Strmoglav pad u budućnost

Četiri godine je prošlo između dva nastavka serijala X Men. Nakon što smo 2011. videli kako se rodilo neprijateljstvo između Magneta i Profesora X, konačno smo, prošle nedelje dočekali novi nastavak, Dani buduće prošlosti. U međuvremenu, mogli smo da se tešimo sa dva nastavka spin off filmova o Loganu/Volverinu, ali oni po kvalitetu nisu bili ni blizu originalnoj priči.

Da ne okolišamo: poslednji nastavak ove filmske sage je apsolutno najbolji do sada. Prvo, Dani buduće prošlosti sadrže sve što jedan zagriženi ljubitelj X Mena očekuje: mnogo akcije, preokreta, manifestacije mutantskih super moći koje junaci poseduju, složene odnose među likovima, unutrašnju psihološku napetost glavnih junaka, hod po tankoj liniji koja odvaja ispravne od pogrešnih postupaka… I naravno, preterivanje u svemu. Ali kakvo preterivanje… Najbolje koje gledalac može da zamisli. Pošto je reč o serijalu nastalom na osnovu Marvelovog istoimenog stripa iz 1963. godine, jasno je da je u građenju radnje, ređanju bizarnih situacija i neverovatnim načinima na koje naši junaci mutanti uspevaju da se izvuku, upotrebi specijalnih efekata, sve dozvoljeno. U tom smislu, preporuka za buduće gledaoce glasi: obavezno gledati film u 3D varijanti. Svaka druga opcija je greh prema sopstvenoj ljubavi za ovaj serijal.

PUTOVANJE KROZ VREME: Dani buduće prošlosti počinju u 2043. godini. Junacima su dani odbrojani, jer su ljudi izumeli superiorne robote-ubice koji detektuju mutante, imuni su na njihove moći i ubijaju ih na naročito svirep i uznemirujuć način. Planine mutantskih leševa nalaze se širom planete zemlje. Profesor X i Magneto, vođe dva suprotstavljena mutantska klana, sklopili su savez. Nalazimo ih u pećini, gde poslednjim atomima snage pokušavaju da spasu što se spasti može. Sa njima je mlada mutantkinja čija će moć da vraća ljude (i mutante) u njihovu vlastitu prošlost biti presudna za spas mutantskog roda. Nažalost, svaki povratak u period raniji od mesec dana može da bude poguban za mozak putnika kroz vreme. Naši superheroji, međutim, žele da se vrate u 1973, u godinu kada je američka vlada počela da finansira program proizvodnje oružja protiv mutanata. Niko od njih nije u stanju da preživi put kroz vreme, osim Logana, koji ima moć samoregeneracije (zato i živi već nekoliko stotina godina, ali ima amneziju kao posledicu eksperimenata koje je vojska radila na njemu).

Loganov zadatak je, dakle, da se, po nalogu Profesora X i Magneta, vrati u 1973. i pronađe upravo njih dvojicu, ubedi ih da sklope savez i spreče jedan koban događaj, posle kog je oružje za ubijanje mutanata usavršeno. Ako uspe i promeni prošlost, Logan će po povratku u 2043. biti jedini među ljudima i mutantima koji se seća šta se zaista desilo. U početku, stvar teče glatko: Logan se budi u Vašingtonu, mamuran, pored nepoznate žene. Profesora X nalazi na staroj adresi, u onome što on pamti kao akademiju za mlade mutante. Međutim, Profesor (čiju mlađu verziju igra sjajni Džejms Mekavoj) je, nakon što su ga Magneto i Rejven/Mistik izdali i napustili, zaronio u more alkohola i droga, koje mu sputavaju moć telepatije i čitanja misli, ali mu omogućavaju da hoda (nakon što ga je Magnetov metak u filmu X Men: Prva klasa trajno prikovao za invalidska kolica). U takvom stanju, nimalo ga nije lako ubediti da je on lično, iz budućnosti, sam sebi poslao na vrata priprostog, sirovog Logana, i da sad on treba tu nešto da spasava svet, a zapravo samo želi da se drogira i samosažaljeva.

PROKLETSTVO GENA: Natezanje sa Profesorom nije ni početak Loganovih muka. Sa Magnetom su stvari još gore. Naime, još 1963. otkriveno je da je umešan u atentat na Džona F. Kenedija. Magneto (kog igra trenutno neprikosnoveni seks simbol Holivuda, Majkl Fazbender) nalazi se u plastičnoj zatvorskoj ćeliji duboko u lagumima ispod Pentagona. Sve oko njega je od plastike, pa čak i policajci koji ga čuvaju nose plastične pištolje.

Prava radnja filma počinje tek kad Logan uspe da organizuje Magnetovo bekstvo iz zatvora i pomiri dvojicu mutantskih lidera. Nakon toga, fokus se premešta na osobu koju obojica vole. Na Rejven/Mistik (igra je Dženifer Lorens), koju treba sprečiti da ubije doktora Bolivara Traska, izumitelja oružja za ubijanje mutanata. Rejven zatičemo odmetnutu od Magneta, razočaranu u Profesora, kako sama luta svetom, spasava mutante kojih su se ljudi dočepali zbog eksperimenata i ujedno bije svoju unutrašnju bitku: mutant koji može da izgleda kako god hoće, zapravo samo želi da je društvo prihvati onakvu kakva jeste – sa tirkiznoplavim tenom i žutim očima. Za svoj ljudski oblik odabrala je telo privlačne mlade žene, ali, duboko u sebi, Rejven samo želi da prestanu da je posmatraju kao nakazu. Podvojenost i složenost ovog lika vidimo i u njenoj dilemi kome se prikloniti: Magnetu, koji veruje da mutanti moraju da se suprotstave ljudima i osvete svoje pobijene „sunarodnike“, ili Profesoru X, koji duboko veruje da je svetla budućnost jedino u savezu mutanata i ljudi.

Temu započetu u nastavku Last Stand iz 2006, etičnost i svrhu genetskih istraživanja, X Men saga nastavlja i sada. Ovog puta, međutim, sa tajnih eksperimenata na mutantima fokus se pomera ka mejnstrim nauci i svrsi istraživanja: ljudi pokušavaju da razotkriju strukturu mutantskih gena, ne da bi od toga sami imali koristi, nego da bi njih uništili. A to je tako ljudski.

Neki će se možda požaliti da film pati od preterane zbrke i „rupica“ u radnji i ne baš najsrećnijih načina da se te rupe popune. Ali, ovaj nastavak X Mena najbolji je iz istog razloga iz kog su i prethodni bili dobri: zbog sjajnih, složenih likova, komplikovanih odnosa među njima i zbog srećnog kraja, koji je u slučaju X Men filmova utešniji od većine srećnih krajeva na koje smo navikli.