SNS u Subotici pretvorio mesto stradanja u nosač za svoj baner Srbija pobeđuje

U ranim jutarnjim časovima u četvrtak 25. juna preko kulturnog dobra u Subotici, preko Mlina Smolenski, prebačen je baner Srbija pobeđuje.

Podsetimo, pre mesec dana, osvanuo je SNS baner i preko Beograđanke, zgrade koja je takođe kulturni spomenik prestonice.

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica za „Vreme“ potvrđuje da nije izdao odobrenje da se Mlin Smolenski prekrije SNS banerom.

Direktor Subotičkog zavoda je trenutno na odmoru, a takođe i koleginica koja je zadužena za reklame – u Zavodu kažu da SNS zavod svrstavaju u reklamne oglase, kao i  da će podneti prijavu inspekciji protiv ovakvog skrnavljenja kulturnog dobra. Takva je procedura kažu, pa će od odluke inspektora zavisiti da li će ova reklama biti skinuta sa Mliuna Smolenski ili ne.

Mesto stradanja nije nosač SNS banera

Javnost van Subotice je o ovome saznala sa društvenih mreža.

„Nedopustivo je zgradu iz koje je nekoliko hiljada Jevreja iz Bačke odvedeno u koncentracioni logor Aušvic i smrt, pretvarati u mesto na kome se kače politički baneri. Protivzakonito je menjati namenu spomeniku kulture Mlin Smolenski u Subotici u nosač banera. Povrh svega, skrnavljenje mesta povezanim sa stradanjem tokom Drugog svetskog rata je neljudski. Hoće li ovakvim glupostima doći kraj?“ napisao je na svom FB nalogu Nenad Lajbenšperger, konzervator, koga je „Vreme“ proglasilo za Ličnost 2025. godine za sve što je sa svojim kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uradio da se osujeti rušenje Generalštaba.

Najveći u gradu

Mlin Smolenski je proglašen za nepokretno kulturno dobro 1993. godine.

Foto: Subotički zavod za zaštitu spomenika kulture

Na sajtu Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica piše da „zgrada trospratnog mlina na Beogradskom putu u br. 120, uz Gradsku bolnicu, ne predstavlja samo značajan elemenat u razvoju privredne i industrijske strukture grada, već je igrao i veoma tužnu ulogu u nedavnoj prošlosti bačke ravnice“.

Zatim se objašnjava da je projekat za mlin izrađen u novembru 1889. godine u Budimpešti za Ladislava Firsta, koji je bio njegov prvi vlasnik. Poznat je kao Smolenski mlin po narednom vlasniku, a to ime je zadržao i nakon što je dobijao naredne vlasnike. Dvadesetih godina prošlog veka ovaj mlin je najveći u gradu, zapošljava i do 70 radnika i ima kapacitet od 600 metričkih centi na dan.

Deo tužne prošlosti

Na sajtu Subotičkog zavoda dalje piše i da su krajem Drugog svetskog rata, fašisti jevrejske porodice sakupljene u srednjebačkim naseljima Srboranu, Kuli, Vrbasu, Crvenki, Bačkoj Topoli i drugim mestima, ovde skoncentrisali i držali ih danima, bez hrane i vode, među krajnje neljudskim uslovima, da bi ih posle prebacili u Bačalmaš i dalje u logore smrti u Poljskoj i Nemačkoj.

Po kazivanju, neslavnu ulogu je mlin nastavio i posle završetka rata; komunisti su isto ovde držali svoje zarobljenike i većinu njih odavde odvodili kasnije na stratišta.

Mlin je jedan od retkih trospratnih objekata, nastalih početkom XX veka u Subotici, čija fasada sa malo dekorativnih elemenata, naglašava novi period u arhitekturi – modernu.

Sme se pretpostaviti da je ovu reklamu postavio lokalni odbor SNS-a. Da li je moguće da nisu znali za sve ovo o Mlinu Smolenskom? Deluje kao da ih baš briga i za kulturni spomenik svog grada i za istoriju i za mesto stradanja.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!