Najavljivana kao „regionalno čudo i srpski ponos”, fabrika vakcina u zemunskom naselju Soko Salaš, u koju je država uložila više od 48 miliona evra, pet godina kasnije stoji tiha i prazna, bez ijedne proizvedene bočice
Tik uz auto-put od Beograda ka Novom Sadu, kroz ogoljena stabla zimzelenog drveća, nazire se „regionalno čudo i srpski ponos”, kako je fabriku vakcina u Zemunu polažući kamen temeljac pre skoro pola decenije nazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bio je septembar 2021, pandemija korona virusa nošena na jednom od svojih talasa, a ponosni čelnici Srbije i prijatelji iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata ukrstili su lopate i u Soko Salašu otpočeli gradnju fabrike kineskih Sinofarm vakcina.
Tada je najavljeno da će u pogonu godišnje moći da se proizvede i upakuje do 30 miliona doza vakcina, za Srbiju i region.
U tom trenutku Srbija je već nabavila velike količine doza Sinofarm i drugih vakcina, ali je vlast upozoravala da se svet suočava sa novim talasima i novim sojevima virusa, te da je domaća proizvodnja pitanje nacionalne bezbednosti.
Predsednik Vučić kazao je da je ponosan što naša zemlja nije neko ko će rešavanje problema čekati na začelju, uzdati se u nečiju pomoć i milostinju, već neko ko zajedno sa kineskim i arapskim partnerima pokušava i uspeva da, osim svojih, reši i deo regionalnih i globalih problema.
Fabrika danas izgleda baš kao ona na slici koja im je stajala iza leđa dok su držali govore, ali u njoj nema proizvodnje, radnika i svega što je obećano tog septembarskog letnjeg dana.
Iako je prema tadašnjim najavama, u fabrici trebalo da radi 300 ljudi, a prvi kontingenti vakcina iz ovog postrojenja trebalo da izađu već u aprilu 2022, krajem januara 2026. veliko postrojenje stoji tiho i prazno, a iz njega nije izašla nijedna vakcina.
Nekoliko slučajnih prolaznika, meštana Soko Salaša, naselja u opštini Zemun u kome je nikla konstrukcija, na pitanje da li je to ta fabrika, zbunjeno ne zna odgovor. Kao da svakodnevno ne prolaze pored sivo-belog postrojenja i kao da se nikada nisu zapitali čemu takva fabrika, kad u njoj niko ne radi.
„Nema tu nikog”, odgovara jedna starija gospođa, dok druga, dok hita ka autobuskoj stanici na autoputu, kaže da to nije fabrika cepiva i da treba da idemo na Torlak.
Odluku o izgradnji fabrike donela je Vlada Srbije 2021. godine, a formalni nosilac projekta bilo je Ministarstvo odbrane, koje je ugovor potpisalo sa kineskim i emiratskim partnerima.
U izgradnju i opremanje fabrike je inicijalno iz republičkog budžeta Srbije utrošeno više od 36 miliona evra, uz dodatna izdvajanja iz gradskog budžeta, čime su ukupna ulaganja s protokom vremena premašila 48 miliona evra kako su isticali kritičari ovog, zasad, propalog projekta.
Ograđeno postrojenje u koje se čini da do danas nije kročila noga, čuva se video nadzorom.
Rampe na ulasku su spuštene, a iza njih se ne može. Uz njih u sobi za video nadzor sedi radnik obezbeđenja, dok mu se iza leđa smenjuju snimci sa mnogobrojnih kamera iz dvorišta fabrike u realnom vremenu.
Kaže ljubazno da iza rampe ne može niko, ali da novinarima ne može da zabrani da fotografišu s parkinga izvan ograde.
U dvorištu fabrike parkiran je jedan auto, a s udaljenosti od stotinak metara s druge strane ograde vide se upaljena svetla iza staklenih ulaznih vrata.
U fabrici je, obećavali su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo godišnje da se proizvodi oko 30 miliona cepiva, kako za domaće, tako i za inostrano tržište. Najavljeno je i da će ukupan kapacitet iznositi 40 miliona vakcina.
Planirano je da se najpre obavlja punjenje i pakovanje, a potom i kompletna proizvodnja, čime bi Srbija prvi put u istoriji dobila sopstvenu fabriku vakcina tog kapaciteta.
Najavljeni rokovi su prošli, a iz Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane u čijoj je nadležnosti fabrika i koje je donelo formalnu odluku o njenoj izgradnji 2021, niti iz beogradske firme Life Biotech koja upravlja ovom fabrikom, nisu odgovorili na upit „Vremena” zašto fabrika nije počela sa radom, kada će, te zašto rokovi nisu ispoštovani.
Kompanija Life Biotech registrovana je 15. decembra 2021, podaci su Agencije za privredne registre. Adresa je Soko Salaš broj dva, a reč je o akcionarskom društvu u kome vlasništvo dele Hayat Biotech iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republika Srbija. Arapi imaju većinsko vlasništvo od 67 odsto.
Firma ima troje zakonskih zastupnika, odnosno direktora – iz Srbije, Kine i Emirata.
Da su upravo ove tri zemlje zajednički položile kamen temeljac za fabriku, podsećaju i tri barjaka istaknuta pred ogradom postrojenja.
Ne viore se u vazduhu, već leže na zemlji, spljošteni, kao i ambicije koje su ih tu dovele. Baš kao što se, pet godina kasnije, ne viore ni velika obećanja o regionalnom liderstvu u proizvodnji vakcina.
Dobila sam opomenu od Tvitera i nisam mogla da ga koristim dok ne obrišem objavu u kojoj sam, kažu oni, objavila tuđu privatnu fotografiju. A na toj fotografiji paparaco-ekipa Informera koja je došla nas da slika
Prošao je najbolji teniser svih vremena uz dosta sreće u polufinale Australijan opena, a tamo ga čeka drugi teniser sveta i prvi favorit turnira, Janik Siner. Može li Đoković do najvećeg podviga još od Pariza 2024. godine
Vrtoglav razvoj veštače inteligencije svet vodi na teritoriju do sada nepoznatih rizika i poremećaja. Pred našim očima menjaju se granice moći, poslovanja i egzistencije
Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena iako je bio na korak od eliminacije. Lorenco Muzeti vodio je sa 2:0 u setovima i imao potpunu kontrolu meča, pre nego što je zbog povrede morao da preda duel
U Sesalačkoj pećini kod Sokobanje naučnici beogradskog Biološkog fakulteta otkrili su novu vrstu mikrogljive. Dobila je ime po Betmenu - Gamsia batmanii
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
