Najavljivana kao „regionalno čudo i srpski ponos”, fabrika vakcina u zemunskom naselju Soko Salaš, u koju je država uložila više od 48 miliona evra, pet godina kasnije stoji tiha i prazna, bez ijedne proizvedene bočice
Tik uz auto-put od Beograda ka Novom Sadu, kroz ogoljena stabla zimzelenog drveća, nazire se „regionalno čudo i srpski ponos”, kako je fabriku vakcina u Zemunu polažući kamen temeljac pre skoro pola decenije nazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bio je septembar 2021, pandemija korona virusa nošena na jednom od svojih talasa, a ponosni čelnici Srbije i prijatelji iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata ukrstili su lopate i u Soko Salašu otpočeli gradnju fabrike kineskih Sinofarm vakcina.
Tada je najavljeno da će u pogonu godišnje moći da se proizvede i upakuje do 30 miliona doza vakcina, za Srbiju i region.
U tom trenutku Srbija je već nabavila velike količine doza Sinofarm i drugih vakcina, ali je vlast upozoravala da se svet suočava sa novim talasima i novim sojevima virusa, te da je domaća proizvodnja pitanje nacionalne bezbednosti.
Predsednik Vučić kazao je da je ponosan što naša zemlja nije neko ko će rešavanje problema čekati na začelju, uzdati se u nečiju pomoć i milostinju, već neko ko zajedno sa kineskim i arapskim partnerima pokušava i uspeva da, osim svojih, reši i deo regionalnih i globalih problema.
Fabrika danas izgleda baš kao ona na slici koja im je stajala iza leđa dok su držali govore, ali u njoj nema proizvodnje, radnika i svega što je obećano tog septembarskog letnjeg dana.
Iako je prema tadašnjim najavama, u fabrici trebalo da radi 300 ljudi, a prvi kontingenti vakcina iz ovog postrojenja trebalo da izađu već u aprilu 2022, krajem januara 2026. veliko postrojenje stoji tiho i prazno, a iz njega nije izašla nijedna vakcina.
Nekoliko slučajnih prolaznika, meštana Soko Salaša, naselja u opštini Zemun u kome je nikla konstrukcija, na pitanje da li je to ta fabrika, zbunjeno ne zna odgovor. Kao da svakodnevno ne prolaze pored sivo-belog postrojenja i kao da se nikada nisu zapitali čemu takva fabrika, kad u njoj niko ne radi.
„Nema tu nikog”, odgovara jedna starija gospođa, dok druga, dok hita ka autobuskoj stanici na autoputu, kaže da to nije fabrika cepiva i da treba da idemo na Torlak.
Odluku o izgradnji fabrike donela je Vlada Srbije 2021. godine, a formalni nosilac projekta bilo je Ministarstvo odbrane, koje je ugovor potpisalo sa kineskim i emiratskim partnerima.
U izgradnju i opremanje fabrike je inicijalno iz republičkog budžeta Srbije utrošeno više od 36 miliona evra, uz dodatna izdvajanja iz gradskog budžeta, čime su ukupna ulaganja s protokom vremena premašila 48 miliona evra kako su isticali kritičari ovog, zasad, propalog projekta.
Ograđeno postrojenje u koje se čini da do danas nije kročila noga, čuva se video nadzorom.
Rampe na ulasku su spuštene, a iza njih se ne može. Uz njih u sobi za video nadzor sedi radnik obezbeđenja, dok mu se iza leđa smenjuju snimci sa mnogobrojnih kamera iz dvorišta fabrike u realnom vremenu.
Kaže ljubazno da iza rampe ne može niko, ali da novinarima ne može da zabrani da fotografišu s parkinga izvan ograde.
U dvorištu fabrike parkiran je jedan auto, a s udaljenosti od stotinak metara s druge strane ograde vide se upaljena svetla iza staklenih ulaznih vrata.
U fabrici je, obećavali su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo godišnje da se proizvodi oko 30 miliona cepiva, kako za domaće, tako i za inostrano tržište. Najavljeno je i da će ukupan kapacitet iznositi 40 miliona vakcina.
Planirano je da se najpre obavlja punjenje i pakovanje, a potom i kompletna proizvodnja, čime bi Srbija prvi put u istoriji dobila sopstvenu fabriku vakcina tog kapaciteta.
Najavljeni rokovi su prošli, a iz Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane u čijoj je nadležnosti fabrika i koje je donelo formalnu odluku o njenoj izgradnji 2021, niti iz beogradske firme Life Biotech koja upravlja ovom fabrikom, nisu odgovorili na upit „Vremena” zašto fabrika nije počela sa radom, kada će, te zašto rokovi nisu ispoštovani.
Kompanija Life Biotech registrovana je 15. decembra 2021, podaci su Agencije za privredne registre. Adresa je Soko Salaš broj dva, a reč je o akcionarskom društvu u kome vlasništvo dele Hayat Biotech iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republika Srbija. Arapi imaju većinsko vlasništvo od 67 odsto.
Firma ima troje zakonskih zastupnika, odnosno direktora – iz Srbije, Kine i Emirata.
Da su upravo ove tri zemlje zajednički položile kamen temeljac za fabriku, podsećaju i tri barjaka istaknuta pred ogradom postrojenja.
Ne viore se u vazduhu, već leže na zemlji, spljošteni, kao i ambicije koje su ih tu dovele. Baš kao što se, pet godina kasnije, ne viore ni velika obećanja o regionalnom liderstvu u proizvodnji vakcina.
Maja 1907, pisalo je u novinama, kralj Petar I učinio je najvišu milost jednog evropskog vladara prema svojim jevrejskim podanicima u hiljadugodišnjoj istoriji ovog naroda: “svojoj braći Srbima Mojsijevcima” položio je kamen temeljac nove sinagoge
U polemičkim, svađalačkim, zajedljivim i diskvalifikatorskim tekstovima Miloša Crnjanskog nema ni traga eteričkog, sumatraističkog, poetskog, metafizičkog, što su ključne odlike njegovog pisanja, a skupljeni su u novom trobroju časopisa “Gradac”
U svetu u haosu, španski mediteranski grad Alikante u kojem se ukrštaju migrantski talasi iz Afrike i Rusije čini se kao gotovo nestvarna oaza mira
Kratko podsećanje na Dečje novine, najvećeg izdavača stripa u socijalističkoj Jugoslaviji i šire, i njegove čudnovate početke
Uklonjene su ograde, postavljene nove crvene trake, a kada će početi rekonstrukcija Bezistana, koja je najavljena pre godinu dana, to se ne zna
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
