Ovih dana je javnosti kao plod trogodišnjeg rada predstavljen Ekološki atlas Beograda, projekat čiji pun naziv glasi „Ekološka valorizacija područja generalnog plana Beograda“. Izrada ovog ambicioznog poduhvata poverena je multidisciplinarnom timu stručnjaka iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd, dok je investitor Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Odgovorni rukovodilac projekta je prim. dr Slobodan Tošović, direktor Zavoda. Projekat je sadržan u dva noseća dokumenta, Informacionoj osnovi, koja prezentuje rezultate istraživanja brojnih stečenih i stvorenih aspekata postojanja grada, i Kartografskom prikazu sektorskih analiza, kartografskoj elaboraciji prikupljenih informacija. Na 56 tematskih mapa integrisani su raspoloživi podaci koji se tiču sledećih oblasti: korišćenja zemljišta, geologije i hidrologije, klime, obnovljivih resursa, zagađivača i geotehnogenih činilaca, hazarda, vazduha, vode, zemljišta, buke i zdravlja stanovništva.
GRAD U CELINI: Iako je na prvom mestu namenjen urbanistima koji se bave izradom generalnog plana, a zatim i nadležnima za pitanja zaštite životne sredine, ovaj integralni atlas Beograda naći će mnogo korisnika i među profesionalcima drugih usmerenja. Njegova dostupnost biće obezbeđena planiranim postavljanjem na internet stranicu Zavoda (www.zdravlje.org.yu), a učešće javnosti biće poželjno i u daljem ažuriranju i unapređivanju ove dinamične strukture. Svaki dobronameran i razuman predlog, obećavaju izvođači, biće razmotren.
Rukovodilac projekta Slobodan Tošović izjavio je za „Vreme“ da je poduhvat ovakve vrste retkost u svetu i da je beogradski atlas specifičan i po tome što je urađen za jedan milionski grad u celini. Godinama prikupljani podaci korišćeni u izradi Atlasa dobijeni su monitoringom, ciljnim ispitivanjima i maršrutnim merenjima. Po zonama su analizirani prirodni i stvoreni uslovi prostora, identifikovani su i kvantifikovani izvori zagađenja, urađeni su indikatori i indeksi stanja životne sredine integracijom više raznovrsnih podataka. Analizirano je i stanje zdravlja stanovništva tako što je registrovan broj, po oblastima i teritoriji, onih obolelih čije se stanje može povezati s lošim ekološkim uslovima. Svi rezultati istraživanja kompatibilni su s urbanističkim planom.
Projekat se, takođe, zasniva na nekoliko strateških dokumenata usvojenih od strane Ujedinjenih nacija i Evropske unije i priključuje se sličnim inicijativama koje se istovremeno sprovode u Evropi.
Istine radi, treba naglasiti da Ekološki atlas Beograda nije bez prethodnika na ovim prostorima. Slična inicijativa manjeg obima uspešno je okončana 1994. godine za Novi Sad, ali je projekat tretirao prevashodno urbanističke razvojne aspekte grada.
GLEDANJE U KARTE: U postupku ovlašnog tumačenja izloženih mapa dolazi se do niza interesantnih činjenica kao što je, na primer, ta da Beograd nema izdvojenu industrijsku zonu, već je industrija praktično inkorporirana u stanovanje. Za ovakvu situaciju (narodski poznatu kao „pljuvanje u kačamak“) verovatno treba zahvaliti velikim umovima nekih bivših projektanata. Kao i svi veliki umovi debelo su zadužili potomstvo. Ti isti su, verovatno, postavili zagađivače u obruč po obodima teritorije grada, što pre podseća na legitimnu strategiju vojne veštine čiji je cilj uništenje neprijatelja.
Takođe, po velikim poljoprivrednim površinama, reklo bi se da je Beograd poljoprivredno dobro, ali je planski posađenog zelenila zanemarljivo malo, a i tamo gde ga ima nije formirano kao barijera, kotinuiran zaštitni zeleni pojas. Ne postoje, recimo, zeleni koridori za ventiliranje centra grada.
Prisutan je značajan potencijal obnovljivih resursa, što praktično znači da bi se Beograd mogao leti hladiti na sunce, a zimi grejati na vetar. Do tog srećnog vremena većina Beograđana neće duvati u prste, već će raditi za struju.
Indeks kvaliteta vazduha izražen je na osnovu merenja velikog broja parametara na devet tačaka u užoj teritoriji grada i 15 na široj. Ne izneveravajući očekivanja prosečnih posmatrača i bespomoćnih žrtava, merenja pokazuju da je vazduh najzagađeniji u užem centru grada (po svim izmerenim parametrima „veoma nezdrav“), ali i da Novi Beograd nije daleko (od „nezdrav“ do „veoma nezdrav“, kako se gde zalomi). Po dijagnozama respiratornih oboljenja kod dece do šest godina ubedljivo prvo mesto zauzima Rakovica, dok su opštine Vračar i Stari grad na drugom i trećem mestu.
