Kako kaže Ambrozić: Najbolji albumi 2024.

Fenomeni koji su obeležili postpandemijski period u muzici za mase, postali su ove godine svima očigledni: pre svega, pop muzika u užem smislu danas je postala ne samo najkomercijalniji, nego i najavangardniji žanr – u njenom okviru stvaraju najtalentovaniji umetnici, tu se pokreću najznačajnija društvena pitanja i lansiraju relevantne poruke koje objašnjavaju naše doba… svi ostali žanrovi pokazuju znake ponavljanja i izlizanosti, uključujući do skora neprikosnoveni hip hop i trap.

Sledeća fundamentalna činjenica jeste: žene su spasle muzički biznis – svi veliki hitovi ove godine su njihovi, svi trendinzi i sve naslovne stranice pripadaju njima, te je posle turneje Taylor Swift „Eras“, koja je postavila nove, dosad neslućene standarde u rizičnom poslu organizovanja koncerata, to valjda postalo jasno i slučajnim prolaznicima.

Ključno novo pitanje godine 2024. bilo je – koliko će još potrajati album, odnosno long play format izdavanja muzike? Izgleda da polako, ali sigurno pobeđuje sklonost ka kraćem formatu singla, dok za nešto duže publika ima sve manje strpljenja, pa imamo sve manje relevantnih novih ploča… Drugo važno pitanje bilo je – koliko dugo će još potrajati video u svojoj raskošnoj formi, kakvu smo do sad poznavali? Kao i za snimanje albuma, tako su za snimanje ozbiljnog spota potrebni sve veći resursi, na šta se i najveće zvezde sve ređe odlučuju. Umesto toga, sve češće dobijamo kompjuterske grafičke dosetke kao vizuelnu pratnju muzici, i niko se ne buni, jer je svi i tako slušaju / gledaju na mobilnom telefonu.

Muzika se, tako, prilagođava sve bržem životu koga živimo, i koji svaki dan preti da nas prestigne.

Konačna dilema koju nam ova muzička godina ostavlja, bila je – gde je u svemu tome rock’n’roll, osim na listama kritičara? Deo odgovora se krije u činjenici da je tokom 2024. najprodavanije izdanje sa oznakom tog žanra bilo Fleetwood Mac – „Rumours“, originalno objavljeno 1976. (potpisnik se vrlo dobro seća te prijatne mainstream ploče, iz svojih poodavnih gimnazijskih dana). Mogli smo na prste jedne ruke sabrati tiražna izdanja ovog tipa, a dublja analiza u ovom smeru još je poraznija: od 25 ovogodišnjih rock albuma koje zatičemo na top listi Billboarda, njih 20 su bila reizdanja, a samo 5 nove ploče.

Pred vama je izbor najboljih 30 albuma u 2024. Prednost je data ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova. Prvih 10 je rangirano, a mesta između 11 i 20, kao i 21 i 30 nisu. Albumi uživo i kompilacije ovde nisu uzimani u obzir.

1. Charlie XCX „Brat“

Charli_XCX_-_Brat_(album_cover)

Najbolji album po svim kriterijumima: naslov, omot i boja godine – predstavljaju uvod u savremenu defuniciju coola i kulturni fenomen koji je obeležio 2024. Charlie XCX je sa „Brat“ pretvorila hyperpop žanr u ključnu muzičku formu današnjice, neku vrstu electro-punka unutar pop muzike. Do juče još viđen kao trivijalna tinejdžerska zabava, hyperpop je ovim albumom postao umetnička forma, angažovan društveni stav i važno svedočanstvo o ovom vremenu, a Charlie XCX nova velika globalna heroina. Glavni dokaz da danas žene pišu istoriju.

„Hromestezijske zvučne vizije Charli XCX, tvrdokoran feministički stav i autorska muzika krase album ’Brat’.“ (Zorica Kojić, „Život je ženocentričan“, Vreme, 11. 7. 2024.)

2. Beyonce „Cowboy Carter“

Beyoncé_-_Cowboy_Carter

Renesansni pristup američkoj pop kulturi od najveće zvezde koju Amerika trenutno ima, pokazuje nam da je sazrela u izuzetnu umetnicu, na svom vrhuncu. Korak dalje od Madonne, a i dalje na njenom humanističkom putu, Beyonce nam na ovom albumu grandioznog zamaha dirljivo i razigrano otkriva svu složenu dubinu međurasnih odnosa iz kojih je nastala pop muzika, pa i country. Bez saradnje crnaca i belaca, nje ne bi ni bilo. Ovo je ispružena ruka razumevanja od strane crnaca, što belci neće uspeti da shvate.

