Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Posle ubedljive prve runde, najbolji teniser svih vremena Novak Đoković savladao je i drugu prepreku na putu ka 25. grend slem tituli. Posle nešto više od dva sata igre pao je i 16 godina mlađi Italijan Frančesko Maestreli sa 3:0 u setovima.
U trećoj rundi Đoković će se sastati sa “samo” 10 godina mlađim Botikom van de Zandshulpom, koji je pobedio Junčenga Šanga.
Baš kao i u prvoj rundi Đoković je u četvrtak rano ujutru po srednjeevropskom vremenu od samog starta uspostavio inicijativu i praktično rutinski odradio meč do kraja.
Na papiru bio je to duel mladosti i iskustva, ali na terenu potpuno druga priča. Dvadesetrogodišnji rival delovao je na kraju kao veteran na zalasku karijere, dok je Đoković plesao i igrao tenis kao da se opet vratio u dvadesete.
Tako se ponovo priča o “biološkom fenomenu Đoković”. Nole je posle 30, u godinama kada mnogi profesionalni sportisti već polako odlaze u penziju, tek počeo da obara rekord za rekordom. Sada se svakim izlaskom na teren kandiduje za neki rekord tipa – najstariji teniser ikada koji je postigao to i to.
Brojni analitičari pričali su o scenariju u kome Đoković u ovim godinama može do grend slem titule u 2026. Sve pomenute teorije sadržale su nešto zajedničko – da Novak ostane zdrav i igra svoj najbolji tenis.
Više puta je i sam Đoković pričao o tome kako njegovo telo više nema tu sposobnost da se brzo oporavlja, pa je početak turnira njegov najjači adut, dok se u kasnijim rundama, razumljivo, telo mnogo sporije oporavlja.
Ipak, za osvajanje titule potrebna je igra na javišem nivou tokom čitavog turnira, pogotovo na samom kraju. Najveći problem svakako jesu Janik Siner i Karlos Alkaraz koji Đokovića, ako ne dođe do nekih većih iznenađenja, čekaju pri kraju turnira.
Pravo je pitanje kako bi izgledao susret sa Sinerom ili Alkarazom, koji svoju formu podižu za kraj turnira, na samom startu takmičenja, u nekom od prvih kola.
Ipak, prošla godina mogla bi da se uzme za primer. Igrao je Đoković polufinala na svakom od četiri grend slema, naravno postavši najstariji teniser kome je to pošlo za rukom.
Davno je prošlo vreme kada je Đoković postao jedini teniser koji je zabeležio makar po 80 pobeda na svakom od četiri najveća turnira. Nedugo zatim postao je i jedini sa po 90 pobeda na svakom od grend slemova.
Pobedom u prvom kolu Australijan opena, Novak Đoković postao je jedini teniser koji ima makar po 100 pobeda na tri od četiri najveća teniska turnira. Jedino je na US openu na 95 trijumfa.
Noletu sada nedostaje samo još jedan trijumf da bi stigao do istorijske 400. pobede na grend slem turnirima. I tome nema kraja, o rekordima se može pisati mnogo, a većinu njih oborio je sa preko 30 godina.
Osvojio je Đoković čak 12 od svoje 24 grend slem titule nakon što je napunio 30 godina. Od 2017. godine na polici srpskog tenisera nalaze se još po četiri Autralijan opena i Vimbldona, ali i po dva Roland garosa i US opena.
Sa druge strane, Rafael Nadal ima osam velikih titula posle napunjenih 30 godina, dok je najstariji od njih Rodžer Federer na samo četiri u tom životnom dobu.
U tenisu nema zabušavanja, nema saigrača koji bi pokrili manjak fizičke snage, u tenisu si sam na terenu. Upravo tu je Srbin neprikosnoven.
Sa punih 38 godina, Đoković je treći favorit za osvajanje prvog grend slema u sezoni, odmah iza trenutnih vladara belog sporta, Janika Sinera i Karlosa Alkaraza. I to je rekord.
Tokom zaštitnih istraživanja u ataru sela Malča, na lokalitetu Orničje, arheolozi su pronašli kružne rovove iz praistorije apsolutno nepoznate na prostoru Srbije, čija namena i smisao tek treba da budu rastumačeni
Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš pokriva teritoriju veličine Slovenije. U Sloveniji radi osam zavoda i oko 50 arheologa, a u Nišu dva arheologa “pokriva” sedam okruga i 41 opštinu
Plaše li se Tajvanđani napada Kine i šta misle o Trampu, kao i zašto ovo azijsko ostrvo liberalno i sa divljenjem prihvata sve što Zapad nudi – osim lagodnog odnosa prema strancima
Kako su šortsi i rilsovi preuzeli našu pažnju i zašto ne možemo da prestanemo da skrolujemo po mobilnim telefonima? Psihološkinje Snežana Mrvić i Doris Elena Herrera za „Međuvreme“ objašnjava kako algoritmi pogađaju naš dopaminski sistem i doprinose sve većem zadržavanju pažnje na sadržaju sa društvenih mreža
Beograd je prepun kladionica i kockarnica, ali zvanične statistike ne postoje. Prema nezvaničnim procenama, broj lokala u glavnom gradu se kreće od 655 do više od 1.400
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