Što se vode za piće tiče, situacija je relativno dobra. Međutim, na teritoriji grada neka naselja nemaju vodu, a tamo gde ima vode često nema kanalizacije.
Nivo buke na svim mernim mestima prelazi dozvoljeni nivo, posebno noću, pa se, po rečima Slobodana Tošovića, može zaključiti da „Beograđani ne spavaju mirno“.
POPUNJAVANJE BELINA: Činom svog novog ucrtavanja, Beograd je, simbolički, stekao jedan utemeljeniji oblik egzistencije, koji potvrđuje spremnost sredine da zauzme odgovorniji odnos prema suštinskim činjenicama organizacije prostora i života u mnogoljudnom gradu. Tek, ako ste se u proteklih deceniju i po sveopšteg gubljenja kompasa zapitali gde zapravo živite, sada ste dobili odgovor. Kao što arheolozi i drugi istraživači starine iščitavaju smisao potonulih epoha iz krhotina materijalne kulture koje isplove na površinu, sada smo dobili, detaljno i sveukupno, mapirano stanje grada u čije smo biće svi mi, sve sa našim prethodnicima znanim i neznanim, ucrtavali svoje navike, shvatanja, vrednosti, i ukratko, živote. Tako je nevidljivo postalo vidljivo, dobilo svoj kartografski prikaz. Nematerijalne i apstraktne činjenice dobile su meso.
Ljubitelji mapa i sugrađani skloniji maštanju moći će, pored upoznavanja sa ogromnim brojem životno značajnih činjenica, da osmisle neki bolji i srećniji život u drugom delu grada, unoseći u svoj spisak, od ponuđenih, izabranu željenu prosečnu temperaturu vazduha, količinu padavina, količinu zagađenosti, blizinu industrije, količinu buke, geomorfološke karakteristike zemljišta i drugo. Pošto će se aplikacija preseliti u virtuelni svet, na internet, istu igru moći će da upražnjavaju i bivši, nostalgični Beograđani, rasuti diljem zemljinog šara. Preduzimljiviji i realniji sugrađani pronaći će potvrdu za osnovanost svoje zabrinutosti u pogledu ugroženosti zdravlja svog poroda i sebe samih ili će se pak, jednom za svagda, rasteretiti briga. Tek, onima koji žele da saznaju na čemu su ništa neće ostati skriveno.
Šalu na stranu, nadajmo se da će ubuduće nadležni donosioci odluka i odgovorni projektanti, povremenim konsultovanjem Atlasa, spasti i sebe i sve nas od nekih pogubnih rešenja. Na greškama se uči, ali one zato ne bi trebalo da se ponavljaju.
Život je, kažu, velika avantura, a svaka avantura, kažu i to, počinje kada se prekorači kućni prag.
Za početak, naš sugrađanin iz Sremčice, zaposlen u Beogradu, koristi najdužu autobusku liniju Gradskog saobraćajnog preduzeća, čuvenu petstojedanaesticu, čija je ruta, kako nas je gradski dispečer obavestio, duga 22.868 m.
Nije to mala stvar. Dovoljna je samo ova činjenica da naš sugrađanin iz priče stekne kao neki oreol mučeništva i priznanje za izuzetan podvižnički život koji bez roptanja vodi.
Recimo, godišnja količina padavina za skoro centimetar je veća u Sremčici, a srednja temperatura za dva stepena niža nego u mrskom centru grada, tom uzavrelom kotlu, ka kome našeg vrlog junaka, kao leptira prema plamenu sveće, kobno vuku njegovi ekonomski interesi i potrebe.
U predgrađu je magla još magla. Postepeno se pretvara u sam smog koji bi i Džeka Trboseka zabrinuo i naterao da ostane kod kuće iza dobro zatvorenih prozora. Prosečan broj dana s koncentracijom čađi preko dozvoljene u gradu je, u najbolju ruku, dva puta veći nego u Sremčici.
Indeks kvaliteta vazduha pokazuje da prihvatljivo načetih organa za disanje na početku svog puta, preko Železnika, Bulevara Vojvode Mišića, Mostara i Slobodana Penezića, sve do Glavne železničke stanice, čovek na odredište stiže kao ozbiljan plućni bolesnik. Ili nešto još gore. Pošto se oko Železnika sa njegovom maršrutom ukrštaju i putevi određeni za transport opasnih materija, a u blizini je identifikovana i hazardna industrija C kategorije. Usput ima i nekoliko toplana, izvora kontinuirane emisije u vazduh, što nema veze sa Grand šou-om, ali je podjednako devastirajuće.
Ukratko, na svom putu ka srcu grada, kreposni i izdržljivi stanovnik pomenutog predgrađa susreće se sa mnogo iskušenja dostojnih Odiseja. Pa ipak, niko o tome neće napisati herojski ep.
Predlažemo da možda pogledate šta kažu karte (iz Atlasa), ovaj ekološki Tarot, i predvidite svoju sudbinu. Pa, procenite izglede da izvučete živu glavu.