"Vreme" saznaje da, kao i Fest, i ovogodišnji Martovski festival neće moći da se održi u zakazanom terminu. Razlog je isti: Skupština grada nije obavila svoj deo posla
Sva je prilika da će nakon Festa i Martovski festival biti odložen.
Na danas u četvrtak održanoj sednici Odbora festivala konstatovano je da je program u celosti spreman, ali da nema ko da ga usvoji.
Od pet članova Odbora, samo Dejanu Dabiću, umetničkom direktoru i selektoru Martovskog festivala, nije istekao mandat. Svima ostalima jeste, i to pre neki dan. To su: Nikola Nikodijević (predsednik Odbora i Skupštine Grada), Dragomir Zupanc, Nenad Popović, Milena Nikolić i Boris Jovanović.
Program je završen
„Selekciona komisija i ja smo uradili svoj deo posla i 18. februara zatvorili program ovogodišnjeg festivala“, kaže za portal „Vremena“ Dejan Dabić umetnički direktor.
„Međutim, festival nema Odbor koji bi trebalo da usvoji taj naš program, pa je zato nemoguće održati festival u zakazanom terminu od 25. do 29. marta. Takođe, Skupština grada još uvek nije potpisala ugovor o budžetu sa Domom omladine Beograda koji je organizator festivala. Budžet za festival je odobren, ali nedostaje ugovor. Bez toga mi ne možemo da rešavamo prava na filmove, da zovemo goste, ne možemo ništa“.
Zašto nije potpisan ugovor, nije pitanje na koje može da odgovori Dejan Dabić.
„Očekujemo da će Odbor dobiti nove članove na prvoj sledećoj sednici Skupštine grada, koliko čujem zakazana je za 6, mart. Tad bi trebalo da se reši i pitanje budžeta a i novog termina Martovskog festivala“.
Gde je Skupština grada
Da je Skupština Grada svoje obaveze prema martovskom festivalu uradila na vreme, održao bi se u tradicionalnom terminu. Zašto nije, takođe nije pitanje za Dejana Dabića.
On ne želi da pretpostavlja moguće razloge ovakvog odnosa Skupštine grada prema Martovskom festivalu.
Probaćemo da saznamo od predsednika Skupštine Grada Nikole Nikodijevića zašto je, kao predsednik Odbora festivala, dozvolio da festival ostane bez Odbora i bez budžeta.
Recimo samo da je Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, poznatiji kao Martovski festival, je manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd. Ove godine bi trebalo da se održi 72. put.
Podsetimo i da je ovogodišnji Fest odložen zato što Skupština grada nije imenovala ni umetničkog direktora ni selektora koji bi izabrali program za ovogodišnje izdanje.
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
