Ko ne sluša pesmu…

Ovih dana dinar je postao konvertibilan, već neko vreme smo ponovo u Ujedinjenim nacijama (nisam siguran pod kojim imenom), govori se o prijemu u Savet Evrope, ali, avaj, prema optimističkim prognozama u izbor za Pesmu Evrovizije vratićemo se tek dogodine. Tamo nas nije bilo od 1992. kada je Extra Nena s pesmom Ljubim te pesmama zauzela sredinu skale i 13. mesto. Sećate li se njene egzotične haljine koja je na čudan način isticala donji deo leđa?

Dakle, ove godine pratimo situaciju i počinjemo s pripremama. Takmičenje će se održati u Talinu, prestonici Estonije, koji se tek ovim događajem upisuje u evrovizijsku kartu Evrope.

KAKO JE POČELO: Izbor za Pesmu Evrovizije izrastao je 1956. iz festivala u Sanremu. Tada je sedam zemalja učestvovalo sa po dve pesme na finalu u Luganu u Švajcarskoj. Tako je nastao svojevrsni „savet bezbednosti“ Evrovizije, a čine ga Holandija, Švajcarska, Belgija, Nemačka, Francuska, Luksemburg i Italija. Britanci su shvatili ozbiljnost situacije i već sledeće godine pridružili se osnivačima na takmičenju održanom u Frankfurtu. Od tada sledi neprekidan niz pesama, uspeha i razočaranja, pod budnim okom EBU-a (Eurovision Broadcast Union), sa špicom koja nam se urezala u sećanje za sva vremena. Od 1980. zaštitni znak izbora je, takođe, verovatno najbolji TV komentator izbora Teri Vogan sa BBC-ja.

KO TO GLEDA: Verovali li ne, milioni ljudi širom kontinenta prate ovaj spektakl. Prema istraživanjima, gledanost varira od 400 do 600 miliona. Najveću nacionalnu gledanost zabeležio je SSSR i iznosila je neverovatnih 75 miliona. Ovi brojevi predstavljaju osnovu za shvatanje smisla takmičenja. Potencijalni gledaoci su svi, a ne samo sredovečne domaćice kako se dugo verovalo. Potencijal za komercijalnu eksploataciju je takođe neverovatan, a po pravilu su na dobitku svi, od lokalnog organizatora do EBU-a. Pesma Evrovizije je u svojoj suštini TV spektakl, a ne prenos festivala (kao Sanremo, na primer). Publika na mestu izbora potpuno je nebitna i ima funkciju dekora. Poslednjih godina EBU je zabeležio veliki porast broja članica (43) zahvaljujući stvaranju novih država. Raspad SSSR i SFRJ dao je u tom smislu lavovski doprinos. Dakle, sada su uvedene kvalifikacije jer u finalu nastupaju samo 24 takmičara, od kojih je jedan obavezno predstavnik zemlje domaćina.

Uprkos sve učestalijim kritikama ovog takmičenja u kojima mu se zamera neinventivnost muzike, tekstova i izvođača, Pesma Evrovizije sadrži dvojnost kao formulu uspeha. Mnogo pre Mastrihta tu je promovisan duh ujedinjene Evrope (uz nezaobilazne „Igre bez granica“). Mi smo tek kasnije naučili zakonomernost da prvo nastaje ideja, zatim TV spektakl i na kraju nove granice. Svaki gledalac u Evropi (i Izraelu, što je istorijska, ali ne slučajna anomalija) tokom večeri oseća jedinstvo pod simboličnim znakom EUROVISION. S druge strane, takmičenje i nadmetanje zadovoljava potrebu za poređenjem sa susedima u Evropi. Naročito pri glasanju, u benignoj formi ispoljavaju se svi istorijski animoziteti, simpatije, savezi i sukobi. Ne jednom smo se uverili u bliskost Kipra ili Turske koji su nam velikodušno davali deset ili 12 poena. Tu dolazimo do sledeće zanimljive teme u vezi s Eurosongom.

FESTIVALSKA KUHINJA: Pobednik je samo jedan. Odnosno, u istoriji evrovizijskih presedana postoji slučaj iz 1969. kada su prvo mesto i isti broj poena podelili Španija, Holandija, Velika Britanija i Francuska. Rezultatom niko nije bio zadovoljan, pa je sistem bodovanja promenjen, a stručni žiri koji je glasao tokom takmičenja zamenjen je famoznim glasanjem žirija iz zemalja učesnica. Tu počinje muvanje koje je teško rasplesti. Već pred finale, novinari imaju svoje favorite, kladionice takođe, ali neizvesnost traje do kraja.

Evroviziji je nekada prethodila jednako napeta Jugovizija, gde su koplja ukrštali predstavnici ovdašnjih tv-studija. Pre nekoliko dana na televiziji Pink gostovala je grupa ovdašnjih muzičkih menadžera sa neponovljivim Veliborom Džarovskim na čelu. Tada smo saznali deo procedure za nameštanje izbora. Muvalo se naveliko, u igri je izgleda bio ozbiljan novac, a pred raspad zemlje i nacionalni interesi. Glavna borba vodila se (po logici raspada) između Beograda i Zagreba. Kao i u Predsedništvu, Beograd je računao na sigurne poene iz Podgorice, Prištine i Novog Sada, dok su Hrvati petljali sa Slovencima. Sarajevo se klackalo na vagi i davalo isti broj poena jednima i drugima. Zanimljivo je da su konkurenti trgovali međusobno – za pristojnih devet bodova. No, pre te završne faze, nije bilo naročito bitno za koji studio izvođač nastupa, pa je recimo Danijel 1983. s hitom Džuli nastupao za Podgoricu i na evropskom takmičenju zauzeo solidno četvrto mesto. Te godine konkurent mu je bila megapopularna Lepa Brena s hitom Sitnije Cile sitnije u kompletu s Lepim Borom, Gočom i Saletom Popovićem.

