Otkriće da na Crvenoj planeti ima leda za petsto metara dubok okean podstaklo je astronaute da razmišljaju o slanju ekspedicije na nama najbližu planetu ne bi li otkrili prisustvo bilo kakvog oblika života
Led je u znatnim količinama pronađen na velikom prostoru ispod površine Marsa. Ovo otkriće Američke agencije za istraživanje svemira (NASA) spada među najvažnija kada je o Crvenoj planeti reč. Ono razrešava jednu od najdubljih misterija, ukazuje na mogućnost slanja ljudske ekspedicije i ponovo otvara pitanje da li na toj planeti ima života.
Poznavaoci sugerišu, delimično zbog ovog otkrića, da NASA ozbiljno razmišlja o projektu slanja ljudske posade na Mars u narednih dvadeset godina.
Američka agencija za istraživanje svemira najavila je dramatično saopštenje vezano za otkriće leda na Marsu za naredni četvrtak. Potpuniji izveštaj vezan za ovo otkriće pojaviće se u NASA „Žurnalu“ nešto kasnije istoga dana.
Ove novosti otkrila je letelica Mars Odisej, koja podatke prikuplja od kraja prošle godine. To je potvrda ranijih pretpostavki koje su ukazivale na mogućnost da se velike količine leda nalaze ispod površine planete. Takođe, ovo otkriće daje odgovor na pitanje koje je decenijama zbunjivalo istraživače: ima mnogo tragova koji ukazuju da je Mars u prošlosti bio „preplavljen“ vodom. Dakle, gde je sva ta voda nestala? Odgovor je da se voda nalazi u regolitu, sloju kamenja i prašine na samoj površini. Mars Odisej je tokom svoje istraživačke misije poslao mnogo podataka koji daju dobru sliku sastava površine planete.
GAMA ZRACI: Ova letelica ima uređaj koji se zove gamazračni spektrometar i koji traga za gama zracima (svetlost koja nosi veliku energiju) za koje se posebnim postupkom može utvrditi da li potiču iz hidrogena koji se nalazi manje od metra ispod površine planete. Astronomi veruju da se radi o hidrogenu zarobljenom u kristalima leda.
Instrument istih karakteristika i konstrukcije korišćen je i za Lunar prospektor, letelicu koja je otkrila led na senovitim delovima mesečevih polova 1998. godine.
Takođe, Mars Odisej nosi na sebi i neutronski spektrometar koji registruje prisustvo podzemnog leda na istim mestima na planeti. Istraživači su bili iznenađeni jačinom signala koje su uređaji detektovali. Oni su očekivali da će im biti potrebno više od godinu dana da prikupe dovoljno dokaza, no to im je uspelo za samo nekoliko nedelja.
Preliminarni rezultati objavljeni su u martu, ali sada smo dobili veoma vredne podatke koji potvrđuju postojanje velike količine leda južno od 60 stepeni geografske širine Marsa.
I SEVERNO I JUŽNO: Naučnici veruju da isto važi i za Marsovu severnu hemisferu, ali to ne mogu da potkrepe dokazima barem dok se letelica tamo ne uputi kasnije ove godine, kada u tom delu planete prođe marsovska zima.
Najavljena pres konferencija, kada NASA planira zvanično da objavi informacije o najnovijim otkrićima, mogla bi biti pomerena i za neki dan pre četvrtka, budući da su vesti o ledu na Marsu već procurile iz britanskih medija. Takođe, ovo dramatično otkriće moglo bi biti putokaz za buduća istraživanja, naročito za akciju spuštanja na planetu, budući da sugeriše gde bi na planeti trebalo tražiti tragove nekadašnjeg života.
Prisustvo ovako velike količine leda, koji bi ako bi se otopio prekrio planetu okeanom dubokim najmanje pet stotina metara, znatno će promeniti pravce daljih istraživanja. Iako su spuštanja bespilotnih letelica već u planu za narednu godinu (evropski Bigl 2 i Nasini Mars roveri), nije bilo predviđeno da se one pojave u oblastima za koje je sada utvrđeno da su bogate ledom. Marsov Polar lender trebalo je da se spusti baš na tom mestu 1999. godine i nesumnjivo je da bi tada otkrio led, ali je prilikom spuštanja došlo do kvara.
Za astronaute će otkriće leda na Marsu biti veliki podsticaj za planiranje novih projekata. Voda je, inače, esencijalna za postojanje života, tako da ovo otkriće znatno povećava verovanje u postojanje života na Marsu u prošlosti, a možda i danas. Zbog toga su uzorci leda i stene doneti bespilotnom letilicom na Zemlju od ključnog značaja za istraživanje.
NBA liga beleži pad gledanosti pa se traga za uzrocima. Mnogi su uvereni da ogroman broj šuteva za tri poena, koji ima matematičko opravdanje, čini košarku jednoličnom i dosadnom. Ali, šta tu uraditi?
Čemu služi Drugi dan Nove godine? Niko ne želi da bude na drugom mestu. Pa ipak, to je dan kao ni jedan drugi. Iskoristite ga
Industrija parfema prolazi kroz transformaciju zahvaljujući inovacijama poput veštačke inteligencije. Kupci sada mogu uživati u personalizovanim mirisima, kreiranim prema njihovim željama i emocijama
Ostavićemo pušenje, bavićemo se sportom, biće nam zdravija ishrana. Svake godine imamo velike planove i dobre namere – od januara. Evo kako da nešto od toga zaista i ostvarimo
Saobraćajnu gužvu u Beogradu Petar J. „pobeđuje” električnim trotinetom. Obezbedi mu, kako kaže, jutro bez nervoze, ali naglašava da u gradu nedostaju biciklističke staze, kako bi vozači trotineta mogli bezbednije da se kreću
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
