Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Posle ubedljive prve runde, najbolji teniser svih vremena Novak Đoković savladao je i drugu prepreku na putu ka 25. grend slem tituli. Posle nešto više od dva sata igre pao je i 16 godina mlađi Italijan Frančesko Maestreli sa 3:0 u setovima.
U trećoj rundi Đoković će se sastati sa “samo” 10 godina mlađim Botikom van de Zandshulpom, koji je pobedio Junčenga Šanga.
Baš kao i u prvoj rundi Đoković je u četvrtak rano ujutru po srednjeevropskom vremenu od samog starta uspostavio inicijativu i praktično rutinski odradio meč do kraja.
Na papiru bio je to duel mladosti i iskustva, ali na terenu potpuno druga priča. Dvadesetrogodišnji rival delovao je na kraju kao veteran na zalasku karijere, dok je Đoković plesao i igrao tenis kao da se opet vratio u dvadesete.
Tako se ponovo priča o “biološkom fenomenu Đoković”. Nole je posle 30, u godinama kada mnogi profesionalni sportisti već polako odlaze u penziju, tek počeo da obara rekord za rekordom. Sada se svakim izlaskom na teren kandiduje za neki rekord tipa – najstariji teniser ikada koji je postigao to i to.
Brojni analitičari pričali su o scenariju u kome Đoković u ovim godinama može do grend slem titule u 2026. Sve pomenute teorije sadržale su nešto zajedničko – da Novak ostane zdrav i igra svoj najbolji tenis.
Više puta je i sam Đoković pričao o tome kako njegovo telo više nema tu sposobnost da se brzo oporavlja, pa je početak turnira njegov najjači adut, dok se u kasnijim rundama, razumljivo, telo mnogo sporije oporavlja.
Ipak, za osvajanje titule potrebna je igra na javišem nivou tokom čitavog turnira, pogotovo na samom kraju. Najveći problem svakako jesu Janik Siner i Karlos Alkaraz koji Đokovića, ako ne dođe do nekih većih iznenađenja, čekaju pri kraju turnira.
Pravo je pitanje kako bi izgledao susret sa Sinerom ili Alkarazom, koji svoju formu podižu za kraj turnira, na samom startu takmičenja, u nekom od prvih kola.
Ipak, prošla godina mogla bi da se uzme za primer. Igrao je Đoković polufinala na svakom od četiri grend slema, naravno postavši najstariji teniser kome je to pošlo za rukom.
Davno je prošlo vreme kada je Đoković postao jedini teniser koji je zabeležio makar po 80 pobeda na svakom od četiri najveća turnira. Nedugo zatim postao je i jedini sa po 90 pobeda na svakom od grend slemova.
Pobedom u prvom kolu Australijan opena, Novak Đoković postao je jedini teniser koji ima makar po 100 pobeda na tri od četiri najveća teniska turnira. Jedino je na US openu na 95 trijumfa.
Noletu sada nedostaje samo još jedan trijumf da bi stigao do istorijske 400. pobede na grend slem turnirima. I tome nema kraja, o rekordima se može pisati mnogo, a većinu njih oborio je sa preko 30 godina.
Osvojio je Đoković čak 12 od svoje 24 grend slem titule nakon što je napunio 30 godina. Od 2017. godine na polici srpskog tenisera nalaze se još po četiri Autralijan opena i Vimbldona, ali i po dva Roland garosa i US opena.
Sa druge strane, Rafael Nadal ima osam velikih titula posle napunjenih 30 godina, dok je najstariji od njih Rodžer Federer na samo četiri u tom životnom dobu.
U tenisu nema zabušavanja, nema saigrača koji bi pokrili manjak fizičke snage, u tenisu si sam na terenu. Upravo tu je Srbin neprikosnoven.
Sa punih 38 godina, Đoković je treći favorit za osvajanje prvog grend slema u sezoni, odmah iza trenutnih vladara belog sporta, Janika Sinera i Karlosa Alkaraza. I to je rekord.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