„Bijonse nas na albumu “Cowboy Carter” vodi kroz kompleksnu istoriju odnosa crne i bele Amerike, dajući nam do znanja kako su mnoge naoko tradicionalno “bele” stvari imale zapravo svoje tamnopute pionire, heroje i publiku. Ovo je velika ploča, bez ikakve sumnje“ (Zorica Kojić, „Putem afroameričkih i ženskih heroja“, Vreme, 19. 4. 2024.)

3. The Smile „Wall of Eyes“

The_Smile_-_Wall_of_Eyes

Čak dva albuma koja su tokom 2024. objavili The Smile stoje ne samo kao artistički, nego i moralni putokazi kuda savremena muzika treba da ide. Beskompromisno vraćajući veru u moć umetnosti, Thom Yorke i drugovi nam na „Wall of Eyes“ (januar) i produžetku „Cutouts“ (oktobar) nude povratak sebi, odnosno samospoznaju kao jedini put ka istinskom smislu. Duboko u tradiciji art-rocka, oni pružaju  jednu novu moguću viziju kako rock’n’roll može još uvek ostati relevantan iskaz: povratak najčistijim emocijama, za koje smo mislili da su nestale iz popularne muzike.

„Teško je uz ovaj album ne pomisliti na Bitlse iz perioda ’Sgt. Pepper’s-a’“ (Bojan Savić Ostojić. „Kraj ere matičnih bendova“, Vreme, 7. 2. 2024.)

4. Beth Gibbons „Lives Outgrown“

Beth_Gibbons_-_Lives_Outgrown

Debi solo album pevačice grupe Portishead pripreman je deset godina, da bismo na kraju dobili remek-delo. Negde na pola puta između ove omiljene bristolske grupe i PJ Harvey, utemeljena u engleskom folku i dark soulu, ploča „Lives Outgrown“ nezaboravan je ciklus autobiografskih kompozicija, što donose ogoljen i nemilosrdan pogled na način na koji je proživljen jedan život. Retko kad su muzika i poezija bili ovako vrhunski sjedinjeni u potresan iskaz. Ovde umetnost definitivno pobeđuje vreme, što svi volimo da čujemo.

„Album Beth Gibbons ’Lives Outgrown’ nastao je kao odgovor na nenavedene skorašnje bolne gubitke i bavi se uspostavljanjem odnosa prema prevremenom odlasku dragih ljudi. Ima li većeg zadatka za običnog čoveka, i ima li manje muzičkih dela koja ga dobro opisuju?“ (Dragan Ambrozić, „Skrivena iza svog imena“, Vreme, 28. 5. 2024)

5. The Cure „Songs Of A Lost World“

Songs_of_a_Lost_World_the_Cure

Povratnički album najveće gothic grupe, istorijski je umetnički trijumf koji višestruko nadilazi žanrovski značaj jednog sastava. Barokne pesme koje traju minutima stvaraju čaroliju osećanja u koju nas Robert Smith neprimetno uvlači, sve dok na kraju više i ne želimo da izađemo iz tog vilinskog sveta uspomena  na bolji život. Zaokruživši svoj put, rešio je da ispriča poslednju veliku pop bajku, i uradio je to sa istom veličanstvenom elegancijom sa kojom je nosio karijeru grupe The Cure, i svoj lik neočekivane zvezde u crnom, našeg omiljenog princa tame.

„Opraštajući se od nas, The Cure su snimili album koji predstavlja emotivni klimaks njihove karijere“ (Dragan Ambrozić, „Klovn je skrhan“, Vreme, 6. 11. 2024.)

6. Nick Cave „Wild God“

Nick_Cave_and_the_Bad_Seeds_-_Wild_God

I taman kad smo pomisili da nema više novo da kaže, Nick Cave nas sve iznenadi. Ovaj put se prepustio sreći, kao možda jedinoj emociji koju nikad nije opisao u svom opusu većma tragičnih pesama. Verovatno je tačno da su svi njegovi poslednji albumi na neki način oproštajni, ali svaki je drugačiji, dokazujući da je dobri stari Nick na kraju izrastao u ozbiljnog umetnika, po kome se meri protok našeg vremena. Zaslužio je da doživi bar malo spokoja, kog konačno naslućuje na ovom sjajnom albumu, i tako završi svoje epsko putovanje od nemila do nedraga.

„Iznenađujući nas, Nik je i dalje sposoban da iznenadi i začudi sebe, beskonačno produžavajući svoj život.“ (Zorica Kojić, „Natpevavanje sa nebesima“, Vreme, 4. 9. 2024.)

7. David Gilmour „Luck and Strange“

Luck_and_Strange

Ploča kakva se snima jednom: još jedno svođenje računa pred završetak životnog puta krije se ovde, toplo i nadahnuto. Kao legendarni gitarista Pink Floyd, Gilmour nije imao šta da dokazuje, njegovo mesto u povesti je zagarantovano, pa ipak je osetio potrebu da nam se obrati i saopšti kako je najveće bogatstvo u našim bližnjima i porodici. Nošen ovom plemenitom porukom, dolazeći duboko iz blues tradicije i stremeći nekim nedokučivim budućim vremenima, tako je potpisao novi klasik, koji nas čini jačim u razbijenoj, ledenoj stvarnosti što nas okružuje.

