Olimpija, Cibona, Bosna, Budućnost), plus Split (kao bivši prvak Evrope) i Zadar (kao bivši prvak svoje zemlje, što je drugi kriterijum). Ostalih šest mesta biće popunjeno iz Slovenije (2 tima), iz Hrvstake (1) i BiH (1). Za dva preostala biće upućene dve pozivnice. Niko ne govori direktno, ali svi znaju da su namenjene Partizanu i Zvezdi. Partizan će steći pravo i po osnovu evropske titule a Zvezda kao bivši nacionalni prvak.
Buduća Ex-Yu liga startuje, dakle, pomalo šepajući ali ima šanse da ta nestabilna „noga“ ozdravi i da od sezone 2002/03. dobijemo zaista kvalitetno takmičenje. Ni ovo prvo izdanje neće biti loše jer učestvuje šest timova koji su prošle sezone igrali Evroligu i Suproligu i još nekoliko iz Kupa Saporta i Kupa Korać, ali evidentno je da prostor ex-Yu nudi jači košarkaški potencijal. Kad prođu „dečije bolesti“, on će izbiti u prvi plan, mada će jugoslovenska (srpska) košarka stalno biti u nekom zaostatku dok kvalitet ne izniveliše kvantitet.
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Flamingo-test, jednostavna vežba stajanja na jednoj nozi, može biti ključna za procenu telesnih promena povezanih sa starenjem. Koliko dugo možete da izdržite?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve