Meridijani

Istanbul: Samit NATO-a

U Istanbulu je prošlog ponedeljka došlo do žestokih sukoba između policije i oko 2000 demonstranata u vreme zvaničnog otvaranja samita NATO-a kome prisustvuju predsednici država ili vlada 26 zemalja članica. Demonstranti, među kojima su mnogi nosili kacige, bacali su kamenice i Molotovljeve koktele u pravcu interventnih jedinica policije koje su sprečavale proteste izazvane održavanjem samita i dolaskom američkog predsednika Džordža Buša. Na samitu su predsednici i šefovi vlada članica NATO-a raspravljali o Avganistanu, Bliskom istoku i Iraku, ali i o situaciji na Balkanu, pogotovo o stanju na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Skup, kome je prisustvovalo ukupno pedeset predsednika i šefova vlada, kako zemalja članica tako i zemalja partnera NATO-a, obezbeđivalo je 26.000 policajaca i pripadnika snaga bezbednosti. Posebnost ovog samita je da prvi put na njemu učestvuju nove zemlje članice NATO-a, koji nakon martovskog proširenja broji 26 država.

Prag: Politička kriza

Češki predsednik Vaclav Klaus insistirao je da se nakon ostavke premijera Vladimira Špidle formira trajnija vlada, koja „neće biti samo zakrpa sadašnje krize“, a kao moguće rešenje najavio je i vanredne parlamentarne izbore. Zbog odluke premijera Špidle da zbog slabe podrške u socijaldemokratskoj partiji i debakla na izborima za Evropski parlament ode sa čela vladajuće stranke i vlade, koju je doneo prošle subote, Klaus je hitno prekinuo boravak u Švajcarskoj i vratio se u Prag. Na vanrednoj konferenciji za novinare češki predsednik je najavio da će, čim vlada formalno podnese ostavku, početi konsultacije sa liderima tri, po Klausovoj oceni, relevantne političke stranke – socijaldemokratama i demohrišćanima iz vladajuće koalicije i opozicionim konzervativcima. Iz konsultacija je Klaus isključio nereformisane češke komuniste, iako u parlamentu, po jačini, imaju treći poslanički klub, kao i najmanjeg partnera u vladajućoj koaliciji – liberale iz Unije slobode. Češki predsednik je naglasio da nije iznenađen padom vlade premijera Špidle. „To nije bilo nikakvo iznenađenje. Sve je ukazivalo na to, a sve je počelo pre dve godine kada je stvorena koalicija sa vrlo tankom većinom. Iz svih peripetija bilo je jasno da će doći vreme kada će se preliti ona poslednja kap, a to se desilo na izborima za Evropski parlament“, rekao je Klaus. Predsednik je dodao da ne postoji „nekakva jednostavna zakrpa koja bi rešila problem i da mora da se traži dugoročnije rešenje“ i odbio da komentariše kakve su šanse vršioca dužnosti predsednika socijaldemokrata, ministra unutrašnjih poslova Stanislava Grosa da postane novi premijer. Vanredni izbori su rešenje, ako ne uspeju konsultacije sa predstavnicima tri relevantne parlamentarne stranke, najavio je češki predsednik. Češki ustav obavezuje šefa države da poveri mandat za sastav vlade onome ko obezbedi većinu u parlamentu, a ne automatski lideru najjače parlamentarne stranke, kako je to do sada bio običaj.

Vašington: Hitler u kampanji

Lik nacističkog lidera Adolfa Hitlera pojavio se neočekivano u video-spotu republikanaca, u okviru kampanje pred izbore za američkog predsednika u novembru, što je izazvalo burne reakcije demokrata. Video-spot, koji je emitovan na sajtu „predizborne kampanje“ sadašnjeg predsednika, republikanca Džordža Buša, pravi paralelu između demokratskog kandidata za Belu kuću Džona Kerija, njegovih pristalica, reditelja Majkla Mura, bivšeg potpredsednika Ala Gora i vođe Trećeg rajha – Adolfa Hitlera. Na spotu je na kao krv crvenoj pozadini prikazan Hitler dok se obraća gomili, zatim se pojavljuju Al Gor i Majkl Mur, čiji film Farenhajt 9/11 žestoko kritikuje Bušovu politiku. „Oni (republikanci) pokušavaju da naprave poređenje između senatora Kerija, demokrata i Hitlera“, objasnio je portparol kampanje demokrata Fil Singer, zatraživši, pored izvinjenja, da spot odmah bude skinut sa sajta. „Činjenica da za Džordža Buša nije problem da koristi slike Adolfa Hitlera u svojoj kampanji pokreće ozbiljna pitanja o njegovoj sposobnosti da provede još četiri godine u Beloj kući“, istakao je Singer.

Berlin: Gay pride

U Berlinu i Parizu su prošle subote održane manifestacije homoseksualaca na kojima se okupilo više stotina hiljada građana, uključujući i gradonačelnike Berlina i Pariza Klausa Voverajta i Bertrana Delanoea. Na manifestaciji Parade ponosa u Parizu se okupilo, prema podacima policije, oko 500.000 osoba, dok organizatori parade tvrde da je bilo oko 700.000 učesnika. Oko 200.000 građana slavilo je na ulicama Berlina tradicionalni 26. Dan ulice Kristofer. „Ne treba da se krijemo ako imamo drugačije seksualne sklonosti od većine ljudi“, poručio je Voverajt, socijaldemokrata koji je nekoliko meseci pre nego što je postavljen za gradonačelnika Berlina 2001. godine objavio da je homoseksualac. On je uz zvuke tehno muzike predvodio ulicama Berlina šarenu kolonu, u kojoj su bila 52 karnevalska vozila. Učesnici parade u Parizu zahtevali su da se homoseksualcima priznaju prava koja uživaju heteroseksualci. Pod zastavama duginih boja i uz zvuke tehno i haus muzike sa kamiona, učesnici parade, uglavnom obučeni kao mladenci, uzvikivali su slogane zahtevajući „pravo na venčanje“ i protiveći se nasilju usmerenom protiv homoseksualaca. U paradi su učestvovali predstavnici stranaka levice i ekstremne levice. Kolonu su predvodili socijalista Delanoe, kao i bivši ministri iz redova socijalista Žak Lang i Dominik Stros Kan. Zvezda manifestacije bio je, Noel Mamer, gradonačelnik Begla, koga je Ministarstvo unutrašnjih poslova suspendovalo na mesec dana, pošto je 5. juna venčao prvi homoseksualni par u Francuskoj.