Mi smo na takmičenju prisutni od 1961, kada je Ljiljana Petrović s pesmom Neke davne zvezde zauzela osmo mesto. Napravili smo pauzu od 1977. do 1980, a najbolji rezultat i prvo mesto osvojila je 1989. zadarska grupa Riva s Rock me, baby. Najgori rezultat i nula poena, postigao je 1964. nesretni Sabahudin Kurt s pesmom simboličnog naslova Život je sklopio krug. Baksuz je na kraju bio trinaesti.

RECEPT ZA POBEDU: Pravilo je, naravno, da pravila nema. Ipak, tokom godina pokazalo se da postoje određene predispozicije koje pobednik obično ima. Velesila ovog takmičenja je Irska, ili tačnije famozni Džoni Logan, koji je praktično pobedio u tri navrata. 1980. sa What’s Another Year, 1987. komponovao i pevao Hold Me Now, a 1992. komponovao pesmu Why Me? kojom je pobedila Linda Martin. Verovali ili ne, Džoni Logan se u stvari zove Šin Šerard i nije Irac već Australijanac. Dakle, široka melodija, obično srceparajuća, s obaveznim podignutim rukama i stisnutim pesnicama u refrenu. Foru je uz politički korektan tekst primenio Toto Kotunjo i 1990. pobedio pesmom Insieme 1992. Statistika pokazuje da na Evroviziji najbolje prolaze ženski solo nastupi – one su pobeđivale 27 puta. Muški duet pojavio se na pobedničkom tronu samo jednom, 1994. predstavljajući Irsku (samo je velikima dozvoljen nestašluk). Najveći eksperiment koji je upalio jeste pobeda izraelskog travestita Dana Internacional s pesmom Diva 1998. godine.

Ove godine slovenački trio travestita Sestre pokušaće da prođe na istu foru, samo s primesama glamura ovdašnjih turbo folk zvezda.

Tekstovi pesama nikada nisu bili naročito važni, pa su veoma česti naslovi poput Voi Voi ( Norveška ‘60), La La La ( Španija ‘68), Halo Halo ( Yu ‘82, Danska ‘90), Pump Pump ( Finska ‘76), Sing Sang Song (Nemačka ‘76), Bum Bada Bum (Monako ‘67), Ringe Dinge (Holandija ‘67) i tako u nedogled. Nisu dobro prolazile ni protestne pesme, antinuklearne, ekološke ili uopšte pesme s bilo kakvom ozbiljnom porukom. Po pravilu, prevelika upotreba etno zvuka, nastupi bez cipela, ekstravagantna frizura ili detalji koji asociraju na radikalnu pozadinu i bilo kakvu angažovanost nose bedan skor. Evrovizija predstavlja ukus srednje klase (zlobnici bi rekli – malograđanske), pa bi najbolja preporuka bila sledeća. Zamislite koja bi pesma mogla da se upotrebi kao muzička podloga megapopularne sapunske TV serije. Tako ćete najbolje prepoznati budućeg pobednika ili nećete mnogo pogrešiti jer je visok plasman zagarantovan.

U ČEMU SMO JOŠ PRVI: Verovali ili ne, Jugoslavija je prva zemlja koja je štampala marke s znakom Evrovizije. Bilo je to 5. maja 1990. kada smo bili domaćini izbora u Zagrebu. Marka od šest dinara i 50 para nosila je sliku ploče, notesa i pera, a marka od deset dinara dirigenta i note evrovizijske himne (Te Deum) koju je komponovao Mark Antoni Karpentijer. Posle su se drugi primili na naš izum i počeli da štampaju marke.

ŠTA NAM PREOSTAJE: Ove godine blokčiće u ruke i pokušajte da glasate sami. Pozovite prijatelje, nabavite piće i grickalice i uživajte u šljokicama i lakim notama. Patriote mogu da navijaju za predstavnicu Bosne, Maju Tatić iz Banjaluke, koja je pevačku veštinu tokom rata usavršavala u izbeglištvu, po luksuznim letovalištima u Španiji. Pesma se zove Na jastuku za dvoje i ima solidan i snažan pop ritam. Ljubitelji BK saunda navijaće za Makedoniju i Karolinu, koja je i ovde postigla određeni uspeh. Njena pesma ima pravu zen poruku – Od nas zavisi! Za ljubitelje Cece i Karleuše tu su Slovenci/Slovenke Sestre s numerom Samo ljubezen.

Kada se izređaju takmičari pod rednim brojevima, ponovo ćemo sabirati an poant i fri points, videćemo nervozu u bekstejdžu i suze radosnice dostojne izbora za mis. Što bi rekla ABBA – Winner Takes It All!