„Crno zlato“ biće prvi put pred publikom 14. marta, a uslediće i premijere „Garderobera“ i „Korporativne bajke“
Pred publikom beogradskih pozorišta uskoro će se igrati tri nove predstave: „Garderober“, „Korporativna bajka“ i „Crno zlato“.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su počele probe predstave „Garderober“ Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija.
U predstavi igraju Vojislav Brajović, Miki Manojlović, Sloboda Mićalović, Branka Petrić, Nikola Rakočević, Miloš Samolov i Marta Bogosavljević.
Baveći se večnim temama međuljudskih odnosa u pozorištu, u prostoru istovremene razmene najintimnijih pojedinosti i surove činjenice postojanja jasne hijerahije u javnom poslu ovisnom o uspehu pojedinca, Harvud nas suočava sa onim graničnim situacijama u kojima se taština i njeno preterano ispoljavanje ili pomalo licemerno zatomljavanje dotiču krupne savremene i svevremene teme dominacije i potčinjenosti, jarko prisutne i bolno vidljive u globalnoj svakodnevici današnjeg društva.
Tajna uspeha tog komada počiva u obilju humora koji nije tek začin dramskim situacijama, nego sama suština života u pozorištu, ali i svojevrsnog „pozorišta u životu“.
U Ateljeu 212 počele su probe nove predstave „Korporativna bajka“, Veljka Mićunovića i Slobodana Obradovića, po ideji braće Darden, u režiji Veljka Mićunovića.
U predstavi igraju:Jovana Gavrilović, Filip Hajduković, Bojan Žirović, Hana Selimović, Natalija Stepanović, Ljiljana Dragutinović, Dejan Dedić, Uroš Jakovljević i Milica Stefanović.
„Korporativna bajka“ je priča o Sandri, radnici kol centra koju sistem proglašava viškom. Njen prestup je što njen glas nije dovoljno „veseo i optimističan“, ali i što je koristila mogućnost za bolovanje. Njene kolege zaposleni suočeni su sa neljudskim ultimatumom: ukoliko ona ostaje zaposlena, oni gube novac. U svakom slučaju, sistem ih tera da se opredele – za profit ili za čoveka.
Premijera je planirana za sredinu maja na sceni „Mira Trailović“.
U Beogradskom dramskom pozorištu 14. marta biće premijerno izvedena predstava „Crno zlato“ po tekstu Dejana Dukovskog, u režiji Olivera Frljića.
U predstavi igraju Milutin Milošević, Nataša Marković, Anja Ćurčić, Jana Milosavljević, Milan Zarić, Amar Ćorović, Bojana Stojković, Ljubomir Bulajić i Ana Janković.
U „Crnom zlatu“ Dukovski dramski fokus stavlja na porodicu zahvaćenu višestrukim tranzicijama — društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim. Obećani prelaz iz jednog u drugi politički sistem nije se nikada dovršio.
Dominantne vrednosti našle su se u vakuumu između onoga što je bilo i onoga što je trebalo doći. Umesto tog obećanog sutra, u ovu dramu dolazi neznanka Angela – uspešna poslovna žena, naše gore list – koja sada živi u Španiji.
I dok ulazi u zapletenu mrežu porodičnih odnosa koji su opterećeni odlaskom sina Angela, postupno se razotkriva da je ona zapravo taj „izgubljeni sin“.
Frljić je na konferenciji za novinare u BDP-u rekao da je predstava „neka vrsta lakmus papira koji pokazuje gde su nam društva danas“.
Ocenivši da autor teksta Dejan Dukovski ima kontinuitet u analizi naših prostora i njihovih anomalija, Frljić je dodao da mu je žao što se nisu sreli ranije, ali da nije loše što sad sarađuju u fazi u kojoj je „manje ljut na svet i sebe“.
Frljić je ocenio da „Crno zlato“ ima zanimljiv dramturški model i da je Dukovski napravio „jednu vrstu tragedije iza svih žanrovskih maski, dok likovi operišu sa tragičnim neznanjem“.
Dukovski je komad opisao kao tragikomediju, a tekst je posvetio svom profesoru dramaturgije Goranu Stefanovskom (1952-2018) istakavši da mu duguje puno i da je puno od njega naučio, ne samo o drami.
Kako je navedeno, Dukovski dramski fokus stavlja na porodicu zahvaćenu višestrukim tranzicijama – društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim, odnosno u porodične odnose opterećene odlaskom sina Angela ulazi poslovna žena Angela, koja dolazi iz Španije, i postepeno se razotkriva da je to zapravo taj „izgubljeni sin“.
Kruševačko pozorište obeležava 80 godina premijerom predstave „Ljubav u cirkusu“ po pripovetkama Ive Andrića reditelj Nebojša Bradić opisuje kao "alternativni pogled na život u umetnosti i slobodu izbora“
Ideju koju je pokrenuo ruski književnik Zahar Prilepin, sada podržava predsednik Rusije Vladimir Putin - stvaranje ruske nagrade za kjiževnost za „globalnu većinu” kao pandan „postkolonijalnoj” Nobelovoj nagradi za književnost
„Red Pants“ serija iz Kirgistana čiji je jedan od producenata Miloš Đukelić, pobednik je festivala „Series Mania“. U konkurenciji je bilo 1500 projekata iz celog sveta
Od Beograda do Berlina jasno je da je pank živ i zdrav. U Beogradu više muzički i stilski, u Berlinu ideološki i filozofski. Spaja ih univerzalnost pokreta. I besmrtnost ideje
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
