Beli lotos, crne zastave

Hidroavion kompanije “Trans Maldivian” dotakao je mirnu površinu vode Indijskog okeana ispred ostrva Gakošinbi, koje se nalazi na samom severu Maldivskog arhipelaga, na istoj geografskoj širini sa Šri Lankom. Čim smo izašli iz aviona na dok, dočekala nas je dobrodošlica slična onoj koju smo mogli da vidimo u čuvenom serijalu Beli lotos.

Maldivi su do 1965. bili britanska kolonija, a do 1968. sultanat. Tada je nakon referenduma na kojem je 93 odsto birača glasalo za ukidanje monarhije – proglašena republika. Poslednji sultan Muhammad Fareed Didi, za razliku od onog na Zanzibaru, nije morao da beži iz zemlje. Napustio je vladarsku palatu i skrasio se u sopstvenoj kući u kojoj je i umro. Prvi hotel na ostrvu otvoren je tek 1972. a danas gotovo dva miliona turista godišnje dolazi u više od sto hotela i rizorta. Turizam na Maldivima jedinstven je po sistemu “jedno ostrvo – jedan hotel”. Ne tako krvavo kao na Zanzibaru gde se u januaru 1964. tokom zanzibarske revolucije dogodio genocid nad Arapima, i ova egzotična tropska ostrva imaju veoma burnu istoriju punu protesta i prevrata u proteklih četvrt veka.

Smrt Hasana Evana Nasema u zatvoru Mafuši pokrenula je 2003. talas antivladinih demonstracija kada je njegova majka na njegovom telu otkrila tragove torture. Troje demonstranata je poginulo prilikom protesta ispred zatvora, a nekoliko vladinih zgrada je zapaljeno.

Godinu dana kasnije, u petak 13. avgusta eskalirao je novi talas demontracija nazvan Black Friday Protests. Demonstranti su tražili ostavku predsednika Abdula Gajuma, koji je bio na vlasti od 1978. Ono što je počelo dan ranije kao mirni protest pretvorilo se u najcrnji dan u novijoj istoriji arhipelaga. Predsednik je proglasio vanredno stanje kako bi ugušio demonstracije, suspendovao je ljudska prava, privremeno ukinuo internet i SMS-poruke na ostrvu i uhapsio 250 demonstranata. Sledeća godina donela je novi talas demonstracija između 12. i 14. avgusta, kada je uhapšeno 160 ljudi.

foto: robert čoban

Islamski teroristi su 2007. podmetnuli bombu u Sultanovom parku u blizini Islamskog centra u Maleu i tom prilikom povređeno je sedam stranih turista.

Na jedan prilično bizaran način Maldivi su tih godina stigli i na stranice srpske dnevne štampe.

Naime, Aleksandar Apostolovski u “Politici” septembra 2011. piše kako su umesto ordena za zasluge ili nekakvog sličnog odlikovanja, zbog konsultantskih revolucionarnih usluga koje su pružali tadašnjem predsedniku Maldiva Mohamedu Našidu, još iz doba kada je bio proganjan i zatvaran kao lider opozicije, osnivači Otpora dobili, ni više ni manje, nego – rajsko ostrvo.

Prekriveno džunglom i opkoljeno tirkiznim Indijskim okeanom, ostrvce Tinadu, sa 14 kuća, 37 stanovnika, dve uličice, kućicom za iznajmljivanje, kolektorom za kišnicu i agregatom, postaće pomorska baza za srpske ideologe nenasilnog otpora. Momci sa simbolom stisnute pesnice bili su verovatno ključni “sastojak” koji je nedostajao eksplozivnom koktelu da se raznese Slobin poredak, ali se otporaši tu nisu zaustavili, već su, izvozeći prevratnički nou-hau za obaranje režima, napravili nekoliko ozbiljnih uspeha – u Gruziji, Ukrajini, Libanu i Egiptu, pod firmom Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (Kanvas). Ali, u senci ovih spektakularnih revolucija, nezasluženo je ostala njihova prekomorska misija u svetskom turističkom raju, Maldivima. ”Priča počinje 2006. godine. Sedeo sam na nekoj užasno dosadnoj konferenciji nevladinih organizacija u Nantu kada su mi prišli devojka i mladić. Kažu, mi tebe znamo iz filma, ti si veliki heroj u našoj zemlji. Oni su, zapravo, gledali film o srpskoj revoluciji”, ispričao je tada za “Politiku” Srđa Popović, izvršni direktor Kanvasa, osnovanog 2004. Zajedno sa Slobodanom Đinovićem, Srđa je osnovao Otpor 1998. Za antiglobaliste, oni su ispostava američke administracije, za progonjene opozicione grupe u autokratskim režimima širom sveta oni imaju status rok zvezda demokratskih revolucija.

