U Subotici SNS je prekrio Mlin Smolenski, kulturni spomenik i mesto stradanja, banerom „Srbija pobeđuje“ bez dozvole Zavoda za zaštitu spomenika kulture
U ranim jutarnjim časovima u četvrtak 25. juna preko kulturnog dobra u Subotici, preko Mlina Smolenski, prebačen je baner Srbija pobeđuje.
Podsetimo, pre mesec dana, osvanuo je SNS baner i preko Beograđanke, zgrade koja je takođe kulturni spomenik prestonice.
Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica za „Vreme“ potvrđuje da nije izdao odobrenje da se Mlin Smolenski prekrije SNS banerom.
Direktor Subotičkog zavoda je trenutno na odmoru, a takođe i koleginica koja je zadužena za reklame – u Zavodu kažu da SNS zavod svrstavaju u reklamne oglase, kao i da će podneti prijavu inspekciji protiv ovakvog skrnavljenja kulturnog dobra. Takva je procedura kažu, pa će od odluke inspektora zavisiti da li će ova reklama biti skinuta sa Mliuna Smolenski ili ne.
Mesto stradanja nije nosač SNS banera
Javnost van Subotice je o ovome saznala sa društvenih mreža.
„Nedopustivo je zgradu iz koje je nekoliko hiljada Jevreja iz Bačke odvedeno u koncentracioni logor Aušvic i smrt, pretvarati u mesto na kome se kače politički baneri. Protivzakonito je menjati namenu spomeniku kulture Mlin Smolenski u Subotici u nosač banera. Povrh svega, skrnavljenje mesta povezanim sa stradanjem tokom Drugog svetskog rata je neljudski. Hoće li ovakvim glupostima doći kraj?“ napisao je na svom FB nalogu Nenad Lajbenšperger, konzervator, koga je „Vreme“ proglasilo za Ličnost 2025. godine za sve što je sa svojim kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uradio da se osujeti rušenje Generalštaba.
Najveći u gradu
Mlin Smolenski je proglašen za nepokretno kulturno dobro 1993. godine.
Na sajtu Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica piše da „zgrada trospratnog mlina na Beogradskom putu u br. 120, uz Gradsku bolnicu, ne predstavlja samo značajan elemenat u razvoju privredne i industrijske strukture grada, već je igrao i veoma tužnu ulogu u nedavnoj prošlosti bačke ravnice“.
Zatim se objašnjava da je projekat za mlin izrađen u novembru 1889. godine u Budimpešti za Ladislava Firsta, koji je bio njegov prvi vlasnik. Poznat je kao Smolenski mlin po narednom vlasniku, a to ime je zadržao i nakon što je dobijao naredne vlasnike. Dvadesetih godina prošlog veka ovaj mlin je najveći u gradu, zapošljava i do 70 radnika i ima kapacitet od 600 metričkih centi na dan.
Deo tužne prošlosti
Na sajtu Subotičkog zavoda dalje piše i da su krajem Drugog svetskog rata, fašisti jevrejske porodice sakupljene u srednjebačkim naseljima Srboranu, Kuli, Vrbasu, Crvenki, Bačkoj Topoli i drugim mestima, ovde skoncentrisali i držali ih danima, bez hrane i vode, među krajnje neljudskim uslovima, da bi ih posle prebacili u Bačalmaš i dalje u logore smrti u Poljskoj i Nemačkoj.
Po kazivanju, neslavnu ulogu je mlin nastavio i posle završetka rata; komunisti su isto ovde držali svoje zarobljenike i većinu njih odavde odvodili kasnije na stratišta.
Mlin je jedan od retkih trospratnih objekata, nastalih početkom XX veka u Subotici, čija fasada sa malo dekorativnih elemenata, naglašava novi period u arhitekturi – modernu.
Sme se pretpostaviti da je ovu reklamu postavio lokalni odbor SNS-a. Da li je moguće da nisu znali za sve ovo o Mlinu Smolenskom? Deluje kao da ih baš briga i za kulturni spomenik svog grada i za istoriju i za mesto stradanja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Romani Dejana Stojiljkovića, Srđana Dragojevića, Jua Nezbea, Petričićev Beograd ... neke su od novih „Laguninih“ knjiga kojih neće biti na Sajmu knjiga, ali hoće tokom celog oktobra na sajmu u svim knjižarama ovog izdavača
Goran Bare, legendarni hrvatski muzičar i vođa grupe Majke, preminuo je u 62. godini
Antiratni animirani film Rastka Šejića „Ratno podne“ uvršten je u program 10. Međunarodnog festivala filma demokratskog sećanja FESCIMED u Madridu
Časopis „Polja“ objavljuje knjige En Kason već više od decenije, a priprema i novu. Zbog Nobelove nagrade, sad obnavlja izdanja dve knjige. U knjižarama trenutno nema ni jedne
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