„Poslednji solo album Davida Gilmoura neočekivano je intimno delo, koje baca drugačije svetlo na njegovu karijeru posle Pink Floyd“ (Dragan Ambrozić, „Starenje u crnom i belom“, Vreme, 18. 9. 2024.)

8. Fontaines D.C. „Romance“

Romance_Fontaines_D.C._album_cover

Vera u ljubav, iskrena kao irsko srce, nezadrživa i neutaživa, preliva se sa novog albuma najboljeg rock benda ovog trenutka. U dvehiljadedvadesetim niko nije uspostavio konzistentniji niz izdanja, a četvrta po redu ploča ovih veličina u nastajanju, konačno ih vodi izvan alternativnih krugova, ka velikoj mainstream sceni. Intenzivno i razbarušeno delo, „Romance“ nas gleda sa vrhova top lista, najavljujući festivalske uspehe na scenama širom sveta, koje ih jedva čekaju.

„Irski sastav novije generacije Fontaines D. C. rešio je ovih dana da svoj dablinski postpank splin investira u pop muziku miliona“ (Zorica Kojić, „Nova iskušenja za nova pokoljenja“, Vreme, 28. 8. 2024.)

9. Cindy Lee „Diamond Jubilee“

Solo projekat kanadskog rock kantautora Patricka Flegela, najambicioznije je izdanje 2024. Ogroman dvočasovni poduhvat, onirična studija muzike 1960-ih i 1970-ih u lo-fi tehnici, koja kontrira svemu digitalnom, neka vrsta sepia fotografije onoga što je rock’n’roll nekad bio. Prava prilika da se podsetimo svih onih zaboravljenih kutaka osećajnog života uz koje smo odrastali. Nostalgija pretvorena u estetiku, sasvim u duhu vremena.

10. Adrianne Lenker „Bright Future“

Adrianne_Lenker_-_Bright_Future

Album koji slavi intimnost unutrašnjeg doživljaja sveta, više je nego izdanje snimljeno u predahu između projekata izvanrednog matičnog sastava Big Thief. Adrianne Lenker već je dugo jedna od ključnih pojava na američkoj alternativnoj sceni, i ovim istupom potvrđuje koliko je sposobna da izrekne stvari koje svi mislimo, a ne umemo tako dobro da ih kažemo. Zar nisu sve velike pop poete imale baš takvu ulogu, da izgovore najdublje tajne? U vreme kad je naša privatnost non-stop izložena svima na uvid posredstvom društvenih mreža, dragoceno je otkriće da i dalje postoje stvari koje se mogu reći samo pesmama.

„Svakidašnja ekstatičnost izdvaja Adrianne Lenker iz mora ’unuka Joni Mitchell’ koje su preplavile alternativnu muzičku scenu u poslednjih nekoliko godina“ (Dragan Ambrozić, „Intimno remek-delo“, Vreme, 3. 6. 2024.)

10. MJ Lenderman „Manning Fireworks“

MJ_Lenderman_-_Manning_Fireworks

Najbolji alternativni rock album godine, povratak korenima ovog zvuka iz 1980-ih i 1990-ih. Slavljenje autorskog gitarskog zvuka kakvo više ne čujemo svaki dan, od strane supertalentovanog MJ Lendermana iz Ešvila (a ne Nešvila). Ironičan pogled na svet i sebe, koji nam svakako nedostaje u trenutku kad sve deluje tako surovo preozbiljno.

„Kao što sam MJ Lenderman reče u jednoj pesmi: ’Nemojte da se smejete, samo pola od onog što sam rekao je šala’. (Dragan Ambrozić, „Stari novi svet“, Vreme, 18. 12. 2024.)

11 – 20

Richard Thompson „Ship to Shore“

King Gizzard & the Lizard Wizard „Flight b741“

English Teacher „This Could Be Texas“

Michael Kiwanuka „Small Change“

Billie Eilish „Hit Me Hard and Soft“

Sabrina Carpenter „Short n’ Sweet“

Dua Lipa „Radical Optimism“

Tyler, the Creator „Chromakopia“

Kendrick Lamar „GNX“

Kim Gordon „The Collective“

21 – 30

Ariana Grande „Eternal Sunshine“

Tyla „Tyla“

Fabiana Palladino „Fabiana Palladino“

Nilüfer Yanya „My Method Actor“

Camera Obscura „Look to the East, Look to the West“

Arab Strap „I’m totally fine with it, don’t give a fuck anymore“

Jesus Lizard „Rack“

Jack White „No Name“

Mdou Moctar „Funeral for Justice“

John Cale „Poptical Illusion“