Đinović je došao u Male, prestonicu Maldiva, gde ga je ekipa mladih aktivista, odlučnih da krenu u kampanju protiv dugogodišnjeg autokrate Abdula Gajuma, koji je tokom više od 30 godina na vlasti kao neprikosnoveni upravnik glamurozne i egzotične destinacije za bogate i slavne koji masovno okupiraju luksuzne hotele razbacane po bajkovitom arhipelagu, umesto države blagostanja, stvorio tvorevinu siromašnih. Više od 40 odsto ljudi živelo je ispod granice siromaštva, ljudi su masovno hapšeni, pa ipak ceo svet je okretao glavu od Gajumove tvrde diktature.

Đinović je odmah krenuo u agitaciju – dva dana je javno sprovodio treninge, držao tribine, objašnjavao kako se organizuju nenasilni pokreti, ali tadašnji vladar Maldiva očigledno nije bio kalibar jednog Lukašenka ili Ahmadinedžada, koji, na pomen otporaša, na svojim graničnim prelazima podižu borbenu gotovost. Naime, mladi pobunjenici su Đinovića prokrijumčarili pored policije i odveli u posetu lideru opozicije, koji je boravio u kućnom pritvoru! ”Bio je to Mohamed Našid! Rekao mi je: Poruči Srđi – kad pobedimo, daćemo vam ostrvo. Da napravite trening centar. Biće to ostrvo demokratija”, ispričao je Đinović. I Našid je znao beogradske otporaše sa filma. Sledeće, 2007. godine, 12 meseci uoči zakazanih predsedničkih izbora, Srđa Popović stiže na Šri Lanku, koja je za opoziciju Maldiva predstavljala isto što i Budimpešta za DOS i Otpor u vreme Miloševića. Plan je uspeo i na Maldivima. Našid je dobio predsedničke izbore uz pomoć demokratske revolucionarne omladine odevene u letnje majice sa natpisima “Egzit” ili “Guča”.

Godinu dana kasnije, 2009. pozvao je Beograđane na Maldive. Rekao im je: “Obećao sam ostrvo i dobićete ga!”. Posle dva sata plovidbe brodićem od prestonice Male, Srđu i Slobodana je na ostrvu dugačkom 680 i širokom 270 metara, dočekao šef sela, muslimanski sveštenik. ”Po ustavu Maldiva, ostrvo ne može biti u našem vlasništvu, ali na Maldivima koncesija za ostrva traje 35 godina. Tamo ćemo napraviti letnje škole zajedno sa lokalnim NVO. Dovodićemo profesore iz Srbije, pošto Kanvas sa FPN u Beogradu ima program “Politička analitika i menadžment”, a imamo saradnju i sa nekoliko američkih univerziteta, poput Kolorada i Kolumbije u Njujorku”, najavio je tada Srđan Popović.

Bezmalo pola godine nakon pomenutog teksta u “Politici”, februara 2012, predsednik Našid bio je primoran da podnese ostavku posle višemesečnih demonstracija pa od Kanvasovog projekta na ostrvu Tinadu nije bilo ništa. Kasnije je Našid bio uhapšen zbog neodazivanja na sudske pozive, a 2021. i teško ranjen u pokušaju atentata kada je eksplodirala bomba postavljena na motocikl parkiran ispred njegove kuće.

Tako je još jedna politička promena na Maldivima učinila da Srbija ipak ostane bez izlaza na